Матица је тамо гдје су и Срби

Значај Матице српске интензивирао се у посљедње двије деценије, а посебно од тренутка када је српски народ разбијен у више држава и када је питање његовог опстанка готово судбински повезано са питањем јединствене културе, изјавио је новоизабрани предсједник Матице српске Драган Станић. Станић, у умјетничким круговима познат и по књижевном псеудониму Иван Негришорац, рекао је […]

недеља, април 29, 2012 / 10:07

Значај Матице српске интензивирао се у посљедње двије деценије, а посебно од тренутка када је српски народ разбијен у више држава и када је питање његовог опстанка готово судбински повезано са питањем јединствене културе, изјавио је новоизабрани предсједник Матице српске Драган Станић.

Станић, у умјетничким круговима познат и по књижевном псеудониму Иван Негришорац, рекао је за новосадски "Дневник" да је интегративна улога Матице српске давно препозната и међу Србима ван граница државе Србије.

"Са свих простора где Срби имају неку елементарну самосвест долазе сигнали да је оно што Матица ради потребно нашој култури и да ти делови нашег народа до свега тога итекако држе. Рекао бих чак да постоји један јасан показатељ – ако приметите да веза тих делова са Матицом почне да слаби, то је готово извесно доказ да су у тој средини Срби изложени отвореном или прикривеном политичком притиску, па им није дозвољено да испољавају свој културни идентитет", истакао је Станић.

Наводећи да у тешким и компликованим временима која долазе, Матица мора на свој начин да буде присутна свуда гдје Срби живе и раде, гдје се стварају српске језичке, књижевне, научне, умјетничке, културне и друге вриједности, Станић је оцијенио да је у протекле двије деценије, упркос турбулентним друштвеним догађајима, Матица успјела да се одбрани од дневне политике.

Станић је рекао да би у наредне четири године требао да почне посао на реализацији вишетомног Ријечника српског језика.

"Од 1967. до 1976. године изашао је шестотомни речник, који би сада требало обновити на новим основама стандардизације српског језика. Године 2007. урадили смо једнотомни Речник. Приводи се крају Дијалектски речник српских говора Војводине, а на изради овог речника оспособљен је један млад, спретан лексикографски тим који би морао да се ангажује на захтевном послу израде вишетомника", навео је Станић.

За предсједника ове најстарије културне, књижевне и научне установе, Станић је изабран на јучерашњој, 126. редовној изборној скупштини Матице српске.

Станић је професор Теорије књижевности на Универзитету у Новом Саду, књижевник, пјесник као и књижевни критичар, а дугогодишњи је уредник "Летописа Матице српске" и њен некадашњи генерални скретар.



Оставите одговор