Душко Вукотић: Делијо Пантелијо

Знам да ово што ти пишем тебе неће ничим дотаћи, али мени ће помоћи да на тастатуру жуч излијем. Можда ће код неких наших сабораца изазвати потребу да се запитају: "Коме и зашто смо Републику Српску створили?" И само питање, даће овом писму смисао. Да одмах рашчистимо! Капу морамо скинути само пред сјенама наших погинулих […]

Да одмах рашчистимо! Капу морамо скинути само пред сјенама наших погинулих сабораца. Обојица, и ти и ја, али и сви остали борци бивше ВРС којима је глава случајно на рамену остала. Они имају право да ти пишу, можда и више него ја, јер сам био војник професионалац. Мада их више не могу чекати. Није привилегија теби писати. Напротив, теби писати данас је ризик, подједнако као и писати власти која се отуђила од народа. Ваљда је то зато што си се и ти по њиховом узору отуђио од нас бораца!

АЛА ЈЕ ОПРАВИО СВАКА МУ ЧАСТ!

Још као потпредсједник СДС-а учествовао си заједно са СНСД-ом и ПДП-ом у припремама да укинете Војску Републике Српске. Жеља вам се остварила – ето укинули сте је!

Тражили су и од мене да у томе учествујем. Као тадашњи посланик у Народној Скупштини био сам један од ријетких који су гласали против, и то с поносом истичем! Могу да разумијем, али не могу да оправдам, оне друге којима ВРС никада ништа није значила и којима и данас ништа не значи па су са лакоћом дигли своје његоване ручице са палцем на доле закивајући последњи ексер у сандук наше војске.

Али теби, који си тада био потпредсједник „државотворног“ СДС-а и Бориславу Бојићу који је тада био предсједник БОРС-а опростити не могу! Нисте смјели у томе учествовати без обзира на последице по сопствене гузице. Напротив, баш је Бојић тужном срећом азбучног реда први дигао руку за укидање ВРС, баш као што је то учинио и приликом гласања за Закон о сарадњи са Хашким трибуналом.

Тада су образ СДС-а али и свој образ заједно са мном покушали да спасу Милан Нинковић из Добоја, Драгомир Васић из Зворника и Томо Савчић из Милића. Посљедице непослушности страначким тотемима вјероватно и данас осјећају. Твоје учешће у припреми и Бојићево учешће у реализацији смрти ВРС су мене још тада дистанцирали од БОРС-а.

Ово дизање руке је мала штета у односу на разбијања БОРС-а у парампарчад као крајњу посљедицу твог полтронизма Странци. Тада СДС-у, а сада СНСД-у. БОРС вас је очигледно интересовао у мјери сисања буџета РС и обезвређивања БОРС инвест фонда са 96 милиона на 11 милиона КМ. Сјећање на ВРС носталгично сам сачувао бар у скраћеници удружења имењака које смо основали – Ветерани Републике Српске. Хвала свим саборцима који су ме у идеји подржали, па ћу следећи дио писма да ти пишем у множини.

ОСТАЛИ САМО ДУГМИЋИ

Са којим правом Пантелија ћутиш док свакодневно Републику својатају углавном они који за њу нису дали ништа кад је грмило а узели јој скоро све што су нам ђедови и очеви створили у миру, а народ у рату спашавао? Откуда ти право?

Зашто не скрешеш битангама на власти које су своје квазипатриотске заслуге наплатили стотинама милиона марака, а своје тобожње заслуге прогласили битнијим и већим од заслуга оних који су свој патриотизам доказали својим главама, рукама и ногама, упропашћеном младошћу?

Што их „први борче“ не позовеш да и они мало волонтирају у миру као што је народ у рату, а да остварену уштеду инвестирају у енергетске потенцијале, умјесто што их арче са белосвјетским мафијашима правећи друштво по мјери своје похлепе а не према минималним људским потребама. Сваку здраву друштвену акцију одбацујете гађењем од комунизма иако сте комунистичке дресове баш ви замијенили уносним националистичким привидом и стварном интернационалном пљачком.

ЈА САМ ПОШТЕНО РАДИО И ИЗЛАГАО СЕ РИЗИКУ ДА НЕ БУДЕМ УХВАЋЕН

Не ризикујеш више као некада у рату. Своје командовање 111-ом дубничком бригадом наплатио си добијеном шљункаром коју си продао „Шумил“-у за већу цијену од доње границе за испитивање поријекла имовине.

Знам да се у Владиним потезима „уштеде“ на трежењу злочинаца над нама и расутих и скривених костију наших несталих сабораца новац слио на једно мјесто којим тренутно управља фетус чије ме име и не занима као ни њега моје. Дјечко који обећава је нову дужност прихватио као што би то учинио сваки партијски јуришник новог ректалног времена чија се ново-борачка категоризација мјери дубином уласка у задњи дио твога презимена. Ти рече да те та позиција не интересује. Па шта те онда интересује? И шта те спречава да Власт приупиташ: „Што не позвасте неког генерала на прославу пробоја коридора? Зашто нема Лисице у првом реду?“.

МАРАТОНЦИ ТРЧЕ ПОЧАСНИ КРУГ

Е, видиш Пантелија, можеш ти да се љутиш и ангажујеш све професионалне пљуваче из редова режима да нас блате и ућуткају али мораш знати да нас који смо чудом преживили, а од Државе нисмо ништа добро добили, има исувише много! Има нас много, али још више има наше дјеце која су већ стасала.

Теби и твојима желимо брз одлазак са власти које нисте достојни. Неподношљиво сте бахати. Понижавате и вријеђате. Треба да одете и прије четрнаесте. Чекање да будете бољи, могло би у овом напаћеном народу изазвати велике губитке у живој сили и материјално техничким средствима. Све ћете испразнити! Остаће само љуштура.

0 КОМЕНТАРА

Боље је да не зову ђенерале на прославе да се неби шпрдали са њима као са академиком на „СВЕТОСАВСКОМ БАЛУ“

S obzirom na stanje drustva i nacije, bolje da su se manje trudili ono koji su je stvarali.Zali Boze onih koji zivot dadose, ovog naroda nesrecnog, a sve zbog male grupe gramzivaca, nistarija, probisvjeta koji vode ovaj narod.Iduci rat mi idemo u Svedsku.

Кад се сетим оне климе,90-тих…народ физички угрожен, али јединствен, нема никаквих подела, гине се, али и весело се, сви за једног један за све…

И не потраја дуго то расположење и јединство, јер на сцену наступише „неки папци“ па и из наших(војничких) редова, и тако све до данас.
Све поцепаше, поделише, завадише…на источне и западне, црвене и црне,опет партизане и четнике,леве и десне, наше и њихове…
Да могу и мртве би тако разврставали.
А суштинска подела је само на две стране.
Између подлаца,грамзиваца, похлепника, ништарија, кукавица и поштеног и честитог пука.
Па ти Панте види ђе си, коме и чему служиш! На две столице не можеш.
Ако ти је за утеху и ови пре тебе су стављали интерес партије и свој лични изнад свега.
Ј…м и вас и партије.

Немој ти Реакција да напрђујеш овдје. Истина је да су заборавили борце и да их уопште не зарезују. Да су на власти ратни профитери који су ту дошли уз помоћ НАТО. Али ми прави борци никад нећемо рећи да нам је криво што смо крварили гаће и сачували ову нашу нејач. Направили смо какву такву РС и због тога сам поносан.

Тај понос ми не могу одузети неки шупци који се шире у државним аудијима које купују на отпис застарјеле технике. Проблем су они, а не борба часних бораца!

Ти иди у Шведску одма, немој чекати да почне поново рат.

Шта рећи а да већ није речено? Драги моји саборци и земљаци, немојте клонути духом! Не дозволите да вама овлада малодушност и апатија. Знали смо за много гора времена па и владаре од овог брке. Размислимо сви заједно својом главом – умјесто да кукамо зашто смо стварали овакву државу и као планирамо дезертерство у неком новом рату, боље би нам било да се сами ангажујемо и допримесемо побољшању садашњег очајног стања. Борци моји, пробудите се! Они вас се боје, мада тога нисте свјесни! Никада није касно барем покушати исправити неке грешке које смо и сами чинили допуштајући оваквима да нас воде. Стога, покрените се и дајте неки допринос бољитку, макар заокруживањем нечијег имена на гласачком листићу. У овој државици чинимо око 10% становника, са породицама и читавих 40%! Када би само пола нас искрено пожелило да измјени ствари били би најјача странка у парламенту. Зашто нисмо?

Nema nego šakom u glavu, a kod Pantelije glava ogromna.

Prva linija
Ocito nisi shvatio sustinu mog komentara, sarkazam batice, ali nauciti ces ti to jednog dana.;)

UTISAK SEDMICE

Srpska socijaldemokratska napredna stranka (ili samo NS)
Nismo se oporavili ni od povratka povampirenog reformiste, a sad i navodni ekspert za mnoga navodna krivična djela (vidi slučajni tekst Aleksandra Lukina, Vostok.rs, www. Istinito.com) i pokajnik, pokušava da nađe uhljebljenje na političkoj sceni RS. Recimo da ne znamo ko, zašto i sa kojim (naravno, pravednim) ciljem uvlači poštenog (dok se ne dokaze drugačije) Dragomira Babića u igru, i to pod okriljem novopredstavljene Napredne stranke/NS. Recimo je ovo za mnoge bio grom iz vedra neba, dok za neke osvjedoče cigaretđija i duvanđija nije. Recimo da mi koji uz jutarnju kahvu pretresemo fudbal i dnevnu politiku počnemo da se pitamo „otkud sada to“; ako nas ova priča i dalje zanima, mozemo doći do raznih zaključaka. Npr.čitajući pokajnikov intervju od 11. februara u „našoj“ biritiji, čini se on „upucavao“ Vučiću, jer je ovaj, po pokajniku, po vrijednosti i minulom radu odmah iza Aleksandra Makedonskog. Da se zaključiti da se i kao lider nove opozicione stranke nije pretrgao i u ruženju SNSD-a i Mileta. Šta zaključiti, ako mislimo da znamo da Acika neće da vidi Mileta ni nacrtanog i da mu navodno sprema sudski proces vezano za dešavanja oko Komgrap-a. A i zašto bi preko noći beskompromisni borac pritiv kriminala Acika igrao na kartu čovjeka sumnjivog morala? Zato što nije tako beskompromisan ili …da se pokajnik trpa tamo gdje mu nije mjesto? Šta onda da pomislimo? Da zapravo (ne)vješto gura Aciki prst u oko, ne bi li Mile na kraju platio ceh? Da su se neki vječiti mali igrači opet upetljali za račun nekog velikog, ne bi li one druge dovoljno velike stavili u što manje okvire? Šta god da je, početak je loš, jer je izbor (DB-a) loš i jer je malo njih koji ne bi povjerovali u navode sa početka teksta. Mahalska politika? Ili viša, perfidna politika? Ili namjerno srozavanje opozicije pridruženjem još jednog (navodno) srozanog?

Za Beograd (preko Pavlovića mosta)
Pomene li mi još neko Specijalni paralelne veze za maticom, grohotom ću se nasmijati…ili ću ga otjerati u…. ZaŠto takav jed? Pa pokušavajući da dođem do auto puta,“svlačeći se s Pavlovića Bridge-a, tri puta sam zastajao i pitao prolaznike kuda dalje. Šta mi to govori? Da Beograd neće da čuje za nas s ove strane ćuprije, niti ih zanima da nas vide u prestonici. Jer, da je drugačije, bar bi saobraćajnu signalizaciju postavili. Ne moraju baš i so i hjleb da nam iznesu, da ne ispade da ovde nemamo hljeba dovoljno. Bitno je da je njima Brisel bliži od Banjaluke.

Domovinsko-odbrambeni general i srpski jezik
Denem se ja onomad u lijepoj tisućljećnoj njihovoj. Da skratim, privatno je imanje, jedan od gostiju je i osvjedočeni branitelj, klase generala. Ljubazni domaćin mi je na lijep način pokušao reći da ne bi bilo dobro da govorim srpski! Samo mjesec dana prije ulaska RH u EU i skoro osamnaest godina poslije rata?! Pala mi je klapna. Manje ljubazno sam se oprostio sa domaćinom. Sjedi di si, i za di si nisi, pomislih, kad sam došao k sebi. Ko me tjerao da idem i u Srbiju i u RH. Ko me uopšte tjera da živim u Bosni i na ovom nesrećnom Balkanu?

Lična, grupna i institucijalna sramota
Bardača – jedna priča. Nije priča tužna, mi smo idioti! Čudi me samo da je i onih (navodno) šest vrsta ptica ostalo, trebali smo ih sve potamaniti. E moji srbi, e moj Milovanoviću, zlotvori kratkovidi i nepismeni!

Mile Touring
Štutgart, Moskva…Hypo, (Omar) Žinovski… ali, o tome kad malo slegnu utisci sa putovanja.

Гурај Вукотићу заједно са нама из „ОТВОРЕНОГ ФРОНТА“.
Некад се ова држава правила оружјем а сад је треба спашавати од њених капетана, ратних и послератних профитера.

Nemojte vi na uguzliju, ipak je on skromniji od pojedinih koji od naših para svaki dan farbaju glavunturu. Uguzlija farba samo brčiće. I, to je ušteda.

Ali, kada izbaci pred kamerama zlatnu narukvicu. Seoski djilkoš, nema šta. Kako li nas zapadoše takvi da nas opljačkaju, kućnu li svoju listu uzduž, i poprijeko.
Unjkalo, ne zna da progovori, ali pljačka mu je specijalnost.

Сад видјех да креће потписивање неке петиције против Хашког трибунала!?? Након хиљаду и више изречених година казне за Србе сјетио се Ћургуз Хага. Или је нешто друго у питању!?? ВРС ће потписати петицију, јер је она ипак, симболички пуно важнија од Ћургуза. У стварности више је него јасно да је покреће због своје столице а не због хашких неправди.

SRAMOTNO TROJSTVO

Vlast bez skrupula, Pantelija bez obraza, borci bez ikakvih prava

Vukotić naprijed, Ćurguz – STOJ (pare broj)!

У овом задњем тексту написах да носиоци револуционарних (боље еволутивних) промјена требају бити они који су стварали фабрике у миру и Републику Српску у рату, како би се предухитрили домаћи и страни непријатељи.

Никад нисам био за насилне промјене, али јаче организовање ових категорија и њихових најближих довела би до страха оних који нама владају (умјесто да нам служе), што је пожељно. У том случају се не би могли овако понашати. До тада, може им се.

http://www.youtube.com/watch?v=NUgPWkvC11w

Вукотићу, да тИ нешто кажем.

Стварање нове партизаније која ће ово што је остало од РС прогурати кроз гузицу неће проћи. Но пасаран. Ти си био борац. ОК. За шта си се борио?. За РС, рећи ћеш! А ја питам за какву си се РС ти борио? Ја сам се борио за самосталну, независну РС на 63% територије бивше БиХ. Мој ратни циљ није постигнут и ја сам свој рат изгубио. РС у БиХ је пораз политике и војске која је водила рат. РС и ово што имамо од ње је резултат америчке добре воље и поштене процјене да је Србима на референдуму за независност БиХ учињена неправда.
Знам да ми неће змјерити саборци који никада своју борбу нису наплатитили посланичким мјестима, директорским фотељама и другим привилегијама као што си ти Вукотићу, као што је Ћургуз, као што је Босић.
Ви сте, а на жалост и ја са вама, припадници поражене војске и као такви немамо право да од овога народа тражимо било какву привилегију.
Све што овај народ има за те сврхе да да, треба да иде породицама погинулих несретника и инвалидима. За такве као што смо ја, ти, Ћургуз, Босић и ини једно велико ОДЈЕБАУС.

Симо П. Ороз, 14.02.2013. 09:52:01

Зар смо ми борци који ето игром случаја,среће или нечега другога преживјешмо овај несретни рат сами криви??Криви до те мјере да се несмијемо,огласити,организовати ма ни мислити већ само слушати полтроне владајуће клике како нам машу статистичким податцима како је наша РС у најбољем положају од свих наших бивших земаљу.Често изађем на улицу па тражим то добро и лијепо о којем владајућа клика прича на сав глас.Нажалост видим јад,чемер,понижене интелектуалце(пензионосане)који у раним јутарњим сатим копају по контењерима тражећи кору хљеба за себе или можда стоку коју хране да би преживјели.
Слажем се нико од нас није ишао у рат да би живио у овој и овакој РС.Борци су је створили И НИСУ ЈЕ ИЗДАЛИ И ИЗНЕВЈЕРИЛИ, шверцери и лопови су је продали.Нажалост међу њима има и оних који су у рату били али су ипак у миру показали да им је новац изнад части,образа па и саме РС.
Преживјели борци ипак се морају организовати.Како?? Па преко удружаља а дали ће то бити једно или више небитно је јер само организовани можемо више и даље,може се наш глас чути и тако да покушамо да бар мало утичемо на политичку ситуацију коју ови на власт проводе не жалећи никога па тако ни борце.
Ако само шутимо нестаће и РС а на гробовима палих бораца остаће само њихови родитељи који ће се безброј пута запитати зашто је и за кога погинуло њихово дијете.ЗАШТО И ЗА КОГА???

Мићо,

Рат се завршио прије 18 година и вријеме је да се то остави по страни и да се окренемо будућности. Треба радити и дјецу прехранити.
Ништа ми Срби у БиХ немамо мање ни више права у БиХ него што смо имали прије рата. Ја само тврдим да смо имали несрећу да у вријеме прекомпоновања свијета због пада комунизма, на чело Срба дођу неодговорни људи који су нас гурнули у провалију из које смо се једва извукли (ако јесмо).
Борци су огромна већина радно способног становништва и ако они неће радити, нема ко други. Такви који требају радити и привређивати не могу очекивати да их неко издржава само зато што су били борци. Па неће нас издржавати дјеца и старци.
У РС постоје двије врсте ратних профитера. Једна је општепозната (шверцери, удбаши, есдеслије итд). Друга врста ратних профитера су Ћургузи, вукотићи, босићи … који мисле да смо ми радно способни борци дужни њих иоздржавати само зато што су се, ето они борили за РС. Створена је клика галамџија која се удара у јуначка српска прса, а кда их ја упиам за какву су се РС борили онда ућуте. Ја сам рекао за какву сам се ја борио и нисам успио. Мора неко рећи отворемно борцима да ми овај рат нисмо добили и да у таквим случајевима на надокнаде имају право само породице погинулих и инвалиди.
Мени од тога не треба ништа. Ја своје циљеве нисам остварио, изгубио сам рат, Бог ми је дао да останем жив и здрав и да могу поштено радити и зарадити.
Због свега тога изгледа да сам ја неки намћор који је против свега, али није тако. Једноставно сам алергичан на неке ствари и не могу дозволити да ме на исту фору исти хохштаплери два пута преведу жедног преко воде.

Има онладине на овом порталу која је о предратним и ратним дешавањима ствара слику из прича свакојаких људи. Мој циљ је да без анестезије кажем оно што заиста јесте било, без обзира што је то за многе јерес.

Мене то не интересује, не удварам се људима него истини.

Да се мало нашалим – Отворено писмо „Сими П. Орозу“, тачније СПО-у:
Управо оваква демагогија, малодушност и душевни јад, као обиљежје једне од најназаднијих и најпогубнијих српских политичких опција – СПО у потпуности расвјетљавају значење Вашег алијаса. Такву снисходљивост и самомржњу може имати само сљедбеник Вукове политичке идеје. Пуковник Михаиловић на насловној страни американског Тајмса! Та теза по којој нисмо завршили факултет јер нам просјек оцјена на крају школовања није 10,00 је толико разарајућа по сваког иоле умног човјека да се тако апсурном тврдњом уопште не треба бавити. Наводно јадање „изгубљеним ратом“ и трпањем у исту врећу оних који су кроз политику све упростили са онима који су у истој показали своју част и поштење је чиста патологија. Дубоко сам увјерен да, сљедбениче СПО-а, ни сами не вјерујете у овдје јавно изнесене ставове. Тиме ваша кривица није умањена. Напротив! Порука коју шаљете је управо она којој се најоштрије супристављам: „сви су и исти“ на шта се логично наставља неизговорено: „кад су сви исти, хајде да бирамо понове ове исте“. Увјерен сам да је ваше размишљање усамљено и да ће нестати као што је нестао СПО. Са друге стране, потпуно сам свјестан чињенице да се маса незадовољних бораца веома тешко може покренути. Међутим, ваља покушати. Ко треба да спасе ову државу ако не ми који смо је створили!
П.С.
Лично се нисам борио ни за какве проценте или неку нову државу, већ за присаједињење Мајци Србији (тачније останак у зајеничкој држави са Србијом).

Симо П. Ороз,
Оооо, ђе си ти Симага? Већ сам помислио да ми текстови праве подбачаје и гранатирају сопствено поље кад ево изгледа фијукнуло и до твог рова из којег бомбаш ли бомбаш.
Последња реченица твог коментара јасно показује да си опак лик:“За такве као што сам ја, ти,Ћургуз,Босић и ини једно велико ОДЈЕБАУС.“
У Стаљиново вриејеме дежурни оперативци одговрни за прављење спискова за погубљење су имали инструкције да ко фол, увијек себе стављају на прво мјесто. Ти немаш инструкције, него си опаки геније који се тога сам сјетио. Овдје си умјесто Босића мислио на Бојића али свеједно.Битан је це-те твог цефала чије би упуте могли да прођу код неких сељака Стаљиновог доба који су били толико залуђени и индоктринирани да су и на стријељању по Стаљиновој наредби узвикивали: „Живио стаљин!“. Ја сам ти Симага прочито мало више књига од техничког правила пушке М70. Ја се служим твојим рјечником: ОДЈЕБАУС!

Ветерани РС, 14.02.2013

“Ја сам ти Симага прочито мало више књига од техничког правила пушке М70.“

Претпостављам да јеси. Али нечија начитаност није тема. Тема је “ШТА ХОЋЕ БОРЦИ“.
Ако хоћете партизанију, неће проћи. Вукотић своје антагонизме са Ћургузом нека рјешава како хоће. Не треба да оптерећују народ са тим. БОРС је од свог оснивања био промашен пројекат који је више лове позобао на своје трошкове него на помоћ онима који је помоћ била потребна. То је лако доказива чињеница.
То што се Вукотић нада да ће промјеном власти он бити пантелија је његов проблем. Буди сигуран да већина бораца и о Вукутоћу и о Ћургузу има исто мишљење.
Додуше Пантелија има прави гуловски брк. Провјети на http://www.guardian.co.uk/politics/wintour-and-watt/2011/nov/21/turkey-recep-tayyip-erdogan и на http://www.vesti011.com/2011/11/boracka-organizacija-rs-bih-postala-plodno-tlo-za-terorizam/

petronije, 14.02.2013. 11:03:42

“Такву снисходљивост и самомржњу може имати само сљедбеник Вукове политичке идеје.“

Зашто је снисходљивост и мржња рећи истину. Српски ратни циљ није био РС него РС самостална или у заједници са Србијом и Црном Гором. Шта од овога данас имамо. Ништа. Имамо РС која је плод воље САД.

“Лично се нисам борио ни за какве проценте или неку нову државу, већ за присаједињење Мајци Србији (тачније останак у зајеничкој држави са Србијом).“

Ево и сам признајеш да сам у праву.

… није био РС у БиХ ..

СПО-у:

Понављај више пута дневно, можда помогне:
„Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско“.

Значи:
„Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско“, смирено, тихо…
Кажу да молитве помажу, а теби је помоћ неопходна!

Твој искрени у Христу пријатељ,
Петроније

СПО-у:

Понављај више пута дневно, можда помогне:
„Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско“.

Твој искрени у Христу пријатељ,
Петроније

Е мој Петроније, коме божија помоћ није потребна? Нарочито онима који ријечи из божијих уста користе за циничне коментаре у страху да се чује истина.

petronije, 14.02.2013. 11:03:42

“Та теза по којој нисмо завршили факултет јер нам просјек оцјена на крају школовања није 10,00 је толико разарајућа по сваког иоле умног човјека да се тако апсурном тврдњом уопште не треба бавити.“

Слажем се. Зато и тврдим да студенти који су једва извукли шестицу траже државну стипендију. То могу само они са високим просјеком.

GDJE SI,INTELIGENCIJO????

Skup nam je život, teže se živi. Pitamo li se zašto i ko je tu kriv? Vlast, sigurno. Ali ne samo ona. Gdje smo mi tu? Ko je birao tu vlast? Čamimo čekajući. Pa šta čekamo? Da nam neko drugi riješi probleme? Jeste, ima onih koji su plaćeni za rješavanje tuđih problema, vlast na prvom mjestu i njene institucije…ne njene, naše. Da li je to samo tako? Pa i nije.

Opet pitam, gdje smo mi tu i hoćemo li nešto činiti kada neko ko treba da radi, ne radi. Gdje smo mi tu, a ne „ima li mene tu“ (među mladima poznato kao IMT)? Ne može pojedinac da se bori sa sistemom. Ali sistem postoji, iskoristimo ga. Procedure postoje, iskoristimo ih. Pišimo, potpisujmo, apelujmo, pričajmo, tražimo, zahtijevajmo. Da. Ali mi, a ne neko drugi. Ne komsija, ne brat, ne majka. Ti i ja. I on. I ona.

Školovani i neškolovani. Pekari i doktori. Jeste, ima veću težinu glas intelektualca.
Ima težinu i potpis svakog onog preko osamnaest. Unaprijedite sredinu u kojoj živimo. Pustite glas, dajte potpis, inicijativu, ideju.

Vratiću se na one intelektualce, inteligenciju. Koje intelektualce i inteligenciju? Pa sve one niskoprofilne, kao auto gume, istrošene, poneke ćelave. One glave učene, doučene i preučene. One u privatnim firmama, ministarstvima, institutima i senatima. One po gradovima i selima. One letargične, one koji ne osjećaju da su oni perjanice ovog naroda. Perjanice vlasti, ili naroda, pitam se. One koje svoje breme nerada i nedjelovanja ostavljaju onima iza sebe. Nagomilane probleme. Oni koji tako lahko okreću glavu. One koji ništa ne čine, te svojoj djeci otavljaju ne samo tuđu marku, već i svoj dug i teret.

Tražite, pitajte, kritikujte, ali – ne pljujte, već dajte prijedloge i ideje kako bolje, brže, jeftinije i ljepše. Ukrupnjavajte se, kao opozicija pred izbore. Dobro, ne baš kao ona – nego bolje, jače i čvršće. Organizujte se, institucionalizirajte se. Zajedno ste jači. Zajedno smo jači. Ne hranite bolesno tkivo, odstranite ga, zamijenite ga novim. Prestanite telefonirati prijatelje za usluge u zdravstvu, školstvu, …elektrodistribuciji, vodovodu. Jer kad vi odete u penziju i većina lovista, vaša djeca neće imati kome telefonirati kad nešto „zaškripi“. A škripi na sve strane. I šta će oni onda? Šta ćemo mi svi onda, pita li se ko?

E, moji pekari i doktori, naftaši, tajkuni i bauštelci…e moja inteligencijo na papiru. Posrami se i probudi se. Vi ne možete ni pogriješiti, jer vi ni ne radite za opšte dobro, nego isključivo za svoje. A tako ne ide – kratkoročno da, dugoročno ne.

Griješi samo onaj koji radi za sebe, ne i za zajednicu. Inteligencijo, izađi iz mišijih rupa ili stanova koji su vam drugi kupili za podobnost. Vodite ovaj narod, kad već nije u stanju sam sebe da vodi. Odigrajte vašu istorijsku ulogu, jer ako vi to ne uradite, uskoro neće imati ko našu istoriju da piše sem Haga, Vašingtona, Moskve, Beograda, Zagreba, Stambola, Sarajeva i Brisela. A onda nam se ne piše dobro.

Борци су полазили 90тих у рат, прво зато што је био физички угрожен и у опасности српски народ.
Нико није испочетка говорио ни о каквим процентима, присаједињењима, самосталности. То је касније развојем догађаја и у ходу ишло како је ишло.
„Хвала“ другој (непријатељској) страни, која је својом мржњом,и откривањем свог правог злочиначког лица, надам се заувек освестила велики део српског рода, и ослободила га многих заблуда.
Наравно да рат нисмо изгубили!
Нико никад није остварио своје максималистичке захтеве одмах и у датом тренутку.

Те приче да нам је Америка створила Републику Српску, окачи мачку о реп. Америка икао омражена и много нам зла нанијела, ипак је часнија од оних који тако тврде.
Америка филозофија је веома јасна.
Признаје и поштује само „долар и крв“.
Ове је музла јер су дебело платили све у доларима, и плаћаће да се никад одужити неће, а нас је испоштовала јер смо платили у крви.
Да нисмо 4 године „крварили“ по ровивма, да смо се сви (по нечијим тезама, сви смо исти) окренули шверцу и лоповлуку,да су нас „браћа“ протерала, сигурно би Америка рекла, упростићу: „браћо Срби, ево вас враћамо и поклањамо вам Републику Српску“.

Изборили смо у и крвљу платили сасвим пристојно парче земље, чак смо грунтовно оставили много тога и „браћи“,заокружили се институционално,скоро смо па држава као и свака друга у свету…МАЛО ЛИ ЈЕ у овом тренутку?

Али изгледа се нисмо изборили са домаћом паразитском кокошаријом, којој ништа није свето, која ће се удружити и са најцрњим ђаволом само да би она што дуже паразитирала, и лечила своје комплексе.

Откуд та теза да здрави борци хоће да их неко издржава!?:P

БО је требала да буде најјачи корективни фактор свих аномалија у друштву.
На жалост њена брижљиво бирана руководства су увек полтронисала и служила страначкој олигархији а најмање онима које представљају.Па смо тако добили СДС-ове борце и инвалиде,СНСД-еове, црвене, црне…
А оно што је неки минимум,који би власти и без ње морале испуњавати жели приказати као „велике заслуге постојања БОРС-а“.

СПО-у:
Изузетно ми је драго што могу примјетити да молитве дају резултат!
Само тако настави и не одустај. Можеш ти савладати самог себе. Прихватио си да су молитве потребне, слажеш се и по питању „факултетског просјека“ (додуше овдје си побркао неке лончиће, ал ајде…).
На путу си духовног и душевног оздрављења и у то име ти честитам!

Петроније брате, хвала ти на помоћи. А сад је ред и да на себе мало обратиш пажњу.

Бог и грешник

Човек кад греши, сатана је уз њега и хоће душу његову да уграби и баци на дно пакла. Али Бог милостиви не дозвољава му. И докле год човек греши и не каје се, исти душевни непријатељ све путеве његове надгледа и хоће да га упропасти; јер је гладан и жедан погибије, као завидљив и злобни дух, као пас крви, али му Бог забрањује и задржава га силом својом. Видиш ли, човече, какава је доброта и човекољубље Божје према грешнику! Грешник гњеви и љути Бога, али га Бог не оставља, и не предаје га у руке непријатељу његову. Грешник одступа од Бога и предаје себе непријатељу своме ђаволу, али Бог му забрањује да га погуби. О, доброте Божје, непобедиве гресима нашим! О, безумља и неосећајности грешника!

Симага! Видим ти си капитулирао или спинујеш овде људе да ја ВРС поражена војска и тобоже америчком добром вољом смо опстали!!! Симага, Симага…. Ниси ти Симо П ороз већ Симић П ороз (окидач обарач)… Проваљен си, али си очигледно подвојена личност, јер на другим никнејмовима глумиш патриоту а на овом дајеш супротне ставове! Реци ми само гдје је ВРС изгубила битку у протеклом рату? Кажи тицо!
„Данашња бирократска, привредна и партијска елита је постала апсолутни управљач над државом и доминантна друштвена група, која влада насупрот радничкој класи. Наша земља се налази у тешкој политичкој и економској ситуацији, па се и њени представници морају понашати у том духу, а не да живе своје паразитске животе на јаду и биједи сопственог народа. Иако се добро задужила и продала добар дио својих ресурса, Република Српска је по својим привредним показатељима остала прилично слаба. Наша економска несрећа састоји се, прије свега у дефектној „развојној“ политици, која је генерисала незапосленост и сиромаштво, а тек онда у драматичним социјалним разликама између већине сиромашних и малог броја богатих грађана. То значи да је штета коју су проузроковали деценијско расипање и погрешно формирани амбијент и лоша економска политика, хиљадама пута већа од износа који су богати, у неправедној расподјели отели од сиромашног народа. Ова данашња буржоазија је одиграла снажну револуционарну улогу. За нешто више од двије деценије буржоазија и политичка елита разорили су привреду, породицу, уништили друштвену имовину, продали боља предузећа, произвели огромни криминал и сиву економију, корупцију довели на највиши могући ниво, упропастили школство, судство, здравство, фондове, младе људе, студенте, пензионере, затворили на хиљаде фабрика, а о борцима из последњег рата да и не говоримо! Њихово достојанство је бачено под ноге! Бацили су га они који нису поднијели терет последњег рата, а ни рада, а себи за тај неред дијеле баснословне цифре сваког мјесеца и за задуживање код страних банака!
Данашња надувана елита се током рата истицала кукавичлуком и ратним профитерством, и тиме су искористили народну несрећу зарад личног богаћења. И док смо гинули за Републику Српску, други су се богатили и обогатили и данас чине политичку и привредну елиту. И како можемо од тих истих очекивати да брину о нама – обичним грађанима ?!
Они који су ратовали и многи од њих крвљу платили и њихову слободу, данас су обесправљени! У свим ратним дешавањима борци су вјеровали у послијератну људску доброту и захвалност, а шта су добили? Понижења!
Одморни, захваљујући личном богаћењу током рата и послије рата и не ношењем ратног терета у виду страха за живот и погибије ближих сродника и пријатеља, олигарси су искористили умор оних који су градили величину ове земље, коју су они и у рату покушали за новац да продају! Тада је наступило бесрамно грабљење важних и уносних положаја и све су имали и још увијек имају под собом. Наша олигархија би зарад личног интереса жртвовала слободу и опстанак народа, ако би њима то лично било од користи.
То је њихова бахата самовоља и незасита пожуда за стицање по систему – сад и одмах огромног богатства преко наших леђа! Оваква политика је доктора, правника, пјесника, научника, свештеника и радника претворила у своје плаћене најамне раднике! Буржоазија је открила брутално испољавање небриге на сопственом народу и због оваквих поступака им се диви и Средњи вијек Запада! „

„У овој држави човјек који се ослања на сопствено знање и умијеће нема шта да тражи! То су разлози који пред политичку елиту и будућу власт ставља специфичне задатке, а то је окренутост ка смањењу незапослености и пожртвованости за државу! Сељак више не обрађује земљу, јер им држава руши заштиту од мешетара и накупаца. Радници готово и не постоје и немају никаква права. Посебно право на плаћени заслужени годишњи одмор, социјално и здравствено осигурање, пристојну зараду и заштиту од злостављања, дискриминације и угрожавања људског достојанства! Криза друштва је очигледна и посљедице су огромне! Данас политичари често говоре, а да немају увида у право стање, па нам обећавају сто пута поновљена обећања!То изгеда тако бљутаво да је просјечном човјеку мука од тих обећања!

Српски народ као етнички културни колективитет и државотворни суверени ентитет, данас оптерећује толико унутрашњих проблема да их је немогуће све набројати, а од економско социјалног стања нашег народа зависи и будућност Републике Српске.
Снага Републике Српске се мјери тиме колико је њен грађанин срећан и задовољан, а не да се храни са страховима и разним шпекулацијама и да се сто пута понављају лажи! Треба да сви заједно и здушно радимо на све начине како би што прије почели да стварамо праведније друштво, које ће смјети и хтјети да се обрачуна са свим аномалијама које су произишле након деведесетих. Изборићемо се за боље и праведнијe друштво – да буде свима доступно, а не само политичкој елити и тајкунима!

Док са једне стране отпуштају поштене српске раднике који су изнијели терет последњег рата, са друге стране они не посустају у бескрупулозној пљачки сопственог народа и Републике Српске! Нека кажу овом народу колико имају акција у Електропривреди, Рафинерији, Нафтној индустрији, Tелекому, ХЕТ-у и осталим предузећима? Нека кажу свом напаћеном народу колико имају зараде од увозничких лобија чиме убијају домаћу производњу воде, шећера, кукуруза, брашна, уља-свега онога што ми можемо да производимо!

Kakva je to pobjednika vojska koja je imala avione, helikoptere stotine tenkova i haubica, a borila se protiv strane koja na pocetku nije ni licila na vojsku a uz to na pocetku rata nije imala nijedan avion, helikopter, vec samo nekoliko desetina topova i tenkova koji su pokvareni ostali u napustenim kasarnama. U citavom Sarajevu 1992 godine bio je samo jedan tenk koji je imao nekoliko granata. I tu do zuba naoruzanu vojsku 1995 godine dani su dijelili od potpunog sloma. Pa sam Holbruk je rekao da je pogrijesio sto nije Armiji BIH dao jos nekoliko dana da zauzmu Prijedor. Toliko o pobjedničkoj vojsci. Tako da bi ovaj prijedor trebao da ima Ricardovu sliku iznad kreveta jer tko zna gdje bi sad bioB-)

Славија, свака част на коментару! Волио би и да се Рамо огласи по овом питању!

SVE ŠTO STE REKLI PANTELININ DŽON OBRAZ IZDRŽAVA.
ZAR SE DO SAD NISTE UVERILI MNOGO PUTA.x-(

И молим ове организације „отворени фронт“ ветерани кур.и палци… алооооо…. управо радите шта ради и политика! Једна организација, једно предсједништво – нема највећег, већ само колективно! Сви да буду једнаки у организацији и да услов буде да немогу бити чланови ниједне политичке партије! Једино тако можемо створити здраву организацију без уплива централних комитета! па видите да смо сатјерани у мишију рупу. Треба основати организацију која ће објединити сва та силна удружења, јер што је више удружења њима је лакше да манипулишу, а чини ми се и да је сујета у питању код наших представника…оно етикета предсједник нечега! Зајебите то. Једна организација и плаћање чланарине и један став и мишљење! Иначе… путуј игумане и не мисли на манастир!

zmaj , 21.02.2013. 12:09:57
Kakva je to pobjednika vojska koja je imala avione, helikoptere stotine tenkova i haubica, a borila se protiv strane…
——————-
Хвала ти на овом коментару!

Имати такву моћ у рукама, а не употребити је максимално, то могу само велики, одговорни, државотворни народи…

То могу само они којима закон не лежи у топузу и трагови му не смрде нечовјечством.
Недај Боже да је било обрнуто, ни камен на камену неби остао…
Истина љути смо што наша руководства нису дозволила својевремено да се наступи са мало „јачим гасом“, па неби било ни Кравица, а ни Сребренице…Сачували би и вас, првенствено од самих вас.

Ово остало што читаш немој да те заварава.
Ми имамо проблем са мањим процентом нечасног соја људи и овде и у Србији. Желимо са њима да се обрачунамо, и то ће се урадити.
А то такође припада само јакима и државотворнима.
Тек ће бити занимљиво гледати када се пресели све и у ваше двориште. B-)

Славија! Имаш вечеру кад дођеш у Херцеговину за овај коментар!

Змај ево шта кажу твоји извори:

„Ideju o formiranju organizacija za fizičku zaštitu i odbranu muslimanskog naroda, dao je sredinom
marta 1991. godine gospodin Alija Izetbegović i ona je u Sarajevu odmah prihvaćena. Na savjetovanju
delegata iz Bosne i Hercegovine koje je SDA održala, 10.juna 1991.godine u Domu milicije, u Sarajevu, ova
ideja je konkretizovana i realizovana.Tom prilikom je formiran Savjet za nacionalnu odbranu muslimanskog naroda od 7 (sedam) Članova, time je otpočeo organizovan rad na pripremi i organizovnju fizičke zaštite i odbrane od nametnute agresije koja se neumitno približavala. Na sastanku će organizator organizacije „BOSNAE“ gdin Emin Švrakić saopštiti podatak daje već uspio organizovati i naoružati 465 dobrovoljaca u gradu Sarajevu što je za prisutne bio veliko iznenađenje. Organizovanjem organizacije Bosne -„Zelene beretke“ i drugih organizacija te razvojem samoorganizirajućih borbenih grupa širom Republike BiH, uspostaviće se mreža organizovanih grupa-jedinica za pružanje zaštite i odbrane bošnjačkog naroda od neumitno nadolazeće agresije.Aktivnost Savjeta za nacionalnu odbranu muslimanskog naroda neposredno pred rat je inplementirana duž cjelokupne državavne srukture novoformirane nesrpske vlasti uglavnom u opštinama i regijama sa većinskim bošnjačkim življem, a prostorno gotovo daje prekrivala cijelu teritoriju Republike BiH.
U ovom materijalu se neće govoriti o drugim organizovanim i samoorganizovanim elementima fizičke
zaštite i odbrane naroda i teritorijalnog integriteta i suvereniteta RBiH, već će se konkretno ukazati na značaj
i doprinos Organizacije „BOSNAE“- „Zelene beretke“ u odbrani, jer je ova knjiga nastaje kao pomen na
njene pripadnike koji su dali svoje živote za bolju i sretniju budućnost BiH.
Organizacija „BOSNAE“- „Zelene beretke“, je neformalna vojna organizacija koja je oko sebe
okupljala patriotske snage iz svih društvenih slojeva društvene strukture regije Sarajeva i u drugim
gradovima širom BiH. Dovoljno odvažni da se upuste u najveće rizike tog vremena, da se fizički i
otvoreno suprotstave nadolazećem zlu i da se već u oktobru 1991- godine prvi otvoreno suprotstave JNA
u njenim tajnim planovima pregrupisavanja snaga i sredstava u toku izvođenja tihe agresije na državu BiH,
tokom izvlačenja korpusa JNA iz R. Slovenije i R. Hrvatske i njihovog razmještanja i strategijskog razvijanja na teritoriji RBiH. Do konca 1991 godine ova organizacija je uspjela naoružati 50 000 ljudi.“

KAZANI, 1991-1993. GODINE

IZ DOKUMENTACIJE KOMITETA ZA
PRIKUPLJANJE PODATAKA O IZVRŠENIM
ZLOČINIMA PROTIV ČOVEČNOSTI
I MEĐUNARODNOG PRAVA

B e o g r a d, decembar 1996. Godine

Pripadnici 10. (kasnije 110.) brdske brigade prvog korpusa Armije BiH su u periodu od 1991-1993. godine, prilikom racija, hvatali Srbe na sarajevskim ulicama i stanovima i odvodili ih na Trebević na kopanje rovova. Srbi su se odatle retko vraćali zivi. Na Trebevicu se nalazila pecina Kazani u koju su muslimanski vojnici bacali tela Srba, koje su prethodno ubili ili zive Srbe, koje su usmrcivali i na taj nacin. Da bi unistili tela ubijenih Srba koja su bacali u provaliju Kazani, u nju su ubacivali stare gume i palili ih, a ubacivali su i krec. Bilo je i drugih mesta gde su bacani lesevi ubijenih Srba. Komandant ove jedinice je bio Musan Topalovic, zvani „Caco“, koji je imao „elitnu cetu“ u koju se primalo sa „upisninom“, a „upisnina“ je bila odsecena srpska glava. Pripadnici ove jedinice su glave zaklanih Srba izlagali u Osnovnoj skoli. Pripadnici ove brigade su neke Srbe ubijali i na taj nacin sto bi ih privezali za kamion i vukli ih sve dok ne izdahnu. Neke su, pak, ubijali na taj nacin sto bi ih vezali za dva automobila koji bi krenuli u suprotnom smeru, pa bi ih tako rascerecili.
Pripadnici ove brigade su ucestvovali i u snajperskom gadjanju civila u srpskom delu Sarajeva. Komandant snajperske cete je bio Esad Tucaković. Jedan od snajperista je bio Čolak Refik, koji se javno hvalio da je licno od Alije Izetbegovica dobio na poklon snajperski karabin koji mu je ovaj doneo iz Beca.

U posetu ovoj jedinici su dolazili licno Alija Izetbegovic, Haris Silajdzic i Biserka Turkovic koja je kasnije bila ambasador BiH u Zagrebu.
Okružni vojni sud u Sarajevu, čijem veću je predsedavao sudija Muhamed Podrug, zbog nekih od ovih ubistava je vodio krivicni postupak protiv jednog broja pripadnika 10. brdske brigade. Tako je 23.12.1994. godine izrecena presuda po kojoj je bila izrecena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci do 6 godina.

Zbog krivicnog dela ubistva iz cl. 36 st. 1 Krivicnog zakona BiH, a ne ratnog zlocina, osudjeni su Zijo Kubak, Refik Colak, Esad Tucakovic i Mevludin Selak – na po 6 godina zatvora, Omer Tendzo i Akid Alibasic – na po 4 godine i 4 meseca zatvora, Senad Hasic, Samir Seferovic, Sabahudin Ziga, Samir Ljubovic, Esad Raonic i Senad Haracic – na po 10 meseci zatvora, Armin Hodzić na 5 godina i 8 meseci zatvora, dok je Sead Kadic osudjen na 4 godine zatvora.

Mera obaveznog psihijatrijskog lecenja u medicinskoj ustanovi izrecena je protiv pet lica. Na glavnom pretresu je izneto da su sudsko-medicinski vestaci pronasli ostatke 29 izmasakriranih ljudskih leseva, ali su uspeli da identifikuju samo 8. Sud je nasao da se radilo o takozvanom „obicnom“ ubistvu, a ne o ubistvu na svirep i podmukao nacin, kako je to bilo stavljeno okrivljenima na teret od strane javnog tuzioca.
Posle samo godinu dana, pred Novu 1996. godinu svi su osudjeni bili pusteni na slobodu. Sam Musan Topalovic nije bio izveden pred sud posto je, navodno, bio ubijen pri pokusaju bekstva. Pripadnici ove brigade, koji su vrsili ubijanje civila, prethodno su ih protivzakonito zatvarali, mucili ih i sa njima necovecno postupali, nanoseci im pri tom teske patnje i povrede. Sve to je bilo u funkciji istrebljenja srpskog naroda.

Tako su, izmedju ostalih, ubijeni i sledeci Srbi:

1. Vuk Sanja, stara 16 godina,
2. Vucurovic Zoran (svedok 649/96).
3. Draskovic Milena – koju su zaklali Samir Saferovic i Suad Osmanovic i bacili telo u provaliju „Kazan“,
4. Jovanovic Dusan – koga su nozevima izmasakrirali pripadnici 10. brdske brigade i bacili u provaliju „Kazan“,
5. Komljenac Radoslav, iz Sarajeva, Ulica Dragice Pravice 7/2 – koga je zaklao Mevludin Selak (svedok 649/96).
6. Komljenac Marina, iz Sarajeva, Ulica Dragice Pravice 7/2, supruga Dragoslava Komljenca – nju je zaklao Refik Colak, a njeno telo je takodje baceno u provaliju „Kazani“ (svedok 649/96).
7. Lavrian Vasil, zaklao ga je Zijo Kubat, koji mu je odvojio glavu od tela, a telo gurnuo u provaliju „Kazan“. U ubistvu je ucestvovao i Ertan Hukelic.
8. Lavrian Jelena – Ana, od majke Olge Sciban, supruga Vasila Lavriana, kojoj je Suad Osmanovic naredio da legne i da rasiri noge a zatim joj je, dok joj je on gurao komad drveta u polni organ, Esad Tucakoviæ upaljacem palio stidne dlake i na kraju je zaklao Tucakovic Esad, odvojio joj glavu od tela i telo bacio u provaliju. U ubistvu je ucestvovao i Ertan Hukelic.
9. Muminagic Zoran, star 17 godina,
10. Nikolic Ervin (ili Ergon), zvani „Eno“ – kome je Samir Bejtic zabio sablju kroz vrat, a potom su ga ostali udarali nozevima po telu dok ga nisu izmasakrirali pa mu je Samir Bejtic odvojio glavu od tela i bacio telo u provaliju „Kazan“,
11. Radosavljevic Branislav – njemu je Musan Topalovic odsekao glavu, a potom je telo baceno u provaliju „Kazani“,
12. Salipur Katarina, iz Sarajeva, Ul. Borisa Kidrica br. 3, supruga Predraga Salipura – njeno telo je posle ubistva baceno u provaliju „Kazani“,
13. Salipur Predrag, iz Sarajeva, Ul. Borisa Kidrica br. 3, koga je zaklao Nihad Hodzic, a Husein Hodzic mu je nozem odvojio glavu od tela koje je potom baceno u provaliju „Kazani“,
14. Sljivic Bozidar (svedok 649/96).
15. Sciban Olga, majka Jelene Lavrian,

Ајде змајчек да те видим како ово тумачиш?

INDICIJE O IZVRSIOCIMA:
1. Topalovic Musan, zvani „Caco“, komandant „elitne cete“ 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
2. Seferovic Samir, zvani „Ceble“, star oko 30 godina, pre rata radio u preduzecu „Neretva“ u Sarajevu, komandant bataljona 10. brdske brigade, protiv njega vodjen postupak zbog ubistva sestoro Srba,
3. Delalic Ramiz zvani „Celo 2“, zamenik Musana Topalovica, ucestvovao kao komandant „9. brdske brigade“ Armije BiH, zajedno sa Topalovicem u progonu i ubistvu Srba u Sarajevu. Sada drzi piceriju u bivsoj prodavnici „Slatko cose“ na Bas-carsiji.
4. Abduli Ramo,
5. Alibasic Asif (ili Akid), pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije Bih,
6. Bejtic Samir, rodjen 14.01.1969. godine u Gracanici, od oca Rama, nastanjen u Sarajevu, Ul. Dzeka br. 36,
7. Gezo Osman, rodjen 13.12.1959. godine u Sarajevu od oca Mustafe, nastanjen u Sarajevu, Ul. Bostarici br. 26, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
8. Doric Ekrem, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
9. Dragolovcanin Idriz, iz Sjenice, imao neku funkciju u Patriotskoj ligi, pripadnik 110. brigade Musana Topalovica. Pobio mnoge Srbe i bacio ih u jamu na lokalitetu „Kazani“ ispod Trebevica.
10. Ziga Sabahudin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
11. Ziga Samir,
12. Jusovic Amir zvani „Fifa“,
13. Kadic Esad,
14. Kadic Sead – Sejo, zvani „Guz“, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
15. Kapetanovic Emir, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
16. Kapetanovic Samir, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
17. Kapetanovic Sead zvani „Cupo“,
18. Kubat (ili Kubak) Zijo, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
19. Kubat Sejo, clan staba Topalovica,
20. Kulenovic Haris, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
21. Ljubovic Samir, zvani „Mico“, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
22. Narandzic Nermin, pocetkom 1996. godine bio u zatvoru,
23. Numic Haris, zvani „Hare“, rodjen 12.08.1964. godine u Sarajevu, od oca Nedzada, nastanjen u Sarajevu, Ul. VI Proleterske brigade br. 3, pripadnik 10. brdske brigade,
24. Osmanovic Suad, pre rata student, iz Sarajeva, sa stanom u Triglavskoj ulici, od oca Osmana, pripadnik 10. brdske brigade Armije tzv. BiH, sada u Zenici i u mudzahedinskoj jedinici.
25. Pecar Senad, zamenik Topalovica, sada pukovnik Armije BiH,
26. Raonic Esad,
27. Raonic Muhidin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
28. Raonic Senad, zvani „Maskirni“, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
29. Raonic Fahrudin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
30. Sadovic Ismet, roðen 29.03.1964. godine u Bitoli od oca Hamde, nastanjen u Sarajevu, Ul. 6. novembra br. 56, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
31. Sarija Miralem, strazar u Centralnom zatvoru i „Viktoru Bubnju“, u slobodnom vremenu ucestvovao u akcijama Topalovica,
32. Sejo, zvani „Troguz“, ubio 58 Srba,
33. Selak Mevludin, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
34. Tadic Senad,
35. Tendzo Omer, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
36. Topalovic Emir,
37. Topalovic Dzemo, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
38. Turcalo Meho, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
39. Tucakovic Esad, zvani „Eso“, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH, komandant snajperske cete,
40. Haracic Senad, rodjen 20.06.1963. godine u Sarajevu, od oca Fadila, nastanjen u Sarajevu, ul. Hriste Boteva br. 6, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
41. Hasic Esad, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
42. Hasic Senad, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
43. Hatic Alen, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
44. Hatic Nermin, predratni kriminalac, početkom 1996. godine bio u Centralnom zatvoru u Sarajevu,
45. Hodzic Armin, rodjen 16.02.1973. godine u Sarajevu, od oca Seada, nastanjen u Sarajevu, ul. Mujkanovica br. 2-a, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
46. Hodzic Nihad, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
47. Hodzic Husein, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
48. Hukelic Ertan, zvani „Eso“ i „Kliker“, koji je imao jedno vestacko oko, ucstvovao u ubistvu porodice Lavrian,
49. „Cipsa“,
50. Colak Refik, pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH,
51. Skolic Ðurdjica (ili Skoric Ðurdjica), rodjena 27.04.1951. godine u Kutini, od oca Ðure, nastanjena u Sarajevu, ulica Alifakovac br.1/2, bila pripadnik 10. brdske brigade tzv. Armije BiH.

MOSTAR – LOGORI -2
20.06.1992. , Mostar – Logori – 2 (Mašinski fakultet)

ZLOČINI, MASAKRI NAD SRBIMA U BiH 1992-1995 (124)

Mostar, logor Vojne policije HVO na Mašinskom fakultetu, 20. juna 1992. godine.

Svedok je sa grupom ratnih zarobljenika doveden u amfiteatar Mašinskog fakulteta u Mostaru.
Pripadnici Vojne policije HVO su odmah po čeli da ih tuku. Udarali su ih čizmama, palicama, rukama i čime god su stigli, po svim delovima tela.

Kasnije su ih skinuli potpuno gole i nastavili tako da ih tuku, ne birajući po kom delu tela će da udaraju. Mada je među onima koji su ih tukli, većina bila u maskirnim uniformama, bilo je i civila.
Tom prilikom su tukli:

Kovač Ranka, od oca Save, iz mesta Zovi Do kod Nevesinja – zarobljen kao pripadnik Vojske Republike Srpske – od zadobijenih povreda je izgubio svest, krkljao je, gušio se, te je isto veče odveden u bolnicu, iz koje se više nije vratio.
Na pitanje šta je bilo s njim, zapovednik je rekao: „Ne daj bože da se sa vama isto desi“.

Svedok 856/95-4 navodi:

„… Pošto su nas na Ekonomskom fakultetu pretukli pripadnici HVO, odveli su nas u logor „Ćelovina“ u Mostaru, gde nas je pregledao lekar dr Todor Pantić. Bili smo skoro svi mrtvi. Kovač Ranka su odveli iz zatvora i kasnije mu se gubi svaki trag…“.

ŽRTVA ZLOČINA:
1. Ranko (Savo) Kovač

POČINIOCI ZLOČINA:
1. Josip, moguće je Muselimović, advokat iz Mostara, saslušavao svedoke,
2. Martinović Berto,
3. Zlojo Mujo, pripadnik HVO,
4. Babić Ivica iz Rodoča,
5. Tojaga Zijo, ranije golman FK „Buna“ u Buni,
6. „Bogo“ iz Splita.

DOKAZI:
Dokumentacija Komiteta za prikupljanje podataka broj : 454/95-13 i 856/95-4.

IZVOR PODATAKA:
Komitet za prikupljanje podataka.

HODBINA – MOSTAR
20.06.1992. , Hodbina – Mostar

ZLOČINI, MASAKRI NAD SRBIMA U BiH 1992-1995 (123)

Hodbina, mešovito selo u opštini Mostar, sa veoma složenom strukturom stanovništva (Srba 676, Hrvata 123, muslimana 329, Jugoslovena 23, ostalih 7), u pohodu na srpsko stanovništvo i sela ovog dela Hercegovine okupirale su hrvatske oružane formacije 20. juna 1992.

Prilikom zaposedanja sela ubijeno je osam starijih Srba, od toga sedam žena, veliki broj Srba oterano je u logore, a ostali meštani, deca i mlađe žene su zaštitu potražili i našli bekstvom na slobodnu srpsku teritoriju.

Srpska imovina je opljačkana i uništena. Srpsko groblje oskrnavljeno, a spomenici na mnogim grobovima polomljeni.

Letuka i Zloja su u selu Hodbine u zajedničkoj kući najpre silovali Glavaš Rajku koja je imala oko 45 godina i njenu majku Glavaš Koju koja je imala oko 70 godina, a posle čega su ih ubili, da bi potom iz njihove kuće pokupili i oduzeli sve vredne stvari, kao i jedno vozilo.

ŽRTVE ZLOČINA:

1. Gospava (Anto) Glavaš, 1910.
2. Rajka (Đuro) Glavaš, 1945.
3. Bosiljka (Pero) Kajgo, 1914.
4. Vasilija (Risto) Kajgo, 1923.
5. Rista (Aleksa) Mihić
6. Nada (Rajko) Stević, 1936.
7. Spasoje (Nikola) Stević, 1936.
8. Stana (Jovo) Knežić, 1922.

POČINIOCI ZLOČINA:
Letuka Fadil, rođen oko 1950. godine u Donjoj Mahali, Mostar, musliman, po zanimanju građevinski preduzetnik, i
Zloja Mustafa, rođen oko 1950. godine u Mostaru, musliman.

DOKAZI:
Dokumentacija Komiteta za prikupljanje podataka

IZVOR PODATAKA:
Milivoje Ivanišević
Komitet za prikupljanje podataka

HUMILIŠANI – MOSTAR
19.06.1992. , Humilišani – Mostar

ZLOČINI, MASAKRI NAD SRBIMA U BiH 1992-1995 (119)

Humilišani, ili Potoci u veoma zamašnoj akciji etničkog čišćenja ovog dela Hercegovine, odnosno doline Neretve, Mostara i njegove okoline, od srpskog stanovništva napadnut je srpski deo Humilišana, jedno od najvećih sela u mostarskoj opštini sa veoma složenom strukturom stanovništva (Srba 670, Hrvata 199, muslimana 890, Jugoslovena 7, ostalih 11).

Napad i okupaciju srpskog dela sela 19. i 20. juna 1992. su zajednički i blagovremeno organizovali, predvodili i neposredno izveli pripadnici muslimanskih oružanih formacija izniklih iz nekada ilegalne Patriotske lige naroda (PLN), udružene hrvatsko-muslimanske jedinice poznate kao Hrvatske odbranbedne snage (HOS) i hrvatske formacije Zbora narodne garde (ZNG).

U vreme napada to su i zvanično bile oružane formacije Armije BiH. Toga dana ubijeno je nekoliko meštana srpske nacionalnosti, a ostali su postali taoci i podrvgnuti surovom režimu okupacije: pljački, zatvorima, koncetracionim logorima, zlostavljanju svih vrsta.

Ponovo su za Srbe oživela tragična iskustva iz vremena nekadašnje Pavelićeve Nezavisne Države Hrvatske. Hrvatsko-muslimanska politička i vojna sprega uvek je, kad joj se pruži prilika, znala da besni nad svim što je srpsko i pravoslavno. Smetali su im sela, groblja, crkve i manastiri, kulturna dobra, a ponajviše ljudi. To se i ovom prilikom pokazalo.

ŽRTVE ZLOČINA:

1. Velimir (Pavle) Bojanić, 1955.
2. Milan (Dragutin) Bojanić, 1956.
3. Žarko (Slavko) Vukosav, 1958.
4. Slavko (Ćetko) Vukosav-Duka, 1934.

POČINIOCI ZLOČINA:
1. Petković Milivoje, zapovednik HVO u Mostaru,
2. Hadžiosmanović Ismet, predsednik SDA u Mostaru,
3. Vlašić Damjan, advokat, predsednik HDZ u Mostaru.

DOKAZI:

Dokumentacija Komiteta za prikupljanje podataka broj: 454/95-13.

IZVOR PODATAKA:

Milivoje Ivanišević
Komitet za prikupljanje podataka

ČAPLJINA – LOGOR DRETELJ
1992. , Čapljina – Logor – Dretelj

ZLOČINI, MASAKRI NAD SRBIMA U BiH 1992-1995 (115) – 28

ZLOČINI NAD SRBIMA U LOGORU DRETELJ – ČAPLJINA – 28

10. Vego Mile, konobar iz Čapljine

10.1. Podsticao druge na silovanje Srpkinja u logoru, posmatrao, iživljavao se, zavlačio ženama palicu u vaginu, muškarce prisiljavao na protivprirodni blud, žene – logorašice terao da pred njim skinu odeću (356/94-2);

10.2. Tukao Srbina logoraša B.R. (445/94-2);

11. Vidović Tomislav,

11.1. Silovao u logoru Srpkinju D. i isticao se u prebijanju logoraša (356/94-2, 313/94-2);

11.2. Silovao Srpkinju M. (313/94-2);

12. Vranješ, zvani „Cikoja“

12.1. Silovao Srpkinju 356/94-2 u logoru Dretelj.

13. Glogovac Damir, zvani „Vampir“ (otac Srbin, majka Hrvatica)

13.1. Tukao i mučio muškarce logoraše i maltretirao žene (356/94-2);

13.2. On i Ahmet Makitan naterali su B.M. i B.M., dva Srbina – logoraša, da kleknu ispred njih, stavili im svoj ud u usta i tako se zadovoljavali da bi ih na kraju naterali da progutaju spermu (445/94-2);

13.3. On i Ahmet Makitan najviše su mučili B.B. Srbina – logoraša, probili su mu uši bajonetom (660/95-6);

13.4. Tukao Srbina B.A., rođenog 1934. godine i terao da ljubi čizme (434/95-3).

14. Grubišić Gordana, iz Čapljine

Učestvovala u prebijanju Srba – logoraša, posebno muškaraca, zajedno sa svojom sestrom Grubišić Marinom (356/94-2, 660/95-6, 674/95-1).

15. Grubišić Marina, iz Čapljine

15.1. Tukla logoraše – Srbe i muškarce i žene, posebno je maltretirala muškarce (356/94-2, 660/95-4, 660/95-6, 674/95-1, 364/96-7);

15.2. Jedan svedok navodi: „među stražarima je bilo i žena od kojih se jedna zvala Marina i ona je iz Čapljine, bila je učenica profesorke J., koja je takođe bila zatvorena u Dretelju. Za Marinu sam čula iz priče muškaraca, da im je zakivala eksere pod nokte“ (875/95-1);

15.3. Terala Srbe – logoraše da psa ljube ispod repa i da mu ližu polni organ (221/94-11).

16. „Drakula“ – HOS-ovac,

Pokušao da siluje Srpkinju – logorašicu, staru 62 godine (793/95-3).

17. Dujmović Dragan, iz Kanade

17.1. Silovao u logoru Srpkinju D. (356/94-2, 313/94-2);

17.2. Silovao Srpkinju M. (313/94-2);

17.3. Bio je jedan od „najaktivnijih i najbrutalnijih mučitelja Srba“ (313/94-1);

17.4. Zajedno sa Mirsadom Repakom i Ivanom Medićem, zvanim „Poskok“ 6. juna 1992 godine Srbinu B.R. prilikom odvođenja iz stana oduzeo je između 400-500 DEM, u stanu polomio stvari, cepao fotelje i pucao (445/94-2);

17.5. Tukao i mučio logoraša B.R. (445/94-2).

18. Đaković Leopold, iz Slavonskog Broda

Bio je jedan od „najaktivnijih i najbrutalnijih mučitelja Srba“ (313/94-1).

19. Zelenika Ivan

19.1. Srpkinji Č.K., koja je u logoru Dretelj bila samo dva dana, 15. jula 1992. godine oduzeo je 5.000 DEM i tašnu u kojoj se nalazio novac, kao i zlatan nakit – burmu, minđuše i lančić (445/94-7);
19.2.

Srpkinji P.D., koja je sa suprugom pre hapšenja živela u Mostaru i koja je bila u logoru Dretelj od 3..8.1992. godine, oduzeli su prilikom hapšenja „sve vrednosti koje je imala“, konkretno automobil, svo zlato koje je bilo u vrednosti oko 6.000 DEM, gotovinu 2.800 DEM i štednu knjižicu na kojoj je bio ulog od 600 USA.

Ona opisuje šta se događalo u logoru u bivšoj vojnoj ambulanti pre odvođenja u logor:

„Odveli su nas u zatvor u vojnoj ambulanti pred upravnika Zeleniku koji je mene odmah napao da sam „četnikuša“, počeo je da me tuče, tražio da skinem dve zlatne burme koje sam imala na rukama.
Kada ja nisam mogla da ih skinem, zgrabio je neki nož koji je bio krvav, počeo je da viče da će mi odseći prste, ali sam ja na kraju ipak nekako skinula burme i morala sam da mu ih predam.“(445/94-4, 445/94-9).

19.3. Srbinu L.R., koji je u logoru Dretelj bio od 21. jula 1992. godine, prethodno oduzeo oko 1000 DEM, ručni sat, dokumenta. Tukao ga prilikom saslušanja (445/94-38);

19.4. Na dan 1. avgusta 1992. Srpkinju B. i njenog supruga, koji je u logoru Dretelj i ubijen, tukao u prostorijama bivše vojne zdravstvene ustanove. Ova Srpkinja svedoči:

„U ovom logoru su nas predali Ivanu Zeleniki, najokorelijem zločincu, koji je mučio sve Srbe koji su se nalazili u tom logoru. Tu su nas skinuli gole, mene i mog muža, tukli su nas palicama, puškama, mom mužu je potekla krv iz glave. Mom mužu su oduzeli 700 DEM…“ (9/94);

19.4. U prostorijama bivše vojne ambulante u centru Mostara batinao Srbe, pa i ovu Srpkinju pre odvođenja u logor Dretelj (878/95-1);

Nemam šta da dodam na komentare Slavije,Srbina 74. samo da vas pozdravim i kažem da još ima nade da pobijedimo i režim, našega najljućeg neprijatelja u našoj istoriji , koji nam je nanio više štete nego svi naši stoljetni neprijatelji zajedno.

Pozdrav i Dražanu, ribaru ,veteranima , Bojanu,Zoki, Prvoj liniji, čiči,mići… petroniju… Bog vas čuvao, momčine!

9. IZVRŠIOCI ZLOČINA U LOGORU DRETELJ

1. Aleksandar, zvani „Saša“ iz Crikvenice

Silovao Srpkinju 356/94-2 i druge Srpkinje – logorašice.

2. Bajrić, zvani „Kvisko“

Dvojica ljudi u uniformi, od kojih je jedan Bajrić, koga su zvali „Kvisko“ su 2. avgusta 1992. godine Srpkinji S.F. izvršili pretres stana u Mostaru, tražili devize, pokupili zlato i odveli je u zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti u Mostaru, a potom u logor Dretelj gde je bila od 3. avgusta do 20. septembra 1992. godine (445/94-10)

3. Belović Sergej

3.1. Na čelu sa grupom Mostaraca, među kojima su bile i dve žene, tukao je u logoru Dretelj masovno muškarce , a žene vređao (356/94-2);

3.2. Srbinu – logorašu C.S. koji je bio u logoru Dretelj od 7. jula do 18. avgusta 1992. godine, patrola koju je predvodio Sergej Belović, oduzela je 7. jula 1992. godine „sve što im se sviđalo: novac, nakit, kasetofon, magnetofon i dr. “ (445/94-23).

4. Bijeliš Braslav, brat Bijeliš Zvonimira „Crvenkapice“

Bio je jedan od „najaktivnijih i najbrutalnijih mučitelja Srba“ (313/94-1, 314/94, 445/94-2, 856/95-7)

5. Bijeliš Zvonimir, zvani „Crvenkapica“, iz Opuzena

5.1. „Bio je zver od čoveka“ silovao svedoka 356/94-2;

5.2. Silovao Srpkinju 313/94-2;

5.3. „…Od stražara zločinaca u ovom logoru zapamtila sam „Crvenkapicu“..“ (660/95-4);

5.4. Stavljao Srbinu – logorašu imalin u usta od čega se umalo nije ugušio (231/95-2);

5.5. „Naročito se isticao u mučenju Srba – logoraša“ (313/94-1);

5.6. Teško mučio svedoka M.S., stomatologa, rođenog 1930. godine, naređivao da ga drugi logoraš mora da udari 20 puta, da on udari drugog logoraša (penzionisanog milicionera), kada nije bio zadovoljan jačinom udarca ovog Srbina, iz sve snage ga je udario u predelu usta „da pokaže kako se to radi“.

Srbinu – logorašu Ž.R. gurao u usta zapaljenu cigaretu, gasio svedoku cigaretu na ruci i vratu i primoravao Srbe – logoraše na oralni seks pred drugima i da pevaju ustaške pesme (314/94);

5.7. Nemilosrdno tukao Srbe, muškarce i žene u zgradi bivše vojne ambulante u centru Mostara u koju su svedok i drugi Srbi bili privedeni pre odvođenja u logor Dretelj – tu se „naročito isticao“, a to je činio i u kamionu koji je Srbe, buduće logoraše, prevozio u logor Dretelj.

Naterao Srpkinju, profesora engleskog jezika i Srpkinju čiji je suprug bio u kamionu kojim su ih prevozili u Dretelj – da „izigravaju lezbejke“- jedna je morala da skine gaćice, a druga da je dodiruje po polnom organu, i ako bi se koja protivila, tukao je po glavi. (878/95-1);

5.8. Tukao Srbina S.S. rođenog 1972. godine. Udario ga nogom u predelu bubrega, a tukao pri tome „sve redom “ (84/96-3);

5.9. Svakodnevno tukao Srbina S.B., jednom prilikom mu svećom zapalio bradu i brkove (38/96-8);

5.10. Srbina – logoraša mučio, tako što ga je izveo pred deset drugih logoraša, kojima je naredio da ga udare po deset puta, prvo nogom između nogu, zatim deset puta pesnicom u oko, po deset puta u nos i deset puta u zube, a razbio mu je i flašu o glavu (445/94-2);

5.11. Mučio Srbe – logoraše u logoru Dretelj (364/96-7);

6. Blagajac Hasan,

Silovao Srpkinju s još jednim pripadnikom HOS-a. (793/95-3);

U vezi s tim silovanjem svedok 437/94-1, ističe: „Znam da je izvođena S. iz Mostara koja je stara oko 30 godina. Kada se vratila nikome ništa nije pričala, ali je bila utučena, plakala je. Nju su izveli Primorac Vinko i neki Hasan, za koga ostale podatke ne znam.“

7. Brozović Slavko

Bio je jedan od „najaktivnijih i najbrutalnijih mučitelja Srba“ (313/94-1)

8. Buljubašić Edib,

8.1. Silovao Srpkinju B. i „naređivao silovanje žena“ (9/94);

8.2. Naređivao tuče, uživao da gleda tuče, a i sam je tukao Srbe – logoraše (356/94-2);

8.3. „Upravnik logora u Dretelju, u moje vreme Buljubašić Edib pitao se mnogo u logoru…“ (660/95-4)

8.4. „…Upravnik je bio i Edib Buljubašić. Bio je mnogo opasan čovek, bio je zločest i učestvovao je u batinanju ljudi …“ (660/95-6);

8.5. „Glavni kolovođa u ovom udaranju nas Srba bio je Edib Buljubašić, (364/96-7);

8.6. Srbi – logoraši smatrali su da se u logoru Dretelj sve radilo pod komandom Ediba Buljubašić (445/94-38);

8.7. Isticao se u mučenju Srba – logoraša: „zaletao se pa šutirao Srbe – logoraše za vreme dok su ovi bili dužni da pasu travu…“, „govorio je da će izvaditi najmanje sto očiju i govorio sam za sebe da su njegove ruke krvave“ (445/94-5);

8.8. Naredio mučenje Srbina – logoraša Bože Balabana koji je od posledica svirepog mučenja umro 2. avgusta 1992. godine u logoru (38/96-8, 437/94-1, 434/95-3, 674/95-1).

9. „Buco“,

Vršio silovanja i prebijanja Srba – logoraša, „one koje je tukao ne znam kako su preživeli“ (356/94-2);

ZLOČINI NAD SRBIMA U LOGORU DRETELJ – ČAPLJINA – 24

8. UBISTVA

U ovom logoru ubijeni su ili su umrli od povreda zadobijenih u Dretelju ili su nestali pa se osnovano zaključuje da su i oni ubijeni, sledeći zatvorenici:

1.Balaban Božidar,

instruktor aero kluba iz Mostara, star oko 60 godina, ubijen u noći između 2. i 3. avgusta 1992. godine;

2.Bošković Boško, vojni penzioner;

3.Dubak (Jove) Milovan, i

z logora odveden u Split na lečenje, posle čega se o njemu ništa ne zna, te se pretpostavlja da je ubijen;

4.Đurasović (Milana) Dragan;

5.Zubac (Jove) Milovan,

iz Mostara, navodno odveden na lečenje u Split;

6.Ivanović Milan, ubila ga najverovatnije Sabrina Elezović;

7.Knežević Miloš,

iz Mostara, odveden iz logora i najverovatno ubijen;

8.Lejnaić Radivoje,

iz Čapljine, odveden iz logora i najverovatnije ubijen;

9.Marković Nenad,

iz Bjelog Polja kod Mostara, rođen 1945. godine, radio u fabrici „Đuro Salaj“, umro u logoru od posledica batinanja;

10.Medan Branko,

iz Stolca, odveden iz logora, verovatno ubijen;

11.Mladenović Zoran,

iz Mostara, odveden iz logora i verovatno ubijen;

12.Pejanović Jovo,

iz Mostara, nekadašnji načelnik u SUP-u u Mostaru, navodno odveden na lečenje u Split i najverovatnije ubijen;

13.Samardžić Evgenije – „Gena“,

turistički vodič, iz Mostara, rođen 1934. godine, ubijen kada su ga poveli na razmenu u Žitomisliće;

14.Trojanović Vojo,

koji je dobio gangrenu na nozi, pa su ga navodno odveli u ambulantu i od tada se za njega više ništa ne zna;

15.Čančarević Vlado;

16.Škoro Đuro,

iz Slipčića, navodno odveden u Split na lečenje, a u stvari najverovatnije ubijen;

Dokaz: 9/94, 31/94, 595/95, 38/96, 40/96, 208/96, 856/96-7.

ово је само дио…има још десет пута оволико…али ево позивам српске власти да на основу исказа свједока покрену ствари или удба ради контра срба?!

Па кад свједоци умру нема ко шта да каже! Приједоре и теби поздрав и свим Српским патриотама!!!

Ваљда ће неко након 20 година континуираног заташкавања злочина изаћи испред својих малих личних интереса и почети да јавно говори о овим стварима или су продане душе толико огрезле у продају свога народа, да не могу назад! Ипак мислим да је ово друго у питању. На нашу несрећу и срамоту!

Srbin
sa tim zlocincima cacinim koji su cinili zlocine na Kazanima rascistilo se jos 1993 godine u oktobru. Vecina tih je pohapsena i sudilo im se, a Caco je ubijen. Tom prilikom poginulo je i 11 vojnih policajaca. Ovi koji prizivaju rat i otcjepljenje misle da bi bilo isto kao 1992 godine kada je JNA koja je promijenila oznake u Vojska RS imala protiv sebe slabo organizirane i nenaoruzane protivnike. Pravi rat je poceo tek 1994 godine kada su se suprostavile koliko toliko ravnopravne vojske a tada je za vojsku RS sve i krenulo nizbrdo.

СРбин 74

Као и увијек коментари су ти одлична дијагноза постојећег стања. Више је него уочљива твоја људска и добра намјера у приједлозима за излазак из одвратно-постојећег. У том контексту тумачим и твој апел „треба основати организацију која ће објединити сва та силна удружења, јер што је више удружења њима је лакше да манипулишу, а чини ми се и да је сујета у питању код наших представника… оно етикета предсједник нечега!…“ Сваку ријеч коју си написао преписујем као тачну при чему се чак глупо бранити и од сујете као људске мане присутне у сваком човјеку у већој или мањој мјери (али је индивидуална као и друге карактерне црте). Међутим, како створити такву организацију? Је ли то БОРС? Требамо ли уважавати и кретати се за Пантелијом само да неког од нас не би бацали у исти кош сујетних који хоће да буду „предсједници нечега“?
Дакле, имамо само два правца у ПОКУШАЈУ остварења јединства и стварања такве организације:
ПРВИ ПРАВАЦ: У постојећем БОРС-у који одавно и није организација него АД запослених бораца (нек су живи и здрави и да их је још и више)који живе од буџета ( и нек живе и треба да живе)у којем већински, самим тим и управљачки пакет држи свака Влада РС тешко је више икада постићи јединство које су режими смишљено разбијали и разбили. Корјенито промијенити нешто у приватизованом БОРС-у био би дуг сизифов посао у којем би свако онај ко то радио и са најбољим намјерама био „искасапљен“ и од режима и од запослених у истом том БОРС-у.
2.Други правац је оно што покушавамо да урадимо ми Ветерани РС, који смо за почетак у симболичкој равни дали назив ВРС (јер смо сви били ВРС). Узели смо и исти знак који смо сви носили ратујући за РС и који се види у нику. Циљ нам је управо тај о коме говориш, да од нуле (из почетка) на здравим основама покушамо све објединити под исту капу и исти знак. То покушавамо извести без сукоба са нашим саборцима у БОРС-у који чувају свој посао у том предузећу (и треба да га чувају).Али, треба имати на уму да је таквих привилегованих јако мало. Ми из ВРС не нападамо саборце из БОРС-а него прозивамо предсједнике БОРС-а који су ради својих гузица довели до распада БОРС-а. Критикујући њих не очекујем да ће наши запослени саборци у АД БОРС доћи у ВРС. Али очекујемо да ће демобилисани борци који су себе давали за РС такође тражити право на рад и на достојанство не откидајући од права својих сабораца из АД БОРС али откидајући од привилегија оних чије гузице бране вође БОРС-а.Таквих је много више и могу ти рећи да све више сабораца разумије нашу причу. Све иде тешко, али се креће.
Трећа могућност а не правац јесте да кукамо и гледамо шта нам раде и Ћургуз и режим. Е то нећемо!Лакше ћемо носити „терет сујетних“ него терет будала које све мирно посматрају и једу своје живце. Чак и да не можемо ништа за себе промијенити на боље, можемо фукарама који нас понижавају учинити то да и њима не буде баш тако добро. Наравно ово је само једно размишљање без тежње да једино буде исправно. Због тога сваки приједлог за остварење истог циља: Јединствене и снажне организације стваралаца РС, је добро дошао! Шаљите нам приједлоге, пљујте нас и критикујте или се и сами укључите у битку можда тежу и од самог рата. [email protected]

СРбин 74, 21.02.2013. 13:48:01 [68741]
Славија! Имаш вечеру кад дођеш у Херцеговину за овај коментар!
——————
Хтио не хтио то ти не могу одбити!
Нисам једном заноћио и вечеравао доле. Прва прилика!
Поззз!

Брату „СРбину 74“:
Рекло би се да припадаш оној изгубљеној генерацији 1974. који су служили војску у рату. По мени сте управо ви највеће жртве онога што смо имали у недавној прошлости.
Твоји ставови су искрени и разумљиви. Подржавам сваку ријеч коју си „изговорио“, а расписао си се баш! Међутим, запитао бих те само два питања:
1. Да ли мислиш да је без политичког дјеловања „тог нечег“ могуће било шта промијенити? Ако мислиш да је могуће, рад бих био знати како. Лично се грозим сваке помисли на политику и политичаре, посебно партије, али ми није јасно како мијењати стање а не бити у истој тој одвратној политици. Можда оружјем?
2. Изнио си тврдњу „… што је више удружења њима је лакше да манипулишу“. Мислим да знам на шта си циљао када си ово написао, али да ли је баш тако? Ја бих рекао да је суштина проблема баш у ЈЕДНОМ борачком удружењу и ЈЕДНОМ синдикату који се врло лако изманипулишу куповином ЈЕДНОГ Ћургуза или Мишићеве. Наравно, купује их ЈЕДАН вођа. То привидно јединство на које позиваш не мора нужно бити добро. Ја бих рекао да је управо оно узрок нашим проблемима. Мени се баш не допада та верзија једног покојног каплара „Ein Volk, ein Reich, ein Führer“. Ни теби се не допада па позиваш на јединство лишено лидерства. Е то већ подржавам у потпуности.
Жив ми и здрав био!

Моли се Пантелија Вирогуз да се јави на пријавницу траже га шинтери!

Погледајте господо како се свака добра идеја и прича покушава да обесмисли.
Поштујем пријатеље из ветерана, почеће ускоро много већа хајка на све слободоумне људе у РС.
Проблем је што ово више нико не може заустави, слобода је као ваздух, нико га још није ухватио али га се чистог надисао, а некад се надисао смрада који је тренутно неиздржив.

Боримо се за слободу, сачувајмо природне ресурсе за нас и наша покољења.

П.С. Погодак Петроније, имам пријатеља 1973 годиште, младост је провео у рову стварајући РС, данас је слуга у Италији а супруга и двоје дјеце су му у РС, два сина види два пута годишње.

За кога се то чедо борило, да му живот прође у расејању бранећи свој народ и отаџбину?

Рибар, јел’ти то нас зајебаваш или си озбиљно крен’о у кампању?

Оставите одговор Одустани од одговора

Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.

Tема недеље