Хладније је у Истамбулу него на Исланду

Свјетска метеоролошка организација саопштила је да екстремно ниска температура која је ових дана забиљежена у цијелој Европи није рекордна.

Након натпросјечно топлог времена у Европи у децембру 2011. и почетком јануара 2012. године, средина јануара донијела је наглу промјену. Хладни поларни зрак са сјевера Русије узроковао је екстремно ниску температуру и значајне сњежне падавине у највећем дијелу Европе.

Високи притисак сибирског циклона онемогућава благој температури и океанским олујама да се помакну с подручја Атлантика према истоку на европски континент. То подручје хладног ваздуха је врло стабилно и узрокује континуирани доток хладног ваздуха у Европу. Тај "систем блокаде" је велике површине, али није неуобичајен феномен у зимама сјеверне хемисфере.

Слично подручје високог притиска које је служило као "систем блокаде" био је одговоран и за хладну зиму 2009/2010. године кад су хладни услови почели средином децембра и настављени у јануару и фебруару.

Екстремно ниска температура која је ових дана забиљежена у цијелој Европи није рекордна. Дуги период хладноће, његов релативно касни почетак и ширина хладног фронта су занимљиве, али нису изузетак. Хладни континентални ваздух надвио се и над Балканом, допирући чак до сјевера Грчке.

Хладни ваздух који је стигао са сјевера помијешао се с влагом с Медитерана, што је узроковало обилније сњежне падавине над Балканом, Румунијом, Бугарском, Италијом, али и Алжиром и осталим земљама сјеверне Африке.

Насупрот температури у Европи, нешто топлији ваздух помакао се са сјеверног Атлантика према Исланду све до Арктика. Температура на Свабланду на далеком Арктику ових дана износила је пете степени Целзијевих, што је знатно више него у нпр. италијанском Милану или турском Истанбулу. Велики дио Сјеверне Америке необично је топао.

Дио објашњења је тзв. Арктичка осцилација – разлика у притиску између поларних подручја и умјереног појаса, у којем живи највећи дио европског становништва. Тренутно дјелује негативна Арктичка осцилација којој одговарају хладни услови у Европи и релативно топлији услови на Арктику.

Сличне дуге хладне зиме догодиле су се неколико пута у посљедњим деценијама, а у средњој Европи посљедњи пут 2010. године.

Температура ваздуха од средине јануара изразито је ниска и у сјеверним дијеловима источне Азије, па све до централне Азије у подручјима око Монголије и Казахстана.