Колико нам лове дугује Новак Ђоковић?
Народ смо исфрустриран склон мегаломанској потреби за херојима. Пише: Дејан Каталина Наравно, ништа ново нисте прочитали, а чињеница је да су, генерално, готово сви народи такви, поготово ови у нашем окружењу. Али, пошто сам од некуд морао почети овај текст, одлучио сам да то буде од очигледног. Јер, све остало и није. Херој без премца […]
Народ смо исфрустриран склон мегаломанској потреби за херојима.
Пише: Дејан Каталина
Наравно, ништа ново нисте прочитали, а чињеница је да су, генерално, готово сви народи такви, поготово ови у нашем окружењу. Али, пошто сам од некуд морао почети овај текст, одлучио сам да то буде од очигледног. Јер, све остало и није.
Херој без премца „миленијумске“ Србије и Срба у дијаспори свакако је Новак Ђоковић. Курентни је светски тенисер Број 1 (није у роду с истоименим параплегличаром из стрипа „Алан Форд“), Србин, апсофакинглутли непрејебљив у последње време на свим пољима и листама популарности. На самом је врху белоспортског рекеторијума на који се попео собаливши горостасне рекордере намазане мултимилионским спонзорским диловима – Федерера и Надала, успут оборивши постигнућа тениских легенди из старих добрих времена попут Агасија, Лендла, Сампраса, умало и Мекинроа. Нема шта, свака му се дала!
Где смо ту ми?
Поред славе, популарности (која му није мањкала, али је сад постала глобална и помало хистеризована) и респекта, Супер Ноле скупио је и поприличан број чекова с милионским доларским износима. Заслужено, опште је мишљење, па и моје, што да се лажемо? Овде се уклапам у „општину“.
И ту нема ништа спорно. Тек подвукло се једно, у основи врло просто питање: шта ми имамо од тога? Ако изузмемо (случајну) чињеницу да први међу једнаким рекеташима света генетски припада истој нацији и народу као и ми. Ха? Који је наш, да се популарно банкарски изразим – бенефит од тога? Шта добијамо за сате и сате и сате проведене крај телевизора гледајући ријалити документарац о његовом спортском успону од симпатичног сиромашка с Копаоника до суперстара Монте Карла и других монденских месташаца на планети (специјално оних где су шеици и нафта)?
Сатисфакцију, кажете? Какву тачно? Оно, патриотски занос, национални понос, топлина у срцу што је наш дечко сјеб’о страњске натоистичке дечаке? Је л’ тај фазон?
Море, ако тако думате, блесавији сте но што делујете на прву лоптицу. Хајде да мало здраворазумимо, може?
Ако пођемо од оне офуцане ал’ увек сврсисходне како је време новац, па убацимо реченог Нолета у ту „тезу“, добијамо једначину у којој нам он, кад подвучемо рачун, дође грдне новце. Не, најозбилније!
Одмах ћу да признам да ми математика није јача страна, али ми ни не треба да бих направио овако грубу рачуницу заправо засновану више на здравој логици него на аритметици. А математичко питање гласи: колико нам лове дугује Новак Ђоковић, односно колико смо је ми потрошили на њега шаљући му позитивну енергију зурећи у екран?
’Ајде да се дигитронишемо
Ако је просечна плата у Србији у 2011. години износила око 350 евра, ако претпоставимо да радите или имате посао (што је у Србији све ређа појава и то по званичним подацима) и примате просечну плату (горе-доле), ако узмемо да Ђоковић на гренд слем турниру досегне финале и да просечно на терену проведе око три сата (горе-доле), а да на путу до финала одигра 6 мечева (плус финале, дакле 7), као и да ово рекетирање траје две недеље…
Рачун не може бити простији: Ђоковић нам дође, горе-доле, 200 евра за тај турнир (свакоме од нас којег је укебао пиплметар како га гледа). Сад, ако је он прошле године освојио 3 гренд слема (и стигао до полуфинала на четвртом) и 5 турнира из серије мастерс (оне мање успешне и мање значајне да не рачунамо, нек’ буду гратис) лако стижемо до оквирне суме коју „први рекет света“ дугује сваком Србину који га прати путем телевизије (било да игра у три изјутра, пет поподне или девет навече по овдашњем времену).
Ко је крив кад се све то деси?
Добро, може се рећи да смо сами криви што то радимо и што нам Ђоковић дугује ту лову коју нам заправо и не дугује, већ само хипотетички, је ли, али за разлику од нас, залудних беспосличара крај ТВ-а, он је само од награда прошле године зарадио преко 10 милиона долара, што је рекорд, кажу статистичари. О лови од спонзора, оној испод стола и сличној да не причамо, јер сигурно неће причати ни Ноле, ни Фемили спорт, ни његови јавни агенти, ни пиарови, нити ће тајни извор неких дневних новина говорити о томе; није лепо, није љуцки, јеби га. Ноле је, бре, непроцењив!
Јесте! Тренутак кад је освојио Вимблдон, мало јео траву (што је коректније него да је смотао у џокавац и попушио с хипи Надалом) и тако постао први Србин на врху АТП листе тотално је непроцењив… Као и урнисање Надала на шљици кад није више имао снаге ни гаће из дупета да извуче, затим серија победа која је деловала бескрајно дугачка к’о алатка Џона Холмса и онај ненормални форхенд ритерн Федереру на меч лопту на УС Опену за који је Швајцарац тврдио да је „неозбиљан“… Ма, иди, бегај! Шта им уради овај наш! Па и она баба с ју-тјуба зна да је вредно живцирати се због Нолета и трошити време на њега. Зар није?
Не знам, можда и није. Можда је баш сада, у јеку Аустралијан опена, прави тренутак да се приупитамо да ли се заиста исплати трошити своје време које је лова (живце и чуку да не помињем, иако се подразумевају) на првог Србина који брани статус главног на тениском трону, што је, успут, врло зајебана работа кад се сва искушења зброје?
’Ајде размислите. На ову кризу, 250 еврића пута невиђено много сати крај екрана, исплати ли се изгубити?
Да ли успеси једног, чињеница је невиђеног спортисте могу компензовати рупе и рупчаге у нашим животима? Да ли је његова бекхенд паралела за нас стимулативнија од, рецимо, оргазма? Да ли је тренутак кад судија констатује „гем, сет, меч, Ђоковић“ довољна компензација што претходних три и кусур сати нисте провели дружећи се с властитим дететом? Зар се не осећате крајцовано док траје церемонија проглашења победника на којој он добије пехар, кинту и микрофон да поздрави своју породицу и свој тим а ви не добијете ништа? Шта ћете кад сутра неминовно почне да губи мечеве?
Сетите се неких готивнијих времена и преслушајте још једном стари хит Пилота који каже: „Не веруј у идоле, у лица са филма и насловних страна , ти можеш без њих.
Не слушај шта ти кажу, све је то бизнис, све је реклама, све је то трик. Не веруј у идоле и они су људи од крви и меса, исто к’о ти. Не слушај све те лажи, они се само продају добро – лова је циљ!
Не не не веруј у идоле!!!“
Па макар се звали и Ђоковић Ноле!
Ma narodski rečeno mufljuz, on je zvanično stanovnik Monte Karla gdje se ne plaćaju porezi, tako da njegove milione ne oporezuje niko, samo se razmnožavaju u gradu-državi zajedno sa kapitalom bogatih susjeda najporočnijeg grada… Ja bih mu dozvolio da nastupa pod srpskom zastavom kada bi se 1) prijavio u Srbiji i kada bi tamo plaćao poreze, a ovako tobože popravlja rejting Srbiji i navlači turiste, ma „niđe veze oči moje lijepe“ 🙂 2) kada bi prestao da se bavi meditacijom jer ne priliči da čovjek koji je dobio najveće odlikovanje Srpske Pravoslavne Crkve ispovjeda bilo koju drugu vjeru osim hrišćanske, to je najblaže rečeno bacanje pijeska u oči onima koji su mu dodijelili to odlikovanje a nama običnim smrtnicima razlog da se zapitamo šta se to u SPC uzima kao kriterij za dodjelu ordena Svetog Save, možda milionski konto ili pak budizam i meditacija… CCCCCCCCC
Уффф…један од најгорих текстова икада,на Фронталу је неопходна направити неке критеријуме око објављивања истих.Ко нас је клео,није дангубио.
Не да он нама не дугује ништа,већ српски народ и држава не могу никада довољно да се захвале Новаку Ђоковићу.
Ако кренемо од математике (за коју аутор рече да му је слабија страна,па се и извукао од тежих речи које бих рекао) Ђоковић дугује Србији онолико колико је Србија дала њему.Дакле НИШТА.
А наше друштво му дугује много тога.Млади сад имају правог спортског идола,патриоту,образованог,елоквентног и надасве скромног и талентованог на кога се могу угледати.Сада испред сваке зграде у Српској се игра тенис,а он ће омогућити популаризацију спорта и неопходна улагања потребна да се тенис управо развије дугорочно.То је једно благо Србије који више него ико мења лошу слику о нама самима,а нарочито даје прави пример сваком младом човеку.Он који има све не прави скандале,показује патриотизам и кад му то не иде у прилог (http://www.novosti.rs/vesti/sport.296.html:355281-Godsik-Federer-vredi-vise-od-Novaka),говори неколико страних језика…СВЕТСКИ А НАШ!Ако је неко гледао емисију „Сведок“ на РТС-у кад је био гост,схватиће о чему говорим!
Каква је то личност јасно говори да је одбијао разне понуде (међу којима и Хрватске) којим су му омогућавале да реши све своје проблеме већ са 16-17 година,он који је манастиру на Косову дао 100 000 евра…
Текст није лош и има добру поенту.
Свака част Нолету и његовом личном успјеху! Јесте необично и за дивљење да један Србин дође у врх свјетске листе једног таквог популарног спорта. Али ја се више дивим нашим именима у врху свјетских елитних научних заједница, више се дивим тим људима који носећи српско име допринесе развоју науке, технологије и у глобалу читаве цивилизације. Требамо се дивити Миланковићима а не Ђоковићима! Што се тиче дуговања, разумијем да аутор није хтио да то буквално схватимо већ да извучемо поуку из тога. Мени није дужан ништа јер нисам гледао ни један његов меч, баш управо из наведених разлога у тексту. Али дужан ми је за керозин и аеродромске таксе потрошене да га наш авион вози на релацији Софија – Бања Лука – Монте Карло.
Slazem se sa time da tekst ima poentu.
Idolopoklonstvo je losa navika Srbalja ,najblaze receno.
Sto je jos gore mi smo takvi da ne postujemo mnogo nista niti vrednujemo stvari zdravorazumski,nego upravo suprotno.
Ocjene cesto dajemo bez mozga,da bi poslije takodje iracionalno zapoceli negativnu kampanju….ukratko za razliku od Germana “razmisljamo“vise srcem nego glavom.
Medjutim,da nijesmo takvi,na sta bi onda licili?B-)
Nole je personifikacija ponosa,kao sto je isto tako Tesla, Misic,Obilic i mnogi drugi…ratnici,sportisti,naucnici itd.
Sta je u tome lose?
U svakom slucaju bolje je da djeci idol bude Djokovic ili Obilic,nego kakva negativna licnost.
Problem je kad se odrasli ponasaju kao djeca i od drveta ne vide sumu.Vide novac a ne vide trud i pozrtvovanje.Vide slavu i glamur a ne mjere covjeka po karakternim kvalitetama.
Pa se stoga javlja paradoks kvazi-Srpski,koji radja zavist da bi nakon zanosa rezultiralo mrznjom.(ovo je mozda i kvazi-Balkanski paradoks).
Zato braco i sestre;Novaku,kao covjeku i kao Srbinu, svaka cast i cest za njegov trud,upornost,kao i za odasiljanje jedne svakako pozitivne slike o ovom malom narodu.
Njegov privatni zivot je njegova licna stvar.
Nije ni monah a bogami nije ni duzan da nekome “ispostavlja racune“za bilo sta.
jahac, 22.01.2012. 12:43:30 [26355]
„U svakom slucaju bolje je da djeci idol bude Djokovic ili Obilic,nego kakva negativna licnost.“
Srpska djeca ne smiju imati idole.
Druga zapovjest: Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
Mi trebamo raditi na sebi a ne da kroz neko idolopoklonstvo težimo da budemo otjelotvorenje idola (ako smo hrišćani)…
„Idolopoklonstvo je losa navika Srbalja ,najblaze receno.
U svakom slucaju bolje je da djeci idol bude Djokovic ili Obilic,nego kakva negativna licnost.“
Срби вероватно нису нимало већи „идолпоклоници“ од неких народа развијеног света.Ја немам идола,али по много чему бих волео да се наши млади угледају на његову личност и карактер.
Mr Biggy, 22.01.2012. 12:56:47 [26358]
„…по много чему бих волео да се наши млади угледају на његову личност и карактер.“
Kakva ličnost i kakav karakter?! Njegov duh je oblikovan dugogodišnjom meditacijom, mislim da našu djecu trebamo naučiti da idu u crkvu na Liturgiju a ne da ih upućujemo da se ugledaju na nekoga ko godinama meditira.
Jedino na šta se mogu ugledati kod njega su njegovi sportski rezultati, a ko ga je ikad u životu vidio sigurno će reći da je njegov karakter izuzetno prgav, on vrlo je arogantan i poprilično gleda sa visine, sve te njegove karakterne osobine najbolje dolaze do izražaja kad gubi mečeve, lažni grč na licu i izmišljanje povrjeda najbolje opisuju njegov nabildovani ego.
Ma ti ne uzimaj bigeru u usta svoja Obilića i naše junake. Ne prevrći im kosti onom rukom kojom brišeš anuscurke našega najvećega zločinca.
Mr Biggy, 22.01.2012. 12:56:47
“по много чему бих волео да се наши млади угледају на његову личност “
Hvala.Ovim si na ljepsi nacin izrazio ono sto sam ja zelio da kazem,koristeci onu nesretnu rijec idol…
vuk, 22.01.2012. 12:54:03
A ko kaze da su Serbi Hriscani u onom bliskoistocnom dogmatskom obliku??B-)
Noletu svaka čast, nije mu Srbija ništa dala kada mu je trebalo, a on daje više nego lopovi na vlasti. Kupio je zemlju oko manastira na Kosmetu, i čini mi se 50 auta hitne pomoći. Pa , vidite li šta naši banditi rade? Ukradu od nas , kupe dječici poklone, pošalju ih na Jahorinu u svoje hotele. I, opet se njima pare vrate. Ovaj naš ne ofarba ni kosu svojim parama.
vuk
Најважније код њега ми је што је паметан,талентован,скроман,патриота,елоквентан,национално освештен,што није „партијанер“ и „балканац“ већ човек који је својим радом постао планетарно популаран а никакви скандали се не вежу за његово име.Чак има и девојку са којим је још од времена кад је био нико и ништа.
„Арогантност“ ја везујем за спортску дрскост без које никада не би био шампион.Није ми најважније шта он једе и да ли одваја неко време за нешто што њему годи.Нисам чуо да медитира,али то колико знам није секта.Није ми ни важно да ли иде на Литургију,ја јасно раздвајам индивидуалну веру у Бога и формализам који заступа Црква.Између мене и Ствараоца нема посредника којем би ја требао да остављам новац да би био ближи Богу.Ја верујем у Бога,не у људску организацију у виду цркве,иако се слажем са вредностима која црква промовише,иако их се често не придржава.
vuk
„Druga zapovjest: Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.“
Надам се да то говориш као протестант,собзиром да у нашим црквама има много идола.Некада слике идола служе као места да се на њих остави новац,што је светогрђе.
prijedor, 22.01.2012. 13:20:01 [26370]
„Ovaj naš ne ofarba ni kosu svojim parama.“ 😀 grohotom se smijem
jahac, 22.01.2012. 13:19:15 [26369]
Da, kad postoje muslimani koji su po nacionalnosti Srbi, što onda ne bi postojali Srbi koji npr. meditiraju, samo što u tom slučaju nisu dostojni ordena SPC, al’ eto, devizni račun je „božanstvena“ stvar u XXI vijeku 😀 Da se danas snimaju Nadrealisti sigurno bi Đura na pijaci iz sveg glasa uzvikivao ORDENI, MAJICE, GAĆE, BOKSERICE, SVE U POLA CIJENE… E to je čista dogma 🙂
Mr Biggy, 22.01.2012. 13:33:49 [26373]
„Надам се да то говориш као протестант,собзиром да у нашим црквама има много идола.Некада слике идола служе као места да се на њих остави новац,што је светогрђе.“
Hm prosto ne znam odakle bih počeo, ne znam da li si ikada ušao u pravoslavnu crkvu, ili čitao bilo kakvu hrišćansku literaturu, jer po ovome što si napisao gore jedino mogu da pomislim da si pokraj crkve samo prošao. U HRIŠĆANSTVU NE POSTJE IDOLI, a te slike o kojima govoriš su vjerovatno IKONE, i pare se ne ostavljaju na njih kako bi se odobrovoljio svetac koji je na ikoni, nego kako bi se pomoglo crkvi kao ustanovi i to je nešto što se po kanonima zove PRILOG, i svaki prilog je jednak, moj ili bilo čiji u iznosu od 5km ili Novakov u iznosu od 1 000 000 eu, samo što je eto Novica „simpa“ pa onda može i orden da dobije. Kad je toliki Srbenda trebao je staviti na sebe majicu sa natpisom KOSOVO JE SRBIJA kao što je to junački uradio Čavić pa je onda junački iznio i posljedice a nije glumio patriotizam i kupovao ga preko placeva oko manastira, ne bi me čudilo da po tim placevima niknu etno-selendre… bljak
vuk
Да,наравно,идем у цркву и ја сам поносан што сам православац,поштујем и тек ћу да поштујем наше обичаје,али нисам црквењак нити ћу то бити.
И да у хришћанству не постоје идоли,али се црква умногоме приближила.И да нисам ушао у цркву,моја уверења и карактер се не би много разликовали.Зар није светогрђе да се прљави новац ставња на икону?
У сваком случају,ето,и ти замераш цркви што је попустила пред Новаковим новцем,а то није ништа друго до оног о чему ја говорим.Црква је људска,и као таква,грешна организација и ја према томе јасно раздвајам веру и религију.
Ставови аутора су логични. Србија није ништа уложила у Новака, па није дужан ништа да јој врати. Гледајући површно, избјегавање пореза у Србији и није неки патриотски чин. Али…
Спорт је од огромне важности за промоцију једне земље. Спортски успјеси Новака Ђоковића не само да су одлична промоција за Србију, већ могу допринијети нпр. туризму или повећању улагања у Србију.
Новак је стекао сигурно бројна познанства са многим моћним и богатим људима и не би било лоше да позове своје пријатеље да отворе неку производњу у Србији. Марко је прије неколико дана писао о брендирању Нове године по Јулијанском календару. Мислим да би туристи могли доћи у већем броју у земљу Новака Ђоковића на оригиналну забаву нпр. са трубачима тим поводом.
Дијелим мишљење неколико коментатора да нема мјеста идолопоклонству. Цијеним Новаков успјех, јер је до њега дошао својим радом и одрицањем, а не преваром. Али не видим зашто би се стављао у раван са српским главама које су задужиле човјечанство: Теслом, Пупином, Миланковићем,…
Спорт је игра, циркус. Полуписмени фудбалер, који (што би рекла једна баба) „ћера лопту“ неоправдано постаје популарнији од људи који су својом интелигенцијом и знањем направили нешто у корист цијелог друштва.
Успјех Ђоковића ће утицати и на дјецу у Србији да се баве тенисом, што је свакако позитивно, с обзиром на то колико дјеце је данас наркомана и алкохоличара.
Ovaj tekst ne zaslužuje bilo kakvu pažnju.Ovaj autor bih trebao da nađe druge teme za pisanje,a ne pisati ovakve gluposti.Čudin se ovom portalu da je isti objavio.Mnogo više ljudi u svijetu poznaje ko je Novak Đoković nego što je čuo za državu Srbiju.Čovek u najboljem svjetlu predstavlja svoju zemlju,svoj narod.Mogao je da uzme državljanstvo zemlje po svom izboru,mnogi bi jedva dočekali da to zatraži,ali nije.Da je to učinio sada ga ne bih napadali neki anonimusi u svojoj sredini.Napred Novače diko Srpskog naroda.
vuk, 22.01.2012. 13:35:09
Biti Serbin i nije nacionalnost u punom smislu te rijeci.
Imali smo skoro temu na portalu u vezi ovog.Srbi/Srblji su narod i prema tome postoji samo jedan narod sa jednim narodnim jezikom-Srpskim i time ne postoje ni Muslimani koji su po nacionalnosti Srbi.Postoji narod Srbi koji je ove ili one vjeroispovjesti,jedni priznaju staro ime,drugi ne priznaju,postoje i nacija Hrvatska(posto se rijesila konstitutivnog “remetilackog faktora“),te Muslimani koji su priznati Avnoj-em(ili bolje receno ustavom iz ’74) i najnovokomponovaniji Bosnjaci kao etnicka skupina.
drazen78bl
Нико не тврди да је спорт важнији од науке,само та девијација потиче још од „хлеба и игара“,када је тривијалностима скренута пажња са битних ствари.Људи су свакакви,најчешће наопаки,и то је довело до тога да комерцијализам спорта преовладава над науком.
Нико нормалан неће рећи да је Новак већи од Тесле.Међутим,треба рећи да и Тесла и Новак могу да допринесу Србији на много начина.
Данас је Новак актуелан,у овом моменту,на овом степену развоја.То треба искористити.Новак јест величина и свако од нас треба да се угледа на њега,не да га идеализује.Тесла данас привлачи онолико људи колико занима наука.Новак онолико људи колико привлачи спорт.То је реалност,нажалост.
Хоћу рећи да у овом тренутку,Ноле може допринети више нашем друштву него Тесла иако је значај Тесле немерњив у глобалним границама.
vuk, 22.01.2012. 13:35:09
Sto se ordenja tice,dodjela ordenja je uvijek bilo i bice ceremonijalno-teatralnog karaktera i nijesu ga uvijek dobijali oni sto su ga “zasluzili“i skoro po pravilu je kacenje znacki“ imalo prilicno “vasarski“ karatker
.Gradjani sjedinjenih drzava su dobijali svojevremeno orden za hrabrost ukoliko prelete avionom 11000 metara iznad BH….
Mr Biggy, 22.01.2012. 13:53:15 [26381]
„Зар није светогрђе да се прљави новац ставња на икону?“
E ova rečenica je čisto idolopoklonstvo a ne sam akt stavljanja novca na ikonu, jer po hrišćanskom učenju ljudi ne vjeruju u ikone i u komad daske na kojoj je svetitelj prikazan i ikona nije predmet njihovog „stremljenja“ i u istoriji je postojao tzv IKONOBORAČKI POKRET, koji je između ostalog bio protiv ikona baš zbog toga što ljudi nisu mogli da shvate da ikone nisu božanstva, kad evo ga XXI vijek i ljudi to još uvijek nisu shvatili.
Podržavam to što razlikuješ vjeru i religiju jer je to u principu razlikovanje dvije potpuno drugačije stvari koje se međusobno nadovezuju, ali crkva kao crkva ne može biti grješna, ona može biti vođena pogrešnim putem pa i u tome možeš shvatiti razliku između vjere i religije.
Mr Biggy, 22.01.2012. 14:12:47 [26389]
Оно што један Тадић сјебе не може 1000 Ђоковића поправити.
Mr Biggy, 22.01.2012. 14:12:47
drazen78bl,
Sto nebi bio “veci“ od Tesle?
Za nekoga mozda jeste.Mnogi nemaju pojma ko je Tesla ako se gleda globalno.
Velicina se ne ogleda uvijek u samom bavljenju nekom disciplinom,naukom,sportom itd.
Cesto je ta “velicina“individualna ocjena i kao takva nije ni univerzalno mjerilo ali daje uopstenu sliku o tome sta masa favorizuje a sta ne.
Naravno,daleko od toga da jedna osoba treba da se iskljucivo povodi misljenjem mase.Svaki covjek treba imati svoj stav.
Велики дио коментатора није схватио текст. Такође, ово што каже Дражен, да су његови успјеси одлична промоција за Србију.. упитно. Што се мене тиче, на овакву Србију, нико не би требао да скреће пажњу. Држава која не зна гдје су јој границе нема никакве користи од промоције спортским резултатима. Рецимо, заинтересује се неко за Србију, пошто му Новак скрене пажњу. Шта ће наћи кад крене да се информише?
Чињеница је да Србија нема територију. Нема Владу. Нема институције. Ово што постоји је срамота за српски народ. Чињеница је да Срби као народ немају државу. Ако ово неком личи на државу, не мора ни читати даље, ево има неки тенис управо на ТВ.. Док Срби не направе себи државу, ту нема мјеста спорту. Више сам пута говорио да треба укинути спортска такмичења на период од три или пет година. Са средствима која се издвајају из државног и општинских буџета у те намјене, чудо се може направити, не само у Србији него и у РС, истим рецептом. И не само због пара. Није ни мало убједљиво, иначе, трубити како немамо ништа, како нам отимају земљу, како треба да се боримо и да будемо паметни, а онда од сваког дана одвојити пар сати на Нолета, Звезду, Србију, Партизан… Као, ето да се мало одахне од тешког дана испуњеног борбом за голи опстанак. Е о том прича аутор овог текста. Нека ме исправи ако нисам добро разумио. Чујем и да нас Ноле испуњава поносом што смо Срби. Е, тај понос је лажни понос, контрапродуктиван понос у сваком случају. Да ли човјек који нема шта да да дјеци да једу треба да осјети било какакв понос? Или што обожавају да кажу, да заборави своје проблеме, зато што је један његов много срећнији сународних побиједио у тениском мечу? Ја мислим да не треба. Новаку свака част. Да смо срећнији народ, да је Србија држава, да има кога да представља… па да га и славимо.
Веља Сикирица, 22.01.2012. 14:50:55
Eh,brate,hvatate se za rijeci…
Ako mene pitas slozicu se sa tobom djelimicno u vezi ove Srbije o kojoj pricas ali mislim da je vecina mislila upravo na nesto drugo…a to je Srpski narod u cjelini…
To sa ponosom,to je opet zasebna prica.Znaci ti se samo ponosis necim od cega imas koristi??
Mozda nijesam najbolje razumio,pojasni malo…
Јбг ако не ухватиш на прву, тешко је објаснити. Укратко, генерација данас живих Срба нема чим да се поноси. Дошли смо дотле да немамо државу. Као народ у цјелини. Није уопште вријеме да се било чим поносимо. Кад направимо државу, онда можемо причати о спорту, а ако то урадимо добро, да се и поносимо. Овакви, Срби у Србији без државе, а ми овде на вјетрометини немамо право да се поносимо никаквим Нолетом, као ни Теслом, Пупином.. Чињеница је да се без обзира на сва срања која нам се дешавају, ми понашамо као да смо Швајцарска. Јел нормално да прва вијест у дневнику буде Ноле, а седма Космет? Размисли мало због чега нас медији толико бомбардују Нолетом и инстистирају на његовом „херојству“?
Ал знаш шта, и ти си у праву. Нешто читам ову „националну стратегију“ и коментаре.. Па ево да предложим неком серију текстова. Може и Дражен то да напише. Прво да се договоримо шта је чињеница. Оно, шта значи – чињеница. Е а онда да се договоримо шта је наша реалност. А наша реалност није моје или твоје мишљење. Не можемо се ми скупити и договорити – шта нам је реалност, као што смо до сад радили. До тог одговора се не долази дискусијом, него набрајањем – чињеница. И онда кад спознамо шта нам је реалност, онда да се прави стратегија. Јер мене тјера на смјех прича о странкама, изборима, извозу, ресурсима.. ја из „своје“ реалности сматрам да морамо радити на голом опстанку, те да можемо успјети ако будемо имали неке луде среће, као што смо каткад и знали имати, и ако запнемо сви још јуче. Само за голи опстанак. Немамо ми времена да се поносимо Нолетом, нити заслужујемо да се осјећамо добро док се не изборимо за голи опстанак.
Објављени текст овог Каталине је обично смеће. Овакав начин скретања пажње на себе може имати ефекта код већине (види се и по броју коментара) и ништа више. Понекад ти се неки људи смуче до повраћања.
Веља Сикирица, 22.01.2012. 15:28:03
Opet se donekle slazem.
Sve dok smo ovako okupirani,osakaceni,iscjepkani i rastrkani ili drugim rijecima dok ne dozivimo pravu slobodu kroz nezavisnost,ostaje nam da vrtimo prazan mlinski kolotur.
Sa druge strane,ne slazem se da bas treba ni potpuno ignorisati nesto pozitivno(iako je tacno da su mnoge stvari zloupotrebljene od strane Sauronskih konjokradica).
Naprotiv,mislim da svakako ne treba padati u nesvijest i skakati od srece ali treba adekvatno podrzati i najmanje uspjehe nekih nasih pojedinaca.
Takve stvari su nas i odrzale vijekovima mracanjstva.
Ko je nama kriv sto nijesmo cijenili sami sebe u vremenu kratkotrajne slobode i poklonili Hrvatima i jos nekima banana drzave na izvol’te i svoju slobodu na taj nacin dali nekome drugome.
Sta je tu je.Nauk makar imamo i sada smo svjesni da nam “braca“nijesu ono zasta su se izdavali i u sto su nas neki Serbi uvjeravali a ako bog da docekacemo i slobodu zlatnu .
Do tada moramo njegovati ono sto imamo a to je tradicija i upravo ovakvi ,veci ili manji uspjesi pojedinaca…
I naravno borba za goli opstanak…
Немам проблем да схватим логику ове зајебанције Дејана Каталине. То је, уз све стилске украсе САМОКРИТИКА и она је у реду. У реду је и парола „не веруј у идоле“…
Једино, КЛИНЦИ би ТРЕБАЛО да имају овакве идоле – док су клинци, а не тамо неке Аркане, Легије или недајбоже Чеде Беде…
Није у реду кад човјек оматори па има идоле; макар то били и његова ханума и њена мајка (а о њеној старки да и не говоримо)!
Није у реду када се неки разјарени студенАт шица библијским цитатима, Божјим заповјестима и езотеричним светогорским моралом, а није у стању да стане (добро не може баш пред Нолета, далеко је он од њега) пред тв екран када Ноле прима почасти и каже (више себи, јебе се Нолету): „
У реду братац, бољи си од мене. Бојим се да те НИКАД нећу сустићи, али нема везе, наш си и добар си човјек а богами и Србин!“
И нема ту неке филозофије!!!B-)
Није у реду ни то да Ноле послуша Вељу Сикирицу, па да сачека да Србија постане „држава“ да би ондак Ноле проносио њену „заслужену славу“ диљем свијета а и шире…
Бојим се да би, ако би то чекао, заиста постао параплегичар од сто љета као онај „изистински“ Магнус-Бункеров БРОЈ 1!!!:D:D:D
Божо Чукеранац, 22.01.2012. 16:25:10 [26410]
I na kraju dođe Božo Čukarinac da podvuče crtu i da nas malo nauči kako stoje stvari! 😀 hah
jahac
Па…не може бити већи од Тесле јер је Теслин допринос овој цивилизацији итекако већи од свих трофеја које је Ноле освојио.и то по било којим индивидуалним и универзалним мерилима.Али Ноле,и то баш због тога какав је,заслужује само хвалоспеве нашег народа.
——————————————
Веља Сикирица
Спорт има значајну улогу у друштву и као такав много више доприноси него односи друштву.Није то само пука забава.
Објективно гледајући,постоји много других ствари које би требало престати финансирати пре спорта и то у функцији општедруштвеног напретка као нпр. накнаде одборника локалних скупштина.“Голи опстанак“ опет нема никакве везе са Нолетом.
Божо Чукеранац, 22.01.2012. 16:25:10
😀
Ako bi se to(nedaj boze)i desilo da neko ceka toliko,mnogi bi strahovali od njegova “crna teftera“,dje bi bili lijepo poredani oni koji nijesu htjeli cekati da neki politicar “vaspostavi“bogom pravednu United states of SerbiaB-)
Бојан Нишевић
Имам увек мало одговора на питање шта је Тадић толико скривио и ко би боље водио државу штагод ми мислили о њему…нарочито што је фотеља председника Србије једна од најнепожељнијих на свету.
Sory Božo pobrkao sam slovo između k i r kao i r i a Čukeranac!
Msm bitno je je li kerina ili karina tj karena, hah…
A čime li se Božo frlja Đoks? Megatrendovom diplomom 🙂 hihih hahah ipak neće biti bolji ni od jednog studenta novosadskog univerziteta 🙂
Mr Biggy, 22.01.2012. 16:36:50
“је Теслин допринос овој цивилизацији итекако већи од свих трофеја које је Ноле освојио“
Pa iskreno i bez ljutnje j**e mi se za “ovu i ovakvu civilizaciju“
Razumijem dobro sta hoces da kazes i ako procitas izmedju redova i ja tako mislim ali treba imati u vidu i ove ljude,ovcice kojima je najveci TV spektakl neka Spanska serija ili TV Pink i intervju sa “popularnom“pevaljkom sa silikoni o tome sta ona “misli“o “aktuelnim estradnim kretanjima“.
Oni nemaju pojma o tim “dostignucima“ali u svakom slucaju ,Nole u poredjenju sa pomenutim zajebancijama dodje kao Tolstoj poslije stripa o supermenu,betmenu ili nekoj drugoj zivotinji.
Зашто ме не чуди да си се ти први момче гицнуо ка’ да те ‘чела ујела!???:D
Што рече Марселус у „Петпарачким причама“:
…“То те твој понос јебе…“B-)
…“FUCK PRIDE!!!“
И зграби лову… Док још можеш…;)
Божо Чукеранац, 22.01.2012. 16:47:54 [26423]
Hahaha oooo Božo, hoćeš da kažeš da si čela, pa ja sam mislio da si neki žešći insekt, u tom slučaju bih se možda i gicnuo…
Kakav ponos? Šta je ponos? 🙂 Pa nisam ja Đoks, nemam ja vrijednosti koje današnji svijet propagira i nameće kao nešto čime se treba ponositi, tako da me ništa ne može bar po pitanju ponosa poljuljati.
A pare, hih, šta će mi prokleta lova, je l’ da kupim plavušu ili da kupim nov auto pa da redam crte ili možda da zamazujem oči raji da kažu EJ ENO HADŽIJE KO ĆE MU SE PRVI U GUZICU UVUĆI (da izviniš na izrazu) 😀 nisam ja iz te priče…
Nego ne znam ja ko je ovdje ponosan! 😉
Немаш. Безбели. Не бери бриге ни за вредности ни за понос ни за школску спрему…:D:D:D
Све и да имаш диплому Станфорда а не „новосадске сорбоне“, не гине ти кладионица и двогуза пиве!:P
Али није то до папира и „потврде да си паметан“. То је до животног става! Схватићеш ти то, а и ако не , јебе се и мени и Нолету нарочито…B-)B-)B-)
Hah, zaista si u zabludi ali ja ću stvarno biti skroz iskren pa ću ti reći da alkohol ne pijem i u kladionicu još nikada nisam ni ušao jer u slobodno vrijeme sviram klavir i baš mi je lijepo što zbog mene samog, što zbog saznanja da ti, Đoks i mnogi drugi nikada nećete odsvirati Šopenov posthumni nokturno kao ja…
Pozz Božo B-)
jahac
Потписујем!
vuk, 22.01.2012. 17:52:15
Sopen?
Poljak….a Poljaci su Bozo sta?B-)B-)B-)
jahac, 22.01.2012. 18:02:05 [26436]
Hah, jahaču – duhovito msm šta reći (aplauz) Ali vjeruj mi, poljaci se ne vesele uz ‘armoniku i Baju malog Nindžu!B-)
vuk, 22.01.2012. 18:14:38
Duhovito i sa tvoje strane.Sta me briga sta slusaju Poljaci.
Baja mali Knindza a ne Nindza,istina ne pripada plejadi poznatih pijanista iz Euurrrope ali nijedan taj pijanista nije jos iskomponovao ili ispjevao nesto poput Bozica(pravoslavnog naravno) ili badnje veceri.
Sto znaci da vjerovatno ne poznajes opus naseg “Amadeusa iz Grahova“B-)
Mislis li da je taj tvoj klavir bolji od gusala?B-)
Gusle su postojale mnogo,mnogo prije klavira milozvucnog.
Nemam ja nista protiv klasike i stavise,pocesto je slusam ali nemoj praviti takva poredjenja a pogotovo se nemoj kititi tudjim perjem uporedno ne poznajuci svoju kulturu dovoljno.
jahac, 22.01.2012. 18:02:05
Што би рек’о Вили ван ден Пакшу: …“ Hah, у п..ку матер’ну – Мител Ојропа!!!“
Него, да ја и ти не тренирамо више овог малог шабана, ем је алав на славу, ем је глуп, ем је брате лијен!
Опште је познато да шабанаџовићима не вриједи „продавати“ форе јербо су под 1: незахвални, и под 2: наваде се лако на џабану, па неће ништа сами да прочитају и сажваћу, венго само ка ‘тићи зијевају и хоће готовину… Не Антину готовину него, ма знаш шта ти хоћу ријет…B-)
Hahahahaha joj svašta, u mom gradu ima jedno staro pravilo, zovu ga „sarajevsko“ i kaže: „Papak ostaje papak bez obzira na pređeni put!“ Ako pretpostavimo da je papak isto što i šaban onda dođe da je Božo veliki šaban ili ti veliki papak a može biti i da je mali papak jer po definiciji pređeni put nije važan pri određivanju intenziteta papanluka (pošto si gore pomenuo nekog malog šabana pomislio sam da prozivaš samog sebe pa sam iz krajnje benevolentnih razloga rekao da si veliki, ne zamjeri)
Božo bolan, ne pokušavaj prodavati tramvajske fore, valjda je to prvaziđeno, znam da ti je mahala u krvi al’ pusti ba mahalu, od nje se niko hljeba nije najeo sem Kuste i Neleta… Elhamdulilah ima pametnijih stvari od Složne Braće, nećeš valjda sebi dozvoliti da ostaneš na tom nivou.
Којем твом граду??? Какњу?!!!
Па што не кажеш болан да си мунђан, к’о да то ми нијесмо провалили још отоич, само није политички коректно прозивати док се не подусереш! КурХјачићу…!B-)B-)B-)
Ma joj da te čuje Sveti Đorđe koplje bi mu bolan ispalo od količine gluposti koje iznosiš, šuti ba, pametnije je! B-)
Божо Чукеранац, 22.01.2012. 23:46:37
Nije moguce da nijesi BA skon’toB-)
P{rije nekih CCA 100klikanja ovaj vucic javno zbori nesto u stilu;“j**be mi se za Kosovom“
Ah,Sopen…da,da…klavirsko sokocalo umiju nabadati samo oni “plave krvi“B-)
Kladim se da ce sljedeci komentar biti;“e jesam vas navuk’o sa ovim “testiranjem mozga“.
SUTI BAB-)
Sjeti se Bozo Vuk i sedam jaricaB-)
mr biggy
Спорт има значајну улогу у строго одређеним и затвореним друштвима, гдје дефинитивно не служи за забаву, него представља привредну грану. Код нас је спорт оптерећење на буџетима и служи за ухљебљење особа без икаквих квалификација, које без спорта не би имале шта да ставе на визитку. Да ли КК Игокеа, ФК Борац и ини имају значајну улогу у нашем друштву? Имају, наравно. Друго је питање каква је та улога. Вјероватно си мислио на физичку културу, а не на спорт, када си споменуо важну улогу у друштву. То су два различита појма. Питај Дуција 😉 ако не знаш ко је Дуци, питај Божу, зна он 1 кроз 1.
А што се тиче опстанка, он нам је између осталог угрожен самом чињеницом да немамо појма гдје се налазимо као народ. Самим тим, немамо појма ни шта нам је радити, јер ако нас замислиш као породицу у кући, испада да се ми цијело вријеме свађамо да ли треба ојачати темељ или поправити кров, окречити или ставити нове завјесе, купити нову пећ или закрпити рупетину у зиду.. И све се своди на те приче. А у том свему најлакше је, наравно, да сједнемо сви заједно пред ТВ и гледамо Нолета.
Veljo sikirice, kuće u kojoj jedni u svojoj sobi imaju blaga do plafona, jer su ih pokrli od onih iz druge sobe pod istim krovom , a u kojoj nema ni varte, ni drva , ni lijekova, ni knjige, ni pjesme…, u kojoj su ljudi polumrtvi, štakori im hodaju po djeci…, treba da je nema. Nema sreće u kući u kojoj jedni drugima rade o glavi, u kojoj jedni drugima otimaju, jedni druge lažu i ponižavaju.
I, kada se zidovi te kuće sruše, a ruše se ,varaju se oni“bogati“ da će ih dočekati raširenih ruku komšije koje su im aplaudirale dok su rušili svoju kuću. Kada su Turci ušli u vizantijsku zemlju takvima su odrubili glavu: Vi koji ste radili protiv svoga naroda, nama ne trebate.
Не слажем се једино да треба да је нема. И мислим да се можемо спасити судбине да Нолета гледамо на ТВ-у код рођака. Ту сам једино оптимиста. У свему осталом, прогнозе су ми црње него твоје.
Ovakva ne treba. Treba nam ona za koju smo se borili. Pucati negdje mora. Sve što se steže puca kada se prestegne. A, na kaišu rupa više nema.Onaj ko je polumrtav kao naš narod, ili će da ojača, da se pridigne, da počne ponovo da živi punim plućima, ili da umre, da lipsa.Ovakvo stanje ne može još dugo da traje. Ili- ili.
Ма мени се чини да је аутор, овај текст више фокусиро на гледаоце, него на Нолета, по коментарима и начину коментарисања ваљда и потврђено тако.
Априори, што се политике>“патриотизма“>власти односа тиче, оваквим љигавим властима је Ноле поклон са неба, могу да се ките туђим(његовим) перјем, а ништа да их не кошта! Уз то та његова многобројна публика прати меч на скупим турнирима и то обично буде без ријечи, без навијања, оно тек аплауз за поен у гему, сету, мечу…
Док су им са друге стране фудбалски навијачи рак рана, јер тамо се чује све оно што самољубива власт не жели да чује „спаси Србију и убиј се борисе…“ као и много других порука са транспарената, шеталица,…бјежање у тениске воде је ко створено уточиште за килаве власти, ето и онај балван из лакташа се бацио на исту мету Новака у Бања Луку довести пошто-пото!
jedan od lošijih tekstova na frontalu , a praćenje Novaka ljudima predstavlja bijeg od svakodnevnice od „pametnih lidera“ od politickih analiticara od sveznajućih novinara itd.
„Estetika sportskog spektakla
Sportski spektakl predstavlja vrhunac sportske estetike. Režiranje spektakla najviši je oblik manipulacije ljudima upotrebom najsavršenijih tehničkih sredstava i naučnih metoda. Suština sportskog spektakla je dizanje marginalnog na nivo sudbinskog, da bi se marginalizovala suštinska društvena pitanja i njihovo „rešavanje“ prepustilo plutokratiji. Sport se uvek prikazuje u idealizovanom svetlu, budući da je otelotvorenje osnovnih principa na kojima se zasniva vladajući poredak. Istovremeno, spektakl postaje reklamno pakovanje sportske robe, što znači tržišni oblik pojavljivanja principa na kojima se zasniva kapitalizam. Smisao savremenih sportskih predstava nije da proizvedu religiozni odnos gledalaca prema vladajućim vrednostima postojećeg sveta, na čemu je insistirao Kuberten, već da im pruže mogućnost za (prividno) bekstvo iz svakodnevnog života. Sportisti se ne bore za istinske ljudske vrednosti i ne motivišu ljude da se suprodstave nepravdi, već su otelotvorenje vladajućih vrednosti i kao takvi mitološke ličnosti koje dobijaju legendarne karakteristike i biografije, poput „heroja“ iz nacionalnih mitologija, i obeležavaju epohu. Istovremeno, oni su pokretni reklamni panoi multinacionalnih koncerna i simbol njihove ekspanzivne („pobedničke“) moći, što znači da su specifična roba kojom se obezbeđuju strateški ciljevi vladajućeg poretka. Tome je podređena i estetika spektakla putem koga sportisti postaju obogotvorenje vladajućih vrednosti i kao takvi simboli kapitalističkog paganizma: glorifikovanje pobednika postaje glorifikovanje vladajućeg poretka.
Glavna uloga sporta nije više da bude pokazatelj razvojne snage vladajućeg poretka i u tom smislu nosilac „progresa“, već da se obračuna s (kritičkim) umom i izvrši depolitizovanje potlačenih. Smisao sportskog spektakla nije da stvori telesno i duhovno aktivnog čoveka, već profitabilnog „gledaoca“ koji će, u neradnom vremenu, biti prikovan za TV ekran, ili će „slobodno vreme“ provoditi na stadionu i u sportskoj hali. Sa ideološke, prešlo se na psihološku ravan: sportski spektakli služe da zaslepe i „pacifikuju“ ljude. „Grandioznost“ spektakla srazmerna je životnoj bedi u kojoj se nalazi sve veći broj ljudi. Sve se čini da se obezvređeni čovek zaseni blještavim sjajem i pruži mu mogućnost da „doživi“ da učestvuje u nečem „velikom“ i pobegne iz svakodnevnog sivila. „Veličanstvena“ dimenzija „pobednika“ druga je strana ponižavajućeg društvenog položaja „gubitnika“ (radnih slojeva). Vladajući establishment kapitalizma odbacio je ideju o „srećnom svetu“ koja je gotovo dva veka bila glavni ideološki mamac za potlačene radne „mase“. Umesto obećanog „boljeg života“, obespravljenima se „nude“ sve krvaviji sportski spektakli kao kompenzacija za sve krvaviji život – koji treba da ga „pomire“ (Kont) sa postojećim svetom i spreče ga da postane svestan vladajuće (destruktivne) tendencije razvoja sveta. Stadion, kao najautentičniji prostor duhovnog ropstva savremenog čoveka, postaje „prostor slobode“ i „oaza sreće“ gde savremeni cezari sede u „počasnim ložama“ ne da bi gledali borbe savremenih gladijatora, već da bi se uverili da su „mase“ obespravljenih (još uvek) pod kontrolom.
„Lepo“ u sportu određeno je prirodom vladajućeg poretka, a ne opšte-ljudskim vrednostima. Pobeda postizanjem većeg rezultata (rekorda) osnovni je kriterijum po kome se određuje „lepo“ – i to se nameće kao vladajući „estetski“ model („sportsko telo“, „sportski izgled“). „Lepo“ ima pozitivističko određenje koje se uvek pridodaje onome što simbolizuje i veliča postojeći svet i vladajuće vrednosti: ono je atribut „pobedničkog duha“. Otuda je vrhunski domet „lepog“ telo u pobedničkom naponu. Iz „sportskog tela“ ne zrači duhovnost, plemenitost, prirodnost, već dehumanizovana i denaturalizovana (destruktivna) snaga. Sportisti su u prvim redovima u sve bespoštednijem ekonomskom ratu i svedeni su na cirkusko-gladijatorski reklamni pano. Umesto pobednika iz čijih očiju zrači pogled „veličanstvene zveri“ (Hitler) i koji ispušta „krik strasti“ (Kuberten), dominira izgled sportiste koji je u funkcionalnom jedinstvu sa „pobedničkom strategijom“ kapitalističkih koncerna. Estetika sportskog prostora ukazuje na istinu da osnovni smisao sporta nije stvaranje „zdravog tela“ i na taj način „zdravog duha“, već proizvođenje takvog čoveka koji odgovara prirodi vladajućeg poretka. Stadioni, sportske hale, body-building i fitness-centri su savremena Prokrustova šuma u kojoj se sakati prirodno biće čoveka, uništava Eros, mašta, osećanje pripadnosti ljudskoj zajednici… Sportska estetika je spektakularni oblik u kome se pojavljuje ropstvo i destrukcija ljudskog.
Kapitalizam je ukinuo raj na nebu i stvorio brojne iluzorne svetove koji pružaju mogućnost za bekstvo iz života – koji postaje kapitalistički pakao. Umesto univerzalne iluzije hrišćanstva, danas čovek može da bira između virtuelnih svetova koji su postali potrošačka roba na sve bogatijem tržištu iluzija. “Sloboda” se svodi na bekstvo iz postojećeg sveta. Kapitalistički degenerisana umetnost premešta u svet simbola ono što se pojavljuje kao konkretna ljudska potreba: borba za “lepši svet” zamenjuje borbu za pravedni svet. U njoj stvaralačke moći postaju od čoveka otuđena moć koja izvlači slobodarski duh iz života i degeneriše ga putem simbolike u kojoj on dobija karikaturalni i donkihotovski oblik. „Vrhunska ostvarenja“ postaju vrhunska koncentracija od čoveka otuđene stvaralačke moći koja postaje nadistorijski kriterijum vrednovanja „ljudskog“, što znači sredstvo za duhovno potčinjavanje čoveka. “Bogatstvo umetničkih izraza”, koji imaju komercijalni karakter i tehnički oblik, druga je strana sve veće duhovne bede koja vlada u društvu. „Lepa umetnost“ je ideološka maska beznadežno ružnog sveta u kome vlada princip “Pare ne smrde!” i koji se zasniva na uništavanju života. „Umetničke galerije“ su geta za umetnost. Van galerija dominiraju sve primitivniji i agresivniji simboli vladajućeg poretka. Čitav životni prostor postao je reklamni pano kapitalizma. Čovek više nema pravo na iluziju: ona nema samo anti-slobodarski, već pre svega anti-egzistencijalni karakter. “ http://www.borenje.info/baza-znanja/razno/sport-i-umetnost-prvi-deo.html
„Kada su „Sveci“ iz Nju Orleansa nedavno postali šampioni NFL-a, prvi u dugoj istoriji osvojivši Super boul, mediji su svakodnevno prikazivali njihove navijače, mlade, starije, žene, decu kako pred kamerama plaču od oduševljenja. Kako su sami svedočili, posle svega što se desilo njihovom gradu ponovo su mogli da osete barem malo digniteta. Ta pobeda je za njih bio katarzički doživljaj, ili makar trenutno „oslobođenje“ od bola i patnje koje im je prouzrokovao uragan Katrina i,možda još više, nezainteresovanost američkih vlasti za njihovu sudbinu.“
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Sport-kao-opijum-za-mase.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Sport-i-seksualnost.lt.html
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Takmicharsko-drushtvo-eliminishe-neprilagodljive.lt.html
Duci Simonovic – Sport nastaje sa kapitalizmom
http://www.youtube.com/watch?v=0CQPEya-8m0
Пиноче је волио стадионе…
А читао сам вактиле, средином осамдесетих у тзв. „Зеленој књизи“ чувенога писца Моамера ел Гадафија коју ми је у руке тутнуо један либијски студенАт, како „пуки“ предлаже да се сви професионални спортисти или јавно побију или пошаљу у логоре на присилни рад, јербо „краду широким масама здрав начин забаве и рекреације“. Па ондак: да су „гледаоци на трибинама обична марва и мајмуни јер прате како се два’ес два фрајера доље на терену забављају, док они скупо плаћају своје СЈЕДЕЊЕ на трибинама; требало би обрнуто,ону двадесеторицу завезати горе за столице а сва руља да се ‘вати лопте па удри по травњаку…“ и све тако и у том стилу.
Иначе, Дуци Симоновић је ПОТПУНО у праву. А као и сви ПОТПУНО у праву људи, хитно је проглашен луђаком и скрајнут је из живота…x-(
„Jedna od omiljenih deviza masona jeste – »sloboda, jednakost i bratstvo«
Još jedna deviza masona je – »budi spreman«. Tom devizom su u SSSR
dresirali pionire (mlade komuniste). Kod njih su izgrađivali uslovni refleks i terali ih da na poziv
»budi spreman« uvek odgovaraju »uvek sam spreman«. Za šta spreman – nije važno. Za šta kažu,
za to i treba da bude spreman biorobot. Uputstvo članovima masonskog ordena »Visoke Vente«
glasi: »Ostavite starce i odrasle, bavite se omladinom i, ako je moguće, čak i decom«. Ko vlada
omladinom, taj vlada budućnošću.
Metoda masona je – razlaži, zaglupljuj i vladaj.
Ozbiljno istraživanje masonstva i njegovih zločina dato je u knjizi N.Bogoljubova „Tajna
društva XX veka“.
Što se tiče okultnih sila, o njima je malo poznato. Po predanju, one su izašle iz Egipta. Izašla
su 22 jerofanta (predskazivača sudbine), podelila se na dve ekipe po 11 ljudi i razišli se po čitavom
svetu. A igraju jednu istu igru. Analog te igre je postao fudbal – dve ekipe po 11 ljudi šutiraju
nogama zemljinu kuglu. „
PeroPerić
Iskreno,takvo rezonovanje oko sporta moze da se prenese na gotovo bilo koju drustvenu sferu,od moderne kulture do sporta.
@Mr Biggy, 26.01.2012. 20:22:44
Moguće ali češće vidim današnje Cezare da se slikaju na stadionima i sa sportistima nego sa pjesnicima i glumcima 🙂
http://www.mondo.rs/slike/vesti/002/258/v225895p6.jpg
Doduše vole se današnji Cezari slikati i sa vladikama i popovima ,možda zato što se radi o sličnom „opijumu za mase“
“ Stadion, kao najautentičniji prostor duhovnog ropstva savremenog čoveka, postaje „prostor slobode“ i „oaza sreće“ gde savremeni cezari sede u „počasnim ložama“ ne da bi gledali borbe savremenih gladijatora, već da bi se uverili da su „mase“ obespravljenih (još uvek) pod kontrolom. „
PeroPerić
Ma u redu,slazem se bar delomicno,samo jedino sto sport razlikuje od nekih drugih sfera je njegova popularnost,pa vise „zapinje za oko“.Sve se moze zloupotrebiti,pa i sport,ali „zdrav“ sport je koristan za drustvo.
Nek’ je neko i ovo napisao…
Ostalo bi i njemu dosta da placa porez..
A i da cini neka dobra djela,bilo bi jos ljepse..
Nigdje kod nas nisam procitala,da je Novak,nekome nesto pomogao,nahranio neku gladnu porodicu,ili djecu..
Da je napravio kucu nekoj sirotinji…
Licnost je godine za Nezavisne Novine,za mene ne..
Da radi dobra i humana djela,za nas narod,pa to je ljepse od poreza..
Дао је хитно на замолбу игуманије манастира Грачаница 280000 евра да би манастир откупио СВОЈУ земљу изван манастирских зидина коју им је шиптар узурпирао и дошао с коњима до манастирске капије. Није се могло ни ући с миром божјим у манастир. (надам се да знаш гдје је и ШТА је Грачаница)
Није трубио у медијима јер је Новак искрен православац (труди се колико може) па се држи оне „нек не зна лијева шта ти чини десна“…
Отад мати Игуманија и сестринство редовно чине метаније испред олтара цркве Грачаничке кад игра важан меч и није случајно да је Ноле овако духом јак и ментално чврст да вади потпуно изгубљене мечеве. До тог његовог доброчинства, сестринство манастира није УОПШТЕ марило за спољни свијет, а камоли за телевизију или спорт!
Да бисте чули ову причу треба да одете у манастир Грачаницу у ходочашће. Право на ову причу неће добити ниједан медиј. Сматрај ово неауторизованом верзијом. Имај у виду да је ово ЈЕДНА ОД неауторизованих прича овог типа а у вези са Новаком Ђоковићем. Ја сам ову чуо из прве руке.
Жалосно је када зелена људска завист у нама преовлада и преплави усхићење и понос због побједе.
Имамо Првог у свијету, БРОЈ 1 АТП! Да је ‘рват, досад би добио дворац Франкопански и круну краља Коњислава на главу.
Код нас би могао фасовати „круну“ од трња и оструге…x-(
Божо Чукеранац, 27.01.2012. 22:51:51 [273
Hvala Bozo,drago mi je da ima i toga…i nije se po pravoslavnom hvaliti,ali zar ne bi’ bilo ok,da nama ide porez,ili je i to hriscanski,gledati da tebi vise ostane:D..a ima i previse u odnosu na nase gradjane
Објасни ти нама Хидајета како је по исламском ајету севап и то, остави се ти „православног“…:D
И дедере нам оприЋај како је за тите било све боље кад су сви плаћали порез, а дјеца у Дому имала свега само су морала гледат’ „Неретву“ свако мало са школом…
Додуше, право се двоумим и ја шта је боље; гледат „Неретву“ или ово сад што их Тадић тјера да гледају „Параду“…
Божо Чукеранац, 28.01.2012. 00:23:01 [27401]
Krštena u pravoslavno crkvi,krstim se sa tri prsta,pa ne znam ovaj ajet,sevap i ostalo…
Ne znam ni doba Tite,znam iz priča..Priča domaca…
Kako to nije tema ovde,kraj…
Бојан Нишевић, 22.01.2012. 12:01:44 [26346]
Ovde se slažemo u potpunosti.:D
Србија пропада, а српски народ нестаје… Банде криминалаца отимају нашем народу фабрике, руднике, земљу, воду… Полиција пребија раднике… Војска нема чамце ни батеријске лампе… Милијарде евра сваке године бивају пребачене на рачуне у иностранству… Одиграва се завршни чин отимања Космета… Трећеразредни политичари са Запада долазе у Београд да нам постављају ултиматуме… Убедљива већина младих жели да напусти земљу… Кога то занима? Судећи по новинским извештајима и телевизијским емисијама – никога. Питање свих питања је да ли је Новак Ђоковић победио на неком турниру и колико је новца „зарадио“.
„Фондација Новак Ђоковић“ уложила је, у августу ове (2014.) године, пар стотина хиљада евра у опремање дечијих вртића и забавишта. Још један „хумани“ гест „нашег великог шампиона“ који је добио подршку јавности. Шта се крије иза ових „хуманитарних“ акција?
Наши „врхунски спортисти“, на челу са Ђоковићем и Дивцем, применили су метод који одавно користи пљачкашка „елита“ на Западу: да користи несрећу обесправљених радних слојева да би створила ореол „доброчинитеља“ и купили јавност. Који ће човек који има самопоштовање да користи туђу несрећу да би себе рекламирао? Онај ко стварно жели да помогне, он то ради без помпе.
Новак Ђоковић је само у 2013. на турнирима и од реклама „зарадио“ преко 27 милиона долара. Не постоји податак да је платио порез Србији – чији је држављанин. Колико Новак Ђоковић и други „врхунски“ спортисти, тренери и спортски менаџери дугују нашој држави? Када се имају у виду године које су за нама, ради се о стотинама милиона долара и евра.
Ули Хенес, легенда немачког фудбала и најуспешнији менаџер „Бајерна“, осуђен је у Немачкој на 3,5 године затвора због утаје пореза. Отац тенисерке Штефи Граф био је осуђен на 7 година затвора због манипулације са пореским листама своје ћерке. Шта је са нашом државом? Због чега су утајивачи пореза из света професионалног спорта изнад закона? Да ли се ради о додворавању масама, или о систематском поткупљивању политичара, државних службеника и новинара од стране „врхунских“ спортиста?
Како је могуће да „врхунски“ тенисери за победу на неком турниру добију више од 2 милиона долара? Да би зарадио 2 милиона долара просечно плаћени радник у свету треба да ради 500 година! Ђоковић и његове „колеге“ из света тениса тај новац „зараде“ за неколико сати „играња“. Због чега тениски циркузанери добијају новац о коме радници не могу ни да сањају? Које друштвене вредности стварају тенисери? Оно што они заправо „раде“ је пребацивање тениске лоптице са једног на други део терена.
Играчка техника у спорту нема еманципаторски, већ забављачко-циркузанерски карактер. Она је средство за производњу „спектакла“ са којим треба интегрисати људе у владајући поредак. Са њом се не развијају истинске људске моћи, већ облици манипулације и уништавања људи као културних и природних бића. Савладавајући играчку технику, спортиста се обрачунава са својим духовним и играчким бићем. Што је „већи тенисер“, спортиста је мање човек. Он постаје својеврсни фах-идиот како у менталном, тако и у телесном смислу. „Тенисер“ је облик у коме се човек отуђује од себе као човека.
Да би се схватила права природа „врхунског“ тениса, треба имати у виду ко плаћа светску тениску „елиту“. То су, пре свега, „добротворне“ фондације Била Гејтса, „Монсанто“, највеће светске банке, „Пума“, „Адидас“, „Кока-кола“… Ђоковић, Надал, Федерер… су кловнови најмоћнијих капиталистичких кланова и као такви заштитни знак савременог капитализма. Они су јуришници „новог светског (америчког) поретка“ који уништава човечанство и живот на Земљи. „Врхунски спортисти“ спадају у 1% светске богаташке „елите“. Јахте, куће и поседи, ексклузивна одмаралишта, боравак у најскупљим хотелима, огроман новац у западним банкама… Они су органски део богаташке „елите“ која влада светом. „Посебност“ Ђоковића је у томе, што своје рекламне паное поставља преко целих зграда и што диже себи споменике по Србији!
Све веће суме коју добијају тенисери пропорционалне су све већој беди у којој се налази све већи део радничке популације у свету. „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе – која их држи под контролом!“ – то је златно правило спорта до кога је дошао Пјер де Кубертен – званично „отац“ модерног олимпизма. Спортисти не стварају друштвене вредности, већ деполитизују потлачене и на тај начин служе очувању владајућег поретка.
Тенисери нису „представници својих нација“, већ јаничари најмоћнијих капиталистичких корпорација које користе спорт да униште националне културе и национално-слободарску самосвест. Спорт је круна „мондијалистичког“ погледа на свет, а модерни олимпизам је прва и најважнија мондијалистичка религија. Истовремено, тенисери су трчећи рекламни панои највећих капиталистичких корпорација и као такви произвођачи потрошачког менталитета – који је покретачка снага „потрошачког друштва“ које све интензивније угрожава опстанак човечанства.
Новац који „зарађује“ и „поклања“ Новак Ђоковић је крвави новац који су капиталистички зликовци отели од радника и са којим плаћају спортисте-најамнике да „испирају мозак“ потлаченима и стварају од њих покорне идиоте.
„Навијати“ за Новака Ђоковића и његову тенисерску братију заправо је давање подршке џелатима човечанства да докрајче свој монструозни „посао“ : да се обрачунају с критичко-мењалачким умом и униште живот на Земљи.
Тбог таквих типова ко Ђоковић данас у Србији пола милиона деце гладује и умире до глади, родитељи им немају посао, зати што су такви монструозни ретердирани типови у сложби зла које разара земњу, морао би да буде ухапшен због тога по повратку у Србију.
А зашто би Новак Ђоковић плаћао порез Србији? Па он не остварује приход користећи природна богаства Србије, нити остварује приход плаћајући раднике минимално…
Зашто би Новак дио својих прихода дао „на располагање“ Вучићу, Вељи, „доктору“ Стефановићу итд…
Зашто се сумња у хуманост Нолета и Дивца, док су Милан Беко и Миросалав Мишковић „успјешни“ пословни људи…
Паре које Ноле заради на турнирима, нису „из буџета“ Србије, то су паре које ће узети „неко“, ако их не узме Ноле. Ако их узме Ноле ипак ће дио кроз фондацију и на разне друге начине доћи у Србију…
Уживам гледајући Нолета, наше кошаркаше, одбојкаше, ватерполисте итд… и надам се да ће се родити нове генерације, које ће бити исто тако успјешне…
Nevrovatno je koliko je narod medijski formatizovan, i da ne može da svojim mišljenjum izdađe iz nametnute matrice razvmišljanja koju su mu mediju naturili formatizujući i kontorilišići mu um.
Ajde da relano sagledamo stvari: Da li bezbezno i bezvredo prebacivanje lotice preko mreže dva ganjača lopte vredi milione dolara i evra? Naravno da ne vredi više od 100 KM Realno gledano.
Zašto, predatorsrki,pljčkaški, truli, bolesni zapadnjački kapitalizam gura toliki novac u sport, koji je delom otet od fabričkih radnika, kao višak vrednosti kapitalističke proizvondje, delom je fiktivni finanskijski kapital, nastao bezranskim špekulacijama a najvećio deo oko dve trećina je poptnobezvredni i papirnati novac naštampan u Federalnim rezervama, to kad se da nekom taj postaje robovlasnik sa tim movcem. Novac stvara ropastvo.
Najveći problem je u tome što u svetu ima 9 puta više bezvrednog novca bez pokrića u zlatu nego što ima materijalnih aktiva, proizvedenih roba i uopšte materijalnih vrednistu.
Da li ste svesno toga kolika je opasnost tolika količina bezvrednog novca, bez pokrića, jednostavno naštampanog bez podloge u zlatu. Taj novac upravo i završava u zaduživanju država sa korumpirnim vladama i u sportu, i firnnaisranju svega onoga što treba da uništi čovčanstvo.
Enema nista na svijetu nego kada neki dokoni novinar pise besmislice Koje nemaju ama bas nikakve veze bilo sa cime.