Ејми и Челзи, резултат 20 година сатанизације

Дешавања око концерта Ејми Вајнхаус превазилази један музички однос према београдској публици на које је оставила горак укус.

Пише: Стефан Драгичевић

Политичке количине јавног наступа пијане и дрогиране Ејми толико су ових дана били заступљени у медијима да је бивша америчка порно-звијезда Челси Хендлер направила од тога цијели спектакл у својој емисији „Челси лејтли“.

И умјесто емисијске критике „стабилној“ и популарној Ејми за онакав испад, лавина политичких лажи и измишљотина крену према Србима и Србији. Од бољшевика, комуниста, оних који су чинили етничка чишћења и геноциде до класичних шовинистичких повезивања имена Драган са бољшевизмом

С друге стране, невјероватно изгледа да једна водитељка забавне емисије исту исполитизује, а све то америчком просјечном гледаоцу треба да испадне смијешно, јер му говори о познатим стереотипима о Балкану.

Можда је то нормална појава просјечног Американца који не зна ко је Фидел Кастро, ко је први отишао на мјесец, шта је то Уједињено Краљевство, колико је свјетских ратова било до сада, који појма немају о географији и књижевности, али о Србима требају бити информисани тек толико да не забораве колико су геноцидни.

То не треба да нас чуди јер толико година медијске сатанизације овог народа и нације, а и цјелокупног Балкана показује несвакидашњу потребу Америке да нас и даље приказују као психопате, дегенерике и класичне дивљаке.

Када се наводни комичари попут Криса Франџала, Наташе Легеро и Грега Пруса сложе у констатацији да је Србија и цјелокупни српски народ срамота и разочарење онда то јасно показује индиције колико је америчко грађанство било под медијским инжињерингом кад су у питању вијести са балканских простора.

Лакше је кад је увијек исти крив

Тачније, колико су заправо у својим главама меморисали различите медијске наводе били они провјерени или непровјерени од различитих извора који би требали бити аутентични. По правилу лоше вијести увијек треба да побједе оне добре, па тако никоме не би пало напамет у Америци да претура по Другом свјетском рату и да бар формално схвати Србију као савезника САД.

Конкретно мислим на хуман гест генерала Михаиловића који је спасао америчке пилоте. Но то спада у „некад било", а и српска јавност дјелимично зна понешто о томе, а америчка ни упола тога.

Дакле, колико год се неко трудио да објасни неке ствари са српске стране, тај ће увијек доћи на негодовање оне публике која то сматра неприхватљивим. И увијек је та публика у већини што је у највећем случају одређени степен наивности који би прије повјеровали медијској пропаганди, а не живом човјеку који је учествовао у неким догађајима.

Прича „О Србима као лошим момцима“ је стандардно испуњавала цјелокупну свјетску јавност коју су бомбардовали прилози Си-ен-ен, Би-би-си… не би чудило да је до сада снимљен какав документарни филм на Дискаверију или Хистори каналу по том питању.

Данас имамо пуно познатих и признатих спортиста по свијету, али је сигурно један од највећих Немања Видић. Он је у Манчестеру од стране навијача проглашен „српским Терминатором“, а при доласку пратила га је такође навијачка пјесма „Зове се Немања, он је из Србије, има све да вас побије“.

То је само један у низу показатеља како се ни на западу не бјежи од политизације спорта, док се нама из дана у дан држе лекције о демократији и одвојености бројних националних дјелатности. То је специфичан амерички поклон, а кад се распакује каже „Велкам ту американ глобал политикан систем“.

Биће боље, исто или горе?

А када постанемо чланица ЕУ и НАТО чека нас рај са многим копијама Вајнхауса и Хендлерових! Колико заглупљивања човјекове интелигенције ће тек тада бити на ТВ-у, „Велики брат“ и „Фарма“ ће постати мале маце. Жао ми је гдје ће ово друштво тек доспијети, а мислим да ће се покајати, ако имало постоји разумног схватања живота.

Оних 30.000 људи на Фејсбуку који су изразили отворени протест против емисије Хендлерове у коме се српски народ понижава лажима на најсрамнији начин, показује дозу спремности да Срби неће прећи преко лажних оптужби тако лако као што је прелазио у прошлости. И горе оптужбе од ових су пљуштале по Србима посебно од Клинтона, Ширака, Олбрајтове, Холбрука… па смо то морали трпити јер је сатанизација достигла свој врхунац, а ми мали и немоћни.

Слично се сада дешава са Гадафијем коме медијски јахачи Апокалипсе подмећу све и свашта, почев од убијања сопственог народа до лажног приказивања силованих жена, а неспособни НАТО-овци скоро сваки дан „случајно“ убију најмање 15 својих савезничких побуњеника.

Сила не бира средства, но докле ће то тако бити? Рат је огроман бизнис у коме се појединци богате, а држава слаби, само што је запад случајно или не поново одабрао земљу за бомбардовање која је богата огромним резервама нафте.

Бајка о најбољим амбасадорима

Наш народ се често позива на нашег најбољег спортисту Новака Ђоковића који у стилу амбасадора треба да мјења слику о српском народу по свијету. То је нереално, бар у смислу неког политичког поена јер је он првенствено уважени свјетски спортиста, а не идеолог или академик.

Све би то бајно звучало када би Ђоковићеве тениске атракције на Вимблдону створиле утисак о Србима као добрим момцима, али то једноставно није тако и зато је јако погрешно политику стављати у исти кош са спортом. Да је то тако онда би Дивац и Стојаковић давно промјенили мишљење Америке о Србима који би тада представљали неки српски лоби у Америци.

Више је него јасно, медијска куцавица је на страни истомишљеника Хендлерове и то тражи промјене који захтјева политичко, културно, друштвено, идентитетско уједињење народа да би мијењало неке ствари. Свјестан сам да ћемо се тога начекати…

Хоће ли нам шта значити евентуално јавно извињење Хендлерове и њених комичара? Будимо реални и кажимо да неће.