Годишњица пробоја Коридора живота
На Дугој Њиви код Модриче данас се обиљежавају 23 године од пробоја "Коридора живота", највеће побједе Војске Републике Српске у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
У манастиру Светог великомученика Цара Лазара на Дугој Њиви, литургију служи владика зворничко-тузлански Хризостом, након чега ће услиједити полагање цвијећа на спомен-обиљежје погинулима у рату.
Незапамћена хуманитарна катастрофа, смрт 12 беба и умирање бубрежних болесника у бањалучком Клиничком центру, због недостатка и немогућности допремања кисеоника пошто је на снази била ваздушна блокада коју је увео Савјет безбједности УН, био је основни разлог да Генералштаб Војске Републике Српске средином јуна 1992. године донесе одлуку о почетку акције "Коридор".
Војна операција пробоја коридора трајала је од 14. до 28. јуна на просторима цијеле Посавине, чиме је окончана 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада западног дијела Српске и Републике Српске Крајине.
http://kuruzovina.blogspot.com/2015/06/blog-post_21.html
I krenuse koridorom sleperi ronhila.
sve što su tim probojem oslobodili, posle je dato stranom okuptoru, čime su vlasti bacile pod noge i obezvredila rezultate borbe. oslobođene su radinerije brod i modriča koji su u miru izgubljene. isti slučaj sa svim ostalom preduzećima. narod je ostao na goloj zemlji kao pre 150 godina za vreme turske okupacije, samo što je ova okupacija okupacione vlasti i Zapada neuporedivo teža šetnija.
крајем 92-ге сам тешко рањен на коридору као командир, провео 6мј. на ВМА, РВИ100% 2.кат., без пола ноге и руке, плус друга оштећења…,
Хвала Републици Српској која ме до дан данас „егзистенцијално збринула“, која је тражи од мене 1500,3000,5000 да јој платим,да би ме пензионисала, која тражи од мене да пљунем на своју крв и ране, да прихватим да је већа заслуга бити члан неке партијске секте, љубити скуте неком сеоском ђилкошу него моја крв и ране,
Републици Српској која је свих ових година мојих троје дјеце осудила на пуко преживљавање, а да би на другој страни задовољила мегаломанске прохтјеве којекаквих неиживљених протува, Републици Српској у којој егзистенција РВИ-да зависи од нечије процјене да ли је он „НАШ или ЊИХОВ“, са ким сједи, са ким испија кафе, кога вуче за рукав…,
„О КАКО ТЕ ВОЛИМ РЕПУБЛИКО СРПАСКА“