Историја се понавља: Ко је све из Европе нападао на Русију заједно са Хитлером?
Архивске чињенице из историје Другог свјетског рата, свједоче да 1941. године није само Њемачка напала Совјетски савез. Напао га је и остатак Европе, са изузетком Срба и Грка.
У походу против "ниже расе" учествовале су шпанске дивизије и француске легије; војске Италије, Румуније, Мађарске, Финске; дијелови армија Чехословачке и Хрватске.
Дакле, на Брестску тврђаву су јуришали Аустријанци, а на Севастопољ – Румуни и Италијани. Чак је и Албанија послала СС дивизију Скендербег да се бори у СССР.
Румуни, Мађари, Хрвати, Словаци били су жељни да откину парче СССР. Готово сваки други возач у Гудеријановим тенковима био је Чех. И сви су починили звјерства гора од од Нијемаца. У близини Лењинграда и Ржева, холандска СС дивизија "Норд-Ленд" је починила тешке злочине.
Италијани, Шпанци, шездесет хиљада француских добровољаца из СС дивизије "Шарл Велики”, односно безбједњачких и казнених одреда. Швајцарци, Фламанци, Валонци. Данска, Хрватска и Шпанија су послале своје војнике и без званичног објављивања рата Совјетском Савезу! Земље савезнице нацистичке њемачке, а сада – активне чланице НАТО и учесници у економском рату и војном снадбдијевању украјине наоружањем и војном опремом.
Остаје историјска чињеница – све до 1943. бројчана надмоћ у људству на совјетско-њемачком фронту стално је била на страни држава фашистичког блока! Заједно са њима борили су се против СССР и "домаћи издајници" – литванске, летонске и естонске СС дивизије, СС дивизије Галиција, грузијске, туркестанске легије. Укупно више од 400 хиљада сарадника, од чега 250 хиљада украјинских.
Нису се сматрали ратним заробљеницима; након што су ухваћени, били су подвргнути војном суду.
И, за крај, национални састав ратних заробљеника у рукама Црвене Армије, у периоду од 1941. до 1945. године, био је:
Нијемци – 2 389 560,
Јапанци – 639 635,
Мађари – 513 767,
Румуни – 187 370,
Аустријанци – 156 682,
Чеси и Словаци – 129.977,
Пољаци – 60 260,
Италијани – 48 957,
Французи – 23.136,
Холанђани – 14 729,
Финци – 2 377,
Белгијанци – 2010,
Луксембуржани – 1.652,
Данци – 457,
Шпанци – 452,
Норвежани – 101,
Швеђани – 72.
На крају Другог свјетског рата, до милион и по Европљана је било у руском заробљеништву (без Нијемаца).