Kaкo je Ђорђе Умићевић игнорисао санкције ОХР

Нико у БиХ од јуче није под санкцијама високог представника.

Валентин Инцко укинуо је преосталих 30 забрана за обављање јавних функција, али и поручио да то ни на који начин не представља подршку за повратак било кога од њих на политичку сцену нити ствара било какве обавезе за њихове послодавце.

Појединим бившим функционерима са листе «ЕуроБлиц» је ухватио муштулук, али углавном тврде да су поступци ОХР-а понижавајући, јер су због њих изгубили деценију. Поручују да им јучерашњи потез ништа не значи, јер се помиловање може односити само на оне за које је суд утврдио да су за нешто били криви, а да су они осуђени на правди Бога само зато што се у том тренутку нису свиђали високом представнику.

Углавном су се тада сви повукли из јавности, али је Ђорђе Умићевић, без обзира на забрану из новембра 1999. године, прије двије године одлучио да више не чека и кандидовао се за локалне изборе. Иако је забрана укинута тек јуче, Умићевић је 2012. прошао све провјере и изабран је за одборника СДС у Бањалуци. Умићевић каже да никад из ОХР није добио разумно објашњење кад се може вратити у политику и да је зато одлучио да не чека.

– Смијењен сам пре 15 година са функције предсједника бањалучке скупштине. Боље да питате ОХР како сам успио да прођем на локалним изборима, јер мени никад нису дали логично објашњење ни зашто сам смијењен – каже Умићевић.

Милован Пецељ смијењен је са функције министра просвјете РС у октобру 2005. кад је остао без посла и санкционисан свим врстама забране јавног дјеловања, каже да му јучерашња одлука ништа не значи, јер се послије смјене преселио у Београд, почео да ради као универзитетски професор и да не жели да евентуалним повратком кући изда оне који су му пружили уточиште кад је остао без посла.

Бошко Лемез, који је смијењен са позиције у УО «Електропривреде РС», каже да су «ОХР-ове и забране и укидања крајњи безобразлук» и да је за ових десет година престарио да би се сад враћао у политику.

Марија Милић, ЕуроБлиц