Мање студената на приватним факултетима у Српској
Број студената у на приватним високим школама у Републици Српској у опадању. На девет приватних високих школа у претходне три академске године уписано је 2.755 студената. Од тога је највише њих уписано у академској 2011/12. години и то 1.089, у академској 2012/13. години 1.013 и у академској 2013/14. години тај број био је 653 бруцоша. […]
Број студената у на приватним високим школама у Републици Српској у опадању. На девет приватних високих школа у претходне три академске године уписано је 2.755 студената.
Од тога је највише њих уписано у академској 2011/12. години и то 1.089, у академској 2012/13. години 1.013 и у академској 2013/14. години тај број био је 653 бруцоша.
Подаци Министарства просвјете и културе РС показују да је укупна збирна просјечна оцјена студената из претходног образовања, а који су уписани у прву годину студија у претходне три академске године на девет приватних школа 3,39.
Анализа ресорног министарства је показала да је на Високој медицинској школи у Приједору у претходне три академске године уписано 669 студената.
Од тога је у академској 2011/12. години уписано 207, у академској 2012/13. години 218 и у академској 2013/14. години 244 студента.
-Збирна просјечна оцјена студената из претходног образовања, који су уписани у прву годину студија у претходне три академске године на Високој медицинској школи у Приједору је 3,81 – рекла је Санела Дојчиновић, начелница Одјељења за високошколске установе у Министарству просвјете и културе РС.
На Високој школи за туризам и хотелијерство у Требиње у претходне три академске године уписан је 881 студент.
Од тога у академској 2011/12. години уписана су 73, у академској 2012/13. години 55 а у академској 2013/14. години 53 студента.
-Збирна просјечна оцјена студената из претходног образовања који су уписани у прву годину студија у претходне три академске године на Високој школи за туризам и хотелијерство у Требиње је 3,24 – казала је Дојчиновићева.
Da je sreće ne bi bilo privatnih fakulteta nikako.
„Političari prednjače u otvaranju privatnih fakulteta
U Republici Srpskoj trenutno postoji tridesetak privatnih fakulteta rasporedjenih na pet univerziteta, a medju osnivačima je dosta sadašnjih i bivših političara i visokih funkcionera, prenosi Magazin „Pravda“. Najzvučnije ime medju vlasnicima i suvlasnicima privatnih fakulteta u RS je srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović, koji je jedan od osnivača „Fakulteta za političke i društvene nauke“.“
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_komentari&idnovost=40709
Zajedno sa Radmanovićem ovaj fakultet su u oktobru 2005. osnovali direktor osiguranja „Krajina Kopaonik“ Zoran Kalinić, sadašnji direktor „Elektrokrajine“ Željko Kovačević i profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci i poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Željko Mirjanić.
Željko Mirjanić je i jedan od osnivača Fakulteta „Banjaluka kolež“, koji je osnovan kao viša škola u oktobru 2004, a preregistrovan u fakultet 6. februara prošle godine.
Bivši minitar nauke i tehnologije RS Fuad Turalić jedan je od suvlasnika „Fakulteta za poslovni inžinjering i menadžment“, a bivši ministar unutrašnjih poslova RS Dragomir Jovičić i profesor Rade Tanjga osnivači su „Fakulteta za bezbednost i zaštitu“.
Banjaluka je u januaru prošle godine dobila i „Akademiju kozmetologije i estetike“, čiji je dekan načelnik Klinike za plućne bolesti u Banjaluci i predsednik Narodne demokratske stranke Krsto Jandrić.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika BiH i donedavno visoki funkcioner Narodne stranke „Radom za boljitak“ Ranko Bakić osnivač je „Fakulteta za poslovni menadžment iz Gradiške“. Ovaj fakultet je postao poznat zbog toga što su mu diplome početkom godine proglašene nevažećim.
Ovo nijesu fakulteti, no visoke škole. Ima toga jošte, al’ ne stade u vijest. ne nasjedajte na naslovB-)
Nemaju više ljudi para da kupuju diplome. Svi koji su radili u administraciji a trabela im je diploma za bolje radno mesto i naredovanje su kupili diplome. Zna se ko stoji iza privatnih fakuleta i ko ih drži, vladajuća garnitura političara, koja nas je okupirala, koja služi stancima, potkupljenih koprumpiranih poliričara koji se 20 godina smenjuju na vlasti.
Nisu naš jedini problem privatni fakutleti, njih je lako likvidirati kad država odluči da zavede red i ukloni to smeđe. JOš veći probelm du državni fakuteti što su se namnožili po svim gradićima. Kojekakva odeljenja tih državnih šumskih fakulteta što su naotvarana posle rata.
Jendoj RS je kad bi otvorili svu postojeću privredu dovoljan banjalučki uuniverzitet i par viših škola.Sve ostalo se zatvara, koja crna Foča, Trebinje, Pale, Vlasenica, Bijeljina, Brčko, Doboj, Prijedor…
Činjenica je da sada više imaju mesta na tim kvazifakultetima državnim i privatnim nego što ima kandidata za upis.
Опозиција ако буде имала жеље да уведе ред у образовни систем Републике Српске, може то урадити врло једноставно, дипломе са приватних факултета потребно је денивелисати (смањити им вриједност):
Није исто бити дипломирани економиста са Економског факултета и неки менаџер банкарства са приватних факултета.
Откако су ови приватни факултети кренули, пакао је настао на тржишту рада. 70% запослених у НЕРЕАЛНОМ (администрација) сектору има дипломе неких приватних факултета.
50% запослених у бакнакрском сектору Републике Српске има дипломе приватних факултета.
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:394808-RS-Menadzeri-napunili-biro
–
@buddha
Džaba ti je pričati. Da postoji normalna selekcija kadrova pri prijemu na radna mjesta ovog problema ne bi ni bilo. Svugdje u normalnom svijetu je gužva za upis na dobre univerzitete jer statistički objavljuju i podatak o izlaznosti u zapošljavanje, pa kada vidiš da neki univerzitet ima pokazatelj od 92% već znaš da računaš. Ovdje se državni univerziteti grabe za budžetski novac, pa zato imamo jednak broj pravnih fakulteta i sudova, a privatni otimaju novac loših đaka i njihovih familija. Obje varijante nude izlaznost na Biro zapošljavanja 100%.
front, 07.04.2014. 11:44:09 [111595]
Нажалост, тако је. Ено сад гледам у полицији су почели махом да запошљавају са приватних факултета. Мислим да имамо одличну Академију, и сад су и то сјебали.
kao sad privatni fakulteti i/ili visoke škole krive za stanje.. aha, što je jednostavno podvrgnuti testu provjere samo izlistavajući sve one koji su na i pri vlasti, bilo zakonodavnoj, bilo izvršnoj pa bilo i u direktorskim foteljama u fondovima i jačim firmama (nekada) od 90-te nadalje pa vidjeti da, ako ne svi, a ono žestoka većina stižu sa državnih fakulteta.. biće da je, ipak, nešto drugo u pitanju…
aleks, 07.04.2014. 12:02:50 [111599]
Извини а ко је рекао са су само они кривци? Да су у великој мјери допринијели стању у ком се налазимо ЈЕСУ!
Хоћеш да листамо имена директора и њихов степен образовања? Гдје год су они на власти фирме су у дубиози.
Gaudeamusi, Apeironi i ostali kursevi. Daš 2-3 milje i kupio si diplomu, kad dadneš takve pare niko tebe neće cimati jesi li spremio ispit ili nisi.
Ali su zato privatni fakulteti dar sa neba za tatine sinove…
Mislim da ne bi trebalo da dajemo bas tako pausalne ocjene, jer, majka mu stara, obrazovanje, generalno gledano, je srozano na najnize moguce grane.
Skoro smo imali mogucnost citati koliko kosta ispit na Medicinskom fakultetu, a da budemo iskreni, do sada ni jedan doktor nije zavrsio u zatvoru zbog smrtnog ishoda koji je rezultat nemara (i pored toga sto je obdukcioni nalaz jasan kao dan).
Elem, sistemski problem koji niko da sagleda je da je nakon zavrsenog fakulteta potrebno nekoliko godina da se stekne iskustvo i tu se na kraju iskazuju afiniteti i sposobnosti nekog pojedinca da obavlja svoj posao kako treba (a u nasim prilikama, vise kako ne treba). Prepucavanja o tome kako je bitno da je neko zavrsio ovaj ili onaj fakultet, u ovom ili onom vremenu, ne piju vode, jer je su bitne sposobnost i afiniteti.
Posto nema sistema koji bi vrednovao neciji entuzijazam u radu, sposobnosti i afinitete, a dok ne dodju na takva mjesta sposobni ljudi, bez obzira na to da li su zavrsili privatni ili drzavni fakultet, kukala nam majka.
Мислим да тенденциозно доносиш суд, и обесмишљаваш причу. Чињенице говоре да су приватни факултети направили дар мар са својим нестручним кадром. Ај што су наштанцали дипломе, него шта рећу за њихове магистре и докторанте?
Buddha, uz svo duzno postovanje, pogledaj malo ko vedri i oblaci na Fakultetu politickih nauka. Ne moze biti crvenije, a magistranti i doktoranti su u najmanju ruku nepismeni (cast izuzecima).
Bez obzira koliko bolno bilo, treba biti realan i reci popu pop, a bobu bob.
Nisu svi isti, daleko od toga, ali bilo bi interesantno vidjeti koliko profesora sa nasih fakulteta su gostujuci profesori u inostranstvu, koliko ih govori strane jezike, koliko ih objavljuje clanke u medjunarodnim naucnim casopisima.
Obrazovanje, bez obzira na to da li se provodi na javnom ili privatnom fakultetu, je srozano do bola.
P.S. Ljudi koji vole svoj poziv i koji jednostavno uzivaju u njemu, bez obzira na to da li zavrsavaju na ovom ili onom fakultetu, nakon stecenog iskustva (pod uslovom da ih ima ko obuciti) traje najmanje 5 godina, zbog finesa i nekih sitnih caka koje se ne uce u obrazovnim ustanovama.
Занемарићемо идеологију и страначку припадност, ФПН је добра образовна установа. Мени је жао што смо сјебани финансијски па су бројни предавачи отказани, мислим да су нам студенти оштећени јер им је ускраћен огроман извор(и) знања, и препуштени су научним ђилкошима.
Сви смјерови су угрожени од стране приватних факултета (политикологија, журналистика и социјални рад.).
Мислим да имамо доста квалитетног кадра који је принуђен да се проституише за надницу код приватних факултета, јер једноставно другачије нису у могућности да зараде новац.
Радно искуство, струка и пракса су сукобљене, оно што учиш на факултету није у складу са праксом, и обрнуто.
E, vidis, ja sam kategoricki protiv zanemarivanja partijsko-rodjacko-kumovskog djelovanja na bilo kojoj obrazovnoj ustanovi, jer se na taj nacin dolazi do samocenzure pojedinih studenata, poltronisanja pojedincima, neprihvatanja dijametralnog misljenja itd. A takve stvari su posebno nedozvoljene na FNP (sjeti se samo one „kofolbiva“ ankete od prije mjesec/dva).
Postavlja se pitanje zasto za sve ove godine nije uspostavljen sistem kvaliteta obrazovanja, zasto nisu uspostavljeni visoki standardi i uslovi za profesore i predavace, pa da se tako izvrsi selekcija.
A ovako, umjesto da se studenti sa privatnih i javnih fakulteta nadmecu znanjem i uspjesima, oni se kace ko je zavrsio koji fakultet i u kom roku – ko da je to bitno.
Kada smo kod radnog iskustva, struke i prakse, vjeruj mi, da omladina uskoro nece imati od koga da uci, a posljedice, sto ovakvog nakaradnog sistema obrazovanja, nakaradnih vrlina, sto zbog nepostojanja struke na kljucnim mjestima, cemo debelo osjetiti na ledijma.
Кад би неко поништио ове дипломе институције би нам преко ноћи остале без „стручњака“.
Kad bi lopatom i bagerima izbacili stranacko-rodbinsko-kumovske stele, institucije bi nam ostale prazne B-)
I eto slobodnih radnih mjesta 😉