Како скупити солидарних 70 милиона: Поскупиће све сем живота

Фонд солидарности за обнову Републике Српске требало би да једногодишњом примјеном Закона о посебном доприносу за солидарност оствари приход од око 65 милиона КМ по основу нето личних примања и 4,5 милиона КМ од пензионера у Српској, процјене су Министарства финанасија.

Овим законом, који ће Народна скупштина по хитном поступку разматрати у петак, 13. јуна, предвиђа се стопа од три процента нето личних примања физичких лица која остварују доходак из било којег извора, од чега ће половину плаћати власник дохотка, а другу половину исплатилац.

Обвезници доприноса су физичка лица која остварују доходак од личних примања, а који су обвезници пореза на доходак, пензионери којима се пензија исплаћује из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске и исплатиоци дохотка од личних примања.

Основицу ће чинити нето доходак од личних примања и исплаћена пензија, а допринос се неће плаћати на доходак од личних примања који је по Закону о порезу на доходак ослобођен овог пореза.

Када је ријеч о пензионерима, износи доприноса износиће једну КМ за пензионере чији је износ пензије до 331 КМ, двије КМ за пензионере чији је износ пензије од 331 КМ до 500 КМ, три КМ за пензионере са пензијом од 500 КМ до 700 КМ, четири марке за пензију од 700 КМ до 1.000 КМ и пет марака за пензију већу 1 000 КМ.

Посебан допринос за солидарност представљаће приход Фонда солидарности за обнову Републике Српске и уплаћиваће се на рачун Фонда.

Министарство финансија предложило је једногодишње трајање овог закона, јер, како наводе, средства солидарности која имају хуманитарни карактер ипак представљају оптерећење нето дохотка и пензије, па је плаћање мањег износа мјесечно у једногодишњем року прихватљивије за обвезнике овог доприноса од једнократног давања у значајнијем износу.

У Министарству наводе да су поплаве у мају имале карактер природне катастрофе и да дјелимична, а у неким дијеловима и потпуна материјална штета на објектима привреде, саобраћајне, комуналне инфраструктуре, пољопривредним добрима, усјевима, објектима, сточном фонду, објектима јавних служби и институција, те и на стамбеним објектима, изискује велика материјална средства да би била санирана.

На овај начин биће прикупљен дио средстава потребних за санацију штете, да би у најкраћем времену Република Српска и њени грађани могли усмјерити своје ресурсе на економски раст и посљедично јачање свих аспеката живота у Републици.

Будући да се овим законом уводи посебан допринос за солидарност, чији је циљ ублажавање посљедица поплава у Републици Српској у мају, а приход је Фонда солидарности за обнову, Министарство истиче потребу обрачуна обавезе од првог јуна, јер ће се на тај начин обезбиједити да наплата прихода почне приликом обрачуна и исплате нето личних примања и пензија већ у овом мјесецу.

У супротном би Фонд солидарности био без средстава до краја јула, а хитност налаже што бржу санацију штете изазване поплавама у Републици Српској, наводе у Министарству финансија.