Евроазијска банка најавила ширење – и у амерички забран

Предсjеавајући Евроазијске развојне банке, Дмитриј Панкин, је говорио о плановима за глобалну експанзију. Према његовим ријечима, 12 држава су кандидати за приступ, међу њима су неке традиционални савезници Вашингтона.

Саопштено је да ће се Азербејџан, Вијетнам, Египат, Израел, Индија, Индонезија, Иран, Монголија, Сингапур, Тајланд, Јужна Кореја и Јапан придружити тренутним члановима – Јерменији, Бјелорусији, Казахстану, Киргистану, Таџикистану и Русији.

Очекује се да ће све неопходне формалности бити завршене до 2018. године.

Традиционално, економска сфера је у домену политичких интереса Вашингтона, а Русија би да у војној сфери сарађује са партнерским земљама. Због тога, учешће великих инвеститора, као што су сателити Сјдињених држава – Јапан, Јужна Кореја и Израел, ће значити не само економски, већ и политички успјех.

Поред тога, неопходно је узети у обзир чињеницу да је Јапан одлучио да створи највећи светски инвестициони фонд заједно са Саудијском Арабијом, чији односи са "заклетим пријатељем", Америком нагло погоршавају. Познато је да, према предсједник јапанске банкарске групе Софтбанк Масајоши Сону, Јапан тражи новог "Алибабу" , док успјешно подржава кинески кибер-пројект, који према неким стручњацима, има другачију подршку кинеске владе.

С обзиром на обећање Јапана да ће блиско сарађивати са Русијом у економској сфери, сви ови догађаји могу довести до врло интересантних пројеката, укључујући и оне који имају стратешки, државни вредност.

Недавно је у другој руској финансијској институцији – Развојној банци БРИКС одобрено првих пет пројеката. За сваку земљу чланицу су издвојена средства за пројекат.

Истовремено је постало познато да је Вашингтон блокирао Русију у ММФ. Речено је да су инструкције за блокаду свих пројеката који имају везе са Москвом послати представницима Сједињених држава у ММФ, Свјетскоој банци и другим међународним финансијским институцијама, упркос чињеници да Русија не користи слуге ММФ већ десет година. Ове незаконите радње су увјериле многе владе да Вашингтону недостатају принципи и што их је натјерало да траже алтернативне партнере.