Кустурица: Град се не може забранити

Прослављени српски режисер Емир Кустурица истиче да Андрићград није продукт идеологије, већ његов доживљај културе, и поручује опонентима да нико не може забранити један град, као што се могу забранити књиге и филмови, који некоме, из ко зна којих разлога, не одговарају.

"Замјерају ми неки да је Андрићград контроверзна грађевина. А зар Андрићево дјело то није? Нобеловац је у свом дјелу сликао драму Босне са свим њеним контроверзностима везаним за људе, нације, религије. Шта је у томе лоше", рекао је Кустурица.

Кустурица објашњава да у животу постоје тренуци кад човјек не зна да ли је његово дјело преузело њега или је он обуздао оно што је сам створио.

"Моја мисао се спустила на вишеградско полуострво Јалија, на ушће Рзава у Дрину, и ту је настао Андрићград у који уграђујем оно најљепше што сам у животном искуству видио и доживио", каже Кустурица.

Са Кустурицом се сложио и писац Душан Ковачевић, који је након разгледања Андрићграда рекао да му није јасно како је ово величанствено архитектонско дјело "атерирало" на истурени језичак земље у "клијештима" воде у Вишеграду.

Кустурица објашњава да му моги говоре како изгледа да је "неки савјет мудраца осмислио изглед града од камена".

"Све је просто и једноставно. Прво је настала идеја да изградим оно што нигдје у свијету нема – град посвећен нобеловцу Иви Аднрићу, под чије ће кровове и сводове бити скривена, али и доступна, сва мудрост славног писца и поуке из његових дјела која се сврставају у највише домете свјетске књижевности", наводи Кустурица.

Он подсјећа да се на мјесту гдје се сад налазе грађевине Андрићграда завршава Андрићев роман "На Дрини ћуприја", кад на Видовдан 1914. године жандарми прекидају вашар и момачко и дјевојачко коло, јер је Гаврило Принцип у Сарајеву убио Франца Фердинанда.

"Андрић је најбоља идентификација српског народа којом се много веће нације не могу похвалити. Тешко оним народима који то немају, јер се нико не може идентификовати са небодерима или другим грађевинским објектима", каже Кустурица.

Кустурица показује централни градски трг поплочан бијелим мермером који уоквирује зграде Андрићевог института, Градске управе, хотела и Робне куће и на који се долази "улицом историје", говорећи да је на том мјесту све почело прије годину дана буком багера уз "Кармину бурану".

"Годинама путујем свијетом и видим да се на трговима одвија прави живот града. Ту су заљубљени парови, скитнице, пијанице, чистачи, озбиљни људи, разговори, дјеца у игри… Једном рјечју ту је – градски живот.

То сам желио да имам у Андрићграду и то овај трг. Он већ живи својим животом, циркулише, њим ходају људи, пију пиће, музичари свирају и све то под будним оком ‘бронзаног’ Андића", наводи Кустурица.