Кецмановић: Бошњаци се спотичу о сопствене контроверзе

Политиколог Ненад Кецмановић сматра да је БиХ неприродан оквир за миран, складан и стабилан заједнички живот, па стога нема ни датума, као ни других симбола који би били заједнички.

– Бошњаци обиљежавају 25. новембар, јер им одговара што је БиХ тада стекла статус федералне јединице унутар Југославије, али се при томе непријатно суочавају са чињеницом да су тада водећи људи у БиХ, захваљујући заслугама у антифашистичкој борби, били углавном Срби – истиче Кецмановић.

Он подсјећа да је "доктор Војислав Кецмановић Ђедо, као некомуниста, био предсједник Президијума Народне скупштине БиХ, да је Родољуб Чолаковић био први републички премијер, а да је Ђуро Пуцар Стари, као секретар КПЈ у БиХ, био реално највиша власт у БиХ све до 1960. године".

– Ђури Пуцару је у другој половини 80-их подигнута биста у парку испред зграде ЦК СК БиХ, али су је уочи рата срушили "непознати починиоци" – напомиње Кецмановић, и наводи, да о Пуцару, хероју НОБ-а и историјски првом човјеку некадашње БиХ, данас у Сарајеву нигдје нема ни помена.

– Да се звао Џемал, Хамдија, Мујо или Хасо, био би му споменик насред Сарајева у натприродној величини – констатује Кецмановић.

Он истиче да Бошњаци инсистирају на континуитету савремене БиХ са средњовјековном краљевином Босном, па се онда "спотичу" о чињеницу да је то била хришћанска земља у којој њих није било и да су и настали захваљујући томе што је уништена.

"Пошто им не годи историјска чињеница да су настали конверзијом православаца и католика у ислам, конструишу везе са богумилима, црквом босанском и слично", каже Кецмановић.

Он напомиње да празници нису ствар само политичке воље и консензуса, него емоционално-психолошке идентификације људи.

– Да би одређени датум био искрено прихваћен и слављен, он мора бити везан за одговарајућу традицију и колективну меморију – оцијенио је Кецмановић, коментаришући чињеницу да се 25. новембар у ФБиХ обиљежава као "дан државности БиХ".

Кецмановић истиче да "заједнички празници, баш као и заједничка застава, химна или грб имају велико симболичко значење и представљају и узрок и посљедицу чињенице да Срби, Хрвати и Бошњаци не могу да постигну сагласност о многим другим политичким, економским, културним питањима".

Указује на чињеницу да 25. новембра бошњачки представници и њихов дио администрације у заједничким органима славе тај датум, па не иду на посао, а онда ни припадници друга два народа не могу без њих нормално да раде.

Кецмановић сматра да у ФБиХ инсистирају на обиљежавању 25. новембра, јер сарајевска политика и историографија имају генерално проблем са континуитетом и бошњачке нације и босанске државе, те зато упадају у бројне контроверзе. Каже да би било природно узети датум завршетка посљедњег рата, али је проблем што Бошњаци тај датум доживљавају као свој национални и патриотски пораз. Он вјерује да је трагање за датумом заједничког празника у БиХ безнадежна мисија, јер се показало да све што је, током историје, за једне било национални тријумф и понос, за друге или треће је било пораз и понижење.

Најбољи примјер је актуелни спор у вези са Сарајевским атентатом, Младом Босном и 1914. годином и српским националним херојем Гаврилом Принципом – који је пуцао на окупатора БиХ, а сада га у Сарајеву проглашавају – терористом.