Мађарска: Година почела масовним протестима против новог Устава

Неколико десетина хиљада присталица опозиционих мађарских странака и активиста невладиних организација у понедељак увече изашло је на улице Будимпеште протестујући због нових уставних одредби владајуће Фидес странке Виктора Орбана које, како тврде, дају много већа овлашћења влади.

Према писању листа Блумберг њузвик на улицама Будимпеште у понедељак увече било је преко 100.000 људи. Други медији јављају да их је било око 30.000.

Негдје око 23 сата на улице су изашли и припадници неофашистичких група како би “одбранили земљу од смртних непријатеља Мађарске”, пишу медији.

Протестни скуп одржан је испред зграде Државне опере, где су мађарски државни функционери присуствовали гала прослави поводом усвајања новог устава.

Демонстранти су узвикивали "Вратићемо нашу републику", а на некима од транспарената је писало "Доста!", "Орбанова диктатура", "Орбанизација!"

Сандор Секелy, један од организатора протеста, рекао је за Ројтерс како је влада акумулирала још невиђен ниво незадовољства међу становницима.

"Систематски су срушили економију и демократију у овој земљи. Људи су бијесни", наводи Сзекелy.

Петр Кониа, из Мађарског Покрета Солидарности поручио је: "Ми желимо назад владавину права и желимо назад републику.Виктор Орбан заборавио је да моћ припада народу, моћ припада нама и ми ћемо је узети назад од њих."

Како преносе медији, један од демонстраната, социјалиста Тибор Санyи, рекао је: "Виктор Орбан и његове слуге претворили су Мађарску од земље која обећава у тамну јаму Европе."

Демонстранти кажу да премијер Виктор Орбан и његова коалиција десног центра Фидес, која има двотрећинску већину у парламенту, усвајањем измјена устава потпуно урушавају демократски систем и до сада присутну подјелу власти.

Они тврде да се усвојеним измјенама појачава политичка контрола над правосуђем, централном банком, вјерским заједницама и медијима.

Шта доносе нове уставне одредбе у Мађарској

Нови устав ступио је на снагу 2. јануара, а из Фидеса тврде да је њиме "завршена потпуна трансформација из комунистичког у демократско друштво која је почела 1989. године."

Међу бројним контроверзним одредбама налазе се увођење доживотне казне затвора за најтежа кривична дјела, без могућности помиловања; назив државе "Република Мађарска" промијењен је у "Мађарска"; Устав је челнике Социјалистичке странке (бивши комунисти) прогласио ретроактивно одговорнима за комунистичке злочине почињене до 1989.; у Уставу се експлицитно спомиње Бог: "Нека Бог благослови Мађаре".; број вјерских заједница које имају право на државне субвенције смањен је с 300 на 14; мандат најважнијих државних челника, у привреди, правосуђу, полицији и војсци продужен је на девет или 12 година; ПДВ је повећан са 25 на 27 одсто по чему је Мађарска рекордер у ЕУ; донесен је закон по којем бескућници могу завршити у затвору.

Уставом је заштићено и право на живот фетуса од тренутка зачећа, што се невладин сектор види као стварање правног основа за забрану абортуса.

Када су у питању медији, према новим уставним одредбама Радиотелевизија и новинска агенција МТИ уједињени су у један ентитет који надзире Вијеће за медије које води Орбанов блиски сарадник а једини опозициони радио Клубрадио остао је без фреквенције.

Неке од последњих потеза мађарске владе недавно су критиковале Европска унија и САД, као и поједине међународне организације.

Од када је дошао на власт, премијер Виктор Орбан и његова странка Фидес дословно су преправили добар дио постојећих закона како би себи осигурали тоталну власт и контролу над земљом.

Ово је први пут да све опозиционе странке, заједно са НВО активистима организују заједно протест како би јасно исказали негодовање против новог Устава, који је израдила и ратификовала Орбанова Фидес странка.

У Мађарској се од доласка Орбана на власт проводи и јака цензура медија због које многи новинари штрајкују глађу, неки од њих због штрајка бивају отпуштени.

Европска Унија и остатак свИЈета Мађарску су притискали због Закона о медијима, који је пред крај године измијењен, међутим, због новог Устава није било превише критике.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон послала је протестно писмо званичној Будимпешти, због гашења “антивладиних медија”, али нико из Међународне заједнице није оштрије протествовао због јачања деснице у Мађарској.

Чак је и Њујорк тајмс, поводом протеста објавио текст под насловом "Ријетки пример протеста опозиције у Мађарској".

У само 18 мјесеци на власти, Орбанова влада је донијела је стотине нових закона. Опозиција и демонстранти тврде да је на снази рушење свих демократских темеља.

У исто вријеме, Мађарска се налази пред економским сломом. ЕУ и ММФ су одустали од разговора који је за циљ требао имати формирање пакета помоћи посрнулој економији јер је мађарска влада усвојила нови закон о централној банци, упркос критикама из ЕУ.

Дан прије Божића међународне агенције "Мудис" и "С&П" деградирале су кредитну способност Мађарске у најнижи тзв. "џанк" статус.