Двојица научника: Душа је квантна супстанца, напушта тијело, али не нестаје
Двојица угледних научника и стручњака за квантну физику – Стјуарт Хемероф, почасни професор Одељења за анестезиологију и психологију и директор Центра за изучавање свjесности на Универзитету Аризоне, и сер Роџер Пенроуз, британски физичар – тврде да искусво блиске смрти настаје када квантна супстанца која чини душу напушта нервни систем и одлази у свемир.
Према овој идеји, свијест представља програм квантног компјутера у мозгу, који чак и послије смрти може да опстане у универзуму, што објашњава доживљај особа које имају искуство блиске смрти. Ова теорија је заснована на квантној теорији свијести, коју су развили Хемероф и Пенроуз и која тврди да је суштина душе садржана у структурама названим микротубуле унутар можданих ћелија.
Двојица угледних научника тврде да наше искуство свијести представља резултат ефекта квантне гравитације у овим микротубулама, а своју теорију су назвали оркестрирано објективно смањивање, односно скраћено ORCH-OR. Теорија, притом, подразумијева да наше душе представљају више од пуке интеракције неурона у мозгу и да се заправо састоје од исте твари од које је начињен и свемир, те да можда постоје још од почетка времена.
Овај концепт је сличан будистичком и хиндуистичком вјеровању да свијест представља интегрални дио свемира, односно да је заправо можда и све што заиста постоји, што је став сличан ставу западног филозофског идеализма. Уз овакво увјерење, др Хамероф тврди да при искуству блиске смрти микротубуле губе квантно стање, али да се информација унутар њих не уништава, већ да напушта тијело и враћа се у космос.
– Ако се пацијент оживи, ова квантна информација може да се врати у микротубуле и тада пацијент каже да је имао искуство блиске смрти. А ако пацијент умре, могуће је да квантна информација постоји изван тијела, можда и бесконачно, као душа – наводи др Хамероф.
Ова теорија се, очекивано, нашла на удару критике више емпиријски оријентисаних мислилаца. Др Хамероф, међутим, вјерује да истраживања квантне физике почињу да потврђују његову и Пенроузову теорију, будући да је у новије вријеме потврђено да квантни ефекти подржавају многе важне биолошке процесе, као што су феномен мириса, навигација птица и фотосинтеза.