Министарство економских односа: Свјетска банка не види наш напредак

Извјештај Свјетске банке "Дуинг бизнис" за 2014. годину треба узети са резервом, јер прати само стање у Сарајеву и односи се на реформе реализоване до 30. јуна ове године, а не показује реално стање и напредак у појединим областима који је учињен у Републици Српској, речено је Срни у Министарству за економске односе и регионалну […]

четвртак, новембар 7, 2013 / 12:04

Извјештај Свјетске банке "Дуинг бизнис" за 2014. годину треба узети са резервом, јер прати само стање у Сарајеву и односи се на реформе реализоване до 30. јуна ове године, а не показује реално стање и напредак у појединим областима који је учињен у Републици Српској, речено је Срни у Министарству за економске односе и регионалну сарадњу Српске.

"Референтни град за праћење Дуинг бизниса је главни град за сваку земљу, а у случају БиХ као референтни град узето је Сарајево. Нажалост, не прате се услови пословања у просјеку и не дају се подаци за друге градове у БиХ, па се за БиХ не може добити реална слика и с тога Извјештај треба узети са резервом, јер прати само стање у Сарајеву, а не биљежи напредак у Републици Српској", истичу у Министарству.

На питање Срне да прокоментаришу Извјештај Свјетске банке за 2014. годину, према којем је БиХ 131. на љествици услова за пословање од укупно 189 земаља, у овом министарству наводе да су у том документу обрађени подаци закључно са 1. јуном ове године за све области, осим индикатора за плаћање пореза, који прати период до краја 2012. године.

"У Републици Српској је у неким областима, гдје је Дуинг бизнис 2014. за БиХ идентификовао лошију ситуацију, остварен значајан напредак. Примјер за ову тврдњу јесте да је погоршана позиција за БиХ за 10 мјеста у вези са почетком пословања, гдје се као трошак за почетак пословања узима износ од 14.9 одсто прихода по глави становника, односно 993,4 КМ, а трошак оснивачког капитала – 29.1 одсто од прихода по главни становника, односно 1.940,13 КМ. У Републици Српској значајно је побољшано стање у овој области", истичу у Министарству.

Такође, у Министарству наводе да је, према измјенама и допунама Закона о привредним друштвима, усвојеном у јулу 2013. године, прописан минималан новчани капитала за друштва са ограниченом одговорношћу у износи једне КМ који се уплаћује на привремени рачун до регистрације друштва.

Оснивачка акта једночланих друштава са ограниченом одговорношћу са прописаним минималним капиталом није потребно нотарски обрађивати, већ се врши само нотарска овјера потписа оснивача /3,5 КМ плус ПДВ/.

Укинуте су и судске таксе за регистрацију, односно оснивање привредног друштва /ранији износ је био од 500 до 800 КМ/, смањене нотарске накнаде, као и број бодова за нотарску обраду оснивачких аката привредних друштава, установа и осталих пословних субјеката који се оснивају, тако што се са досадашњих најмање 600 бодова прописало најмање 400 бодова.

Битна новина је, истичу у Министарству, што су таксе ослобођена привредна друштва и други субјекти уписа ако морају извршити усклађивање са одредбама нових законских прописа, што је такође била једна од мјера економске политике за ову годину.

"Измјенама Закона о занатско-предузетничкој дјелатности, поједностављена је и значајно убрзана процедура регистрације физичких лица /са пет на два дана/, а измјенама Закона о административним такасама смањени су директни трошкови ове регистрације на највише 30 КМ /висина таксе се разликовала од општине до општине и износила је и до 150 КМ/", наводе се из Министарства.

Такође, у Министарства наглашавају да је измјенама Закона о трговини, Закона о угостистељству и Закона о туризму предвиђено додатно смањење времена, процедура и трошкова за пословну заједницу, приликом регистрације пословања.

"Издвојићемо само нека поједностављења којима се такође смањују трошкови почетка пословања, тако, на примјер, укида се обавеза трговца организованог као привредно друштво да за обављање трговинске дјелатности прибави посебан акт надлежног органа јединице локалне самоуправе којим се одобрава обављање трговинске дјелатности, те обавеза угоститеља организованог као привредно друштво да за обављање угоститељске дјелатности прибави посебан акт надлежног органа јединице локалне самоуправе којим се одобрава обављање угоститељске дјелатности и обавеза угоститеља да надлежним органима достави овјерену и потписану изјаву којом гарантује испуњеност минимално-техничких услова за обављање угоститељске дјелатности", прецизирали су у овом министарству.

У Министарству истичу да ће од 1. децембра ове године почети да функционише једношалтерски систем који ће омогућити заинтересованом лицу да се, након што зварши потребан корак код нотара, обрати само АПИФ-у као једношалтерској институцији за почетак пословања.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор