Неизравни опорезник Чаушевић: Девет станова за седам година

Кемал Чаушевић је током седам година купио девет станова и пословних простора и 20 дунума земљишта. Његови тадашњи приходи не покривају инвестиције, али он каже да зарађује још од 1986. године.

Кемал Чаушевић, бивши директор Управе за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине је купио некретнине вриједне милион и 80 хиљада КМ за непуних седам година.

Међутим, његови укупни приходи остварени од 2004. године нису били ни приближно довољни да покрију улагања у имовину.

Новинари Центра за истраживачко новинарство из Сарајева су пронашли да је Чаушевић од 2006. до краја 2012. године купио пет станова, четири пословна простора и више од 20.000 квадратних метара земљишта. Некретнине се налазе у најужем центру Сарајева и на другим атрактивним локацијама у граду.

У земљишним документима није забиљежено да су некретнине након куповине стављане под хипотеку због кредита, а у купопродајним уговорима стоји да је власнике исплаћивао преко рачуна или на руке.

Према подацима УИО-а, Чаушевићу је од децембра 2003. до марта 2012. године исплаћено скоро 576.000 КМ на име плата и накнада. То је у просјеку 72.000 КМ годишње, не рачунајући дневнице. Близу 53.000 КМ додатних прихода од изнајмљивања некретнина и других дјелатности пријавио је Пореској управи Федерације БиХ у периоду од 2005. до 2010. године.

Платежна моћ бившег директора УИО-а је била и мања јер новинари ЦИН-а нису узели у обзир трошкове унајмљивања стана у Бањалуци, гдје се налази сједиште Управе, плаћање пореза на некретнине, адаптације и опремање станова и пословних простора у Сарајеву, као ни животне трошкове њега и његове незапослене супруге.

Чаушевић се три пута састао са новинарима ЦИН-а, али је одбијао званично разговарати о својим приходима. Он је у писаној изјави навео да његова зарада од 1986. године двоструко премашује вриједност имовине коју је купио. Обећао је да ће документовати све приходе, али то није учинио.

Десет некретнина у седам година

Када је у децембру 2003. године именован на функцију директора УИО-а, Чаушевић није био власник ни стана, ни куће, нити неке друге некретнине.

Током рата био је припадник Армије БиХ, а 1996. године добија посао у Министарству финансија ФБиХ, гдје је радио као државни службеник у финансијском сектору. Исте године Влада ФБиХ му је додијелила напуштени стан у сарајевском насељу Грбавица у којем је до 1992. године живјела Драгица Бркић са породицом, која је након рата поднијела захтјев за поврат имовине.

Када је 2001. године добио рјешење о деложацији, Чаушевић је из стана изнио цјелокупан инвентар, укључујући прозоре, врата, утичнице и санитарије. Бркић га је тужила због девастације, а Општински суд је у септембру 2004. године осудио директора УИО-а за кривично дјело уништавања туђих ствари и изрекао му казну од 400 КМ. Суд није оспорио да је Чаушевић ушао у потпуно девастиран стан и да је у његову обнову уложио 20.000 КМ. Ипак, у образложењу пресуде је наведено да је стан оставио у неупотребљивом стању.

У фебруару 2006. године купио је први стан у улици Мула Мустафе Башескије, на улазу у Стаклени град, мали занатски центар у близини сарајевске катедрале. Четрдесет квадратних метара је платио 115.000 КМ. Наредне године је у истом улазу купио и стан од 58 квадратних метара који га је коштао 90.000 КМ.

Трећи стан, површине 108 квадратних метара, у којем Чаушевић данас живи, надзидан је у поткровљу ове зграде. Право на надзиђивање стекао је као бивши борац. Предуговор о суфинансирању изградње потписао је 2003. године са Фондом Кантона Сарајево за изградњу станова за чланове породица шехида и погинулих бораца, ратних војних инвалида, демобилисаних бораца и прогнаних особа. Стан је откупио 2008. године. У уговору је наведено да је Чаушевић за њега исплатио Фонду 57.000 КМ.

Фонд је одбио доставити податке о томе колико је коштала изградња овог стана, наводећи да је тражена информација повјерљива јер се односи на приватност трећег лица. Овај фонд је, између осталог, формиран да би члановима борачке популације помогао у рјешавању стамбених проблема.

Наредне године Чаушевић је у стакленом граду купио пословни простор од 16 квадратних метара за 79.000 КМ. Он је новинарима ЦИН-а показао још два мања пословна простора која посједује у Стакленом граду. У Земљишнокњижном уреду Оштинског суда у Сарајеву нема евиденције о власнику ових пословних простора јер није извршено њихово укњижавање.

Четврти стан купује у априлу 2010. године за 114.000 КМ. Стан од 67 квадратних метара се налази у Улици Ферхадија и удаљен је педесетак метара од станова које је Чаушевић раније купио. У априлу наредне године у истој згради купује и пети стан исте квадратуре који плаћа 107.200 КМ.

Чаушевић је током 2010. и 2011. године купио три парцеле на Пољинама укупне површине од 20.400 квадратних метара укупне вриједности 280.000 КМ. Овај дио Сарајева познат је по кућама и посједима овдашњих политичара и бизнисмена. Према подацима из земљишних књига, Чаушевић и његова супруга Аида су сувласници двију парцела док је он једини власник треће парцеле.

Бивши директор УИО-а је посљедњу некретнину купио у новембру прошле године за 236.632 КМ. Пословни простор од 198 метара квадратних се налази у Шопинг центру на Грбавици.

Ранији власник овог простора је било сарајевско предузеће Дата-пројект. Због пореских дугова овог предузећа Кантонални порески уред је заплијенио њихов пословни простор и ставио га на аукцијску продају на којој је Чаушевић дао најбољу понуду.

Чаушевић је у марту 2011. године стекао још један стан у центру Сарајева који је наслиједио након очеве смрти.

Годину дана након одласка из УИО, Чаушевић је основао фирму Гастро Босниа у Сарајеву. Фирма је пријављена на адреси његовог пословног простора у Стакленом граду али је, према ријечима запослених у околним локалима, овај простор затворен од краја новембра прошле године.

Чаушевић је у писменој изјави ЦИН-у навео да је цијели радни вијек остваривао високе приходе од: рада у грађевинском предузећу, приватном бизнису, државним институцијама и органима управљања те од издавања књига, учешћа на семинарима и од изнајмљивања некретнина. Навео је још да је дио имовине финансиран приходима његове фамилије.

СИПА поднијела пријаву против Чаушевића

Државна Агенција за истраге и заштиту сумњичи Чаушевића да је годинама играо важну улогу у прикривању незаконитости при увозу текстила.

У тим је пословима због утаје царинских дажбина и ПДВ-а државни буџет оштећен за најмање 6 милиона КМ, навела је СИПА у пријави упућеној Тужилаштву БиХ почетком 2011. године. У Тужилаштву наводе да истрага у вези са овим случајем још није окончана.

Према подацима из извјештаја СИПА-е, Чаушевић и други запослени УИО-а су дозвољавали увоз текстила са лажним декларацијама о поријеклу робе.

Неколико фирми је увозило кинески текстил и друге производе са документацијом која је лажно показивала да роба води поријекло из Турске. Ову документацију су подносили да би избјегли плаћање царинских и пореских дажбина јер је, према Споразуму о трговинској сарадњи, увоз текстила из Турске ослобођен плаћања царинских дажбина. На овај начин осумњичени запосленици УИО-а су себи и споменутим фирмама прибавили знатну материјалну корист, стоји у извјештају.

Чаушевићу је стављено на терет и да је спријечио поједине запослене УИО-а да накнадно наплате царинске и пореске дажбине.

У документу се спомиње случај Едина Цернице, шефа Царинске испоставе УИО-а у Сарајеву, који је покушавао накнадно наплатити царинске дажбине. Церница је 2005. и 2006. године затражио од надлежних институција Турске провјеру аутентичности Цертификата ЕУР 1 (потврда о поријеклу робе). Међутим, прије него је завршио овај поступак Чаушевић га је смијенио и распоредио на друге послове. На његово мјесто је поставио другог службеника који је обуставио поступак наплате.

Церница је због интереса истраге одбио говорити за ЦИН о овом случају.