Економска криза уништава средњу класу широм Европе

Европска економска криза води не само ка биједи најсиромашнијих слојева становништва, већ уништава основу западног друштвеног уређења – средњу класу.

Према критеријумима Свјетске банке, представник средње класе има високо образовање, зарађује најмање 2.700 евра мјесечно, посједује некретнине и располаже уштеђевином у банци.

Ситуација је најсложенија у Шпанији. Почетком кризе више од половине Шпанаца себе је убрајало у средњу класу. У значајној мјери то се објашњава тиме што су у вријеме економског успона у средњу класу убрајали све чија мјесечна плата премашује 1.500 евра.

То су углавном људи без високог образовања и потребне квалификације – продавци, келнери, зидари и слично.

Доступност банкарских кредита, висока запосленост и развој социјалне сфере допринијели су увећању средње класе. Ипак, недавна истраживања показала су да је обезбијеђени слој друштва на Пиринејима веома ослабио.

Смањење плата, повећање пореза и рата кредита постепено избацују из редова средње класе све више људи.

Више од 60 одсто шпанских породица из овог слоја страда од незапослености и недостатка егзистенцијалних средстава.

Политика строге буџетске штедње, која се најактивније реализује на југу зоне евра, примјењује се у ЕУ на све стране, само са различитим степеном интензитета.

Та политика води ка разарању исте оне средње класе која је некада у Европи постала основа демократије и чак социјал-демократских промјена, које су осигурале пораст животног стандарда током периода од 50-их до 70-их година – упозоравају еконоски аналитичари.

У тој ситуацији може да се говори о кризи темеља европске либералне демократије управо зато што средње слојеве активно осиромашује пореска политика, политика смањивања социјалних трошкова поткопава европску средњу класу, поткопава њено материјално благостање, води ка њеном смањењу.

Националне владе охрабрују грађане декларацијама усвојеним на европским самитима и "радосним прогнозама". На примјер, грчка влада је још једном одложила датум почетка "економског бума" за 2014. годину.

Влада Француске обећава економски успон већ наредне године, али средња класа, напротив, све више се плаши да ће се реална ситуација погоршати.

Ова "болест" коју називају час грчком, час шпанском, проширила се и на на сјевер Европе и активно га погађа.

У Њемачкој, која се сматра зоном ослобођеном од економских проблема, отприлике четвртина радно способног становништва ради за плату од око 400 евра и мање. То је такозвана категорија "мини џобс".

Масовне протесте, изазване антикризном терапијом, у Грчкој, Шпанији, Италији, Француској и чак Великој Британији организују и проводе управо представници средње класе.