Мостови округа Чесма: Камен темељац шоу

Његову вриједност спознали су још Кличковићи и оновремени премијери и предсједници, накратко га је замијенио асфалт, а сада се поново враћа на велика врата у малој лопати: камен темељац. Пише: Жељко Свитлица Предсједница Владе и градоначелник Бање Луке данас су на двије-три лопате бетона у скованом дрвеном постољу, поставили бијелу мермерну плочу на којој пише […]

четвртак, новембар 5, 2015 / 12:52

Његову вриједност спознали су још Кличковићи и оновремени премијери и предсједници, накратко га је замијенио асфалт, а сада се поново враћа на велика врата у малој лопати: камен темељац.

Пише: Жељко Свитлица

Предсједница Владе и градоначелник Бање Луке данас су на двије-три лопате бетона у скованом дрвеном постољу, поставили бијелу мермерну плочу на којој пише то што су урадили.

Постављен је камен темељац за мост преко ријеке Врбање који ће бањалучко насеље Чесма – у вијестима познато по ФК Рекреативу и поплавама – спојити са МЗ Ада и цестом крај Инцела и даље према Борику и центру града.

Тридесетак становника и много више новинара, службеника, припадника обезбјеђења поздравио је водитељ Програма постављања камена темељца, Рајнат Мајсторовић, док су у позадини чекала колица са бетоном и двије нове лопате крај застава града и републике.

Саобраћај, у ионако закрченом насељу, био је блокиран па се са чесмарске стране створила колона аутомобила, све заједно са аутобусом који мјештане вози до моста, гдје излазе па пјешке прелазе на другу обалу гдје их чека други аутобус.

И тако је то већ више од годину дана од када је Врбања мост код Инцела оштетила, а онај висећи, код фабрике Витаминка, Врбас однио у незапамћеној поплави. Становници овог насеља скоро једногласно су тражили, ако се већ прави мост, да се прави ту преко Врбаса, јер је то такозвано трајно рјешење којим би овај рубни, али веома густо насељен дио града саобраћајно продисао. Град је објаснио да за то нема пара и да је тај мост у надлежности ЈП Путеви РС, јер се налази на дионици планиране обилазнице према Челинцу и Котор Варошу.

Ваљда су зато и Драгољуб Давидовић и Слободан Гаврановић два пута обећали да ће га градити, први док је био на власти, а други да би дошао на њу.

Грађани нису без ријечи прихватили објашњење, иако знајући да је битка изгубљена, јер би то значило и прихватање оправдања које град пружа: "да чини све што може". Значило би прихватање политике: "ћути, да добије Чесма било шта", или незваничне уцјене: "примирите се иначе нећете добити ништа" – као да су градске паре партијске, или градоначелникове?

Проблем је што становници овог насеља немају шта изгубити јер у њему ништа и нема – канализације, пристојног пута, мостова, вртића, а школа изгледа како су ваљда изгледале прве школе саграђене након Другог свјетског рата.

Како било, градња моста преко Врбање прво је била најављена за април, а онда за крај септембра, да би данас, око годину и по дана послије поплаве, коначно и почела на описани начин. Пошто новца није било, било је проблема око договора ко ће плаћати кредит Свјетске банке за мост преко ријеке Врбање. Након пар мјесеци и мало глувих телефона, Скупштина Бањалуке је донијела одлуку да се задужи на период од 25 година, уз каматну стопу 1,25 одсто на годишњем нивоу, по програму хитног опоравка од поплава у износу од 2.464.200 КМ. То су средства за градњу овог моста и реконструкцију Улице Вељка Млађеновића, од Улице Ада према Чесми.

Градоначелник је у праву када каже да је Чесма била слијепо цријево града. Насеље у којем, као и у бројним сличним крај Бање Луке, доминира цигла-фасаде-нигдје стил градње, почело је да буја почетком вијека због нешто јефтиније цијене земље и близине центра града. Данас има неколико хиљада становника, школу са двије учионице, и поменуту аутобуску линију током које пресиједате из буса у бус, као да путујете у Норвешку.

Иако ће мост и прилазна улица, када буду направљени, кудикамо побољшати стање, суштински то је стављање дебље гране преко потока. Још један доказ да град не може да ријеши – не само проблем у Чесми – већ велике проблеме у граду уопште. Поготово сада када су буџети суви као чесме у вишим дијеловим истоименог насеља.

Мост на Врбањи је привремено рјешење једнако као што је био и "висећи" код Витаминке, који је, прије него што га је она однијела, привремено висио над ријеком неколико деценија. Најгори је осјећај да би се привремено стање са лаганим али сталним пропадањем наставило, само да није било поплаве која је један мост срушила, а један оштетила.

Прилог: Фотографије за вријеме поплаве (1. мост на Врбањи који сад добија замјену; 2. срушени висећи мост на Врбасу)



0 КОМЕНТАРА

  1. јел КУД одигро колце…мени оно горе више личи на „овдје почивају“…,

    ово је већ болест, тотална отупљеност, безидејност…,а што је најгоре то је спремно ако треба и буквално уништити пола народа за очување својих позиција…,

Оставите одговор