Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да "заврше посао”. Да умру. Када и они "оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде.

недеља, 25 септембра, 2022 / 06:53

Разговарао: Вељко Зељковић

Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи.

Истакао је ово за "Глас Српске” предсједник Удружења "Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који су показали да је Срба у овој земљи мање него што је и у најцрњим процјенама изношено. Иако су хрватски демографи говорили да ће их бити око 155.000, испоставило се да их има око 124.000, односно свега 3,2 одсто.

ГЛАС: Да ли су Вас изненадили резултати овог пописа?

БАСТАШИЋ: Значајан број Срба, поготово оних млађих, напустио је Хрватску у посљедњих десет година. Они старији умиру. Нажалост, од стране хрватске државе деценијама се спроводи и једна систематска и планска асимилација српског народа, што је довело и до кроатизације и католизације. Једном приликом био сам свједок како је једна Јована из Загреба промијенила име у Јохана. То није изолован случај. Када узмемо све ово у обзир, нестанак Срба је готово загарантован у наредних пар деценија. Искрено, очекивао сам нешто овакво, поготово због негативног тренда, који је, између осталог, показао и претходни попис из 2011. У оваквим приликама увијек треба поменути и да је највећи број Срба пострадао током Другог свјетског рата и владавине НДХ. Након тога су дошле економске миграције, затим деведесете и "Олује”. Тај процес нестанка Срба ће бити настављен и даље. Они ће за пар деценија потпуно нестати, што је био и један од циљева бившег хрватског предсједника Фрање Туђмана. С обзиром на општу политичку климу бојим се да је ово незаустављив процес.

ГЛАС: Како се све огледа та асимилалација над Србима у Хрватској?

БАСТАШИЋ: Присјетимо се само посљедњих земљотреса у Хрватској, којим су била изложена и поједина српска села у којима углавном живи старије становништво. То су снимиле и хрватске камере. Било је страшно гледати у којем су она стању и у каквим условима живе мјештани. Немају инфраструктуру, струју, воду. У та подручја хрватска држава није уложила ниједну куну помоћи. Ако су негдје и обновљене куће које су уништене у протеклом рату, онда нема повратка, јер људи су уплашени и радије не долазе. Наравно битан је и тај сегмент економске егзистенције, јер Срби веома тешко долазе до било каквог посла. Према томе, све су ове коцкице у том мозаику политике, чији је крајњи циљ да дође до овог што данас имамо, да се Срби сведу на три одсто и мање.

ГЛАС: Подаци пописа показали су да је број Срба у Вуковару пао испод 30 одсто, што значи да ће они тамо изгубити и право на језик и писмо.

БАСТАШИЋ: Тачно. То је хрватским властима било посебно важно, да у Славонији, односно Вуковару остваре такав "резултат”. И успјели су у томе. Тамо Срби више неће имати право на коришћење свог писма и језика, што је дефинисано Законом о националним мањинама. Тешко је гледати злураде коментаре у хрватским медијима о броју преосталих Срба. Али, и то говори у каквим друштвеним и политичким околностима Срби живе тамо.

ГЛАС: Шта значи губитак језика и писма?

БАСТАШИЋ: Губитак језика и писма је вјероватно посљедња карика у поменутом мозаику склапања коцкица. То су двије најважније карике у идентитетском ланцу. Погледајте само колико се људи у Хрватској изјаснило да говори српским језиком, мање од 3,2 одсто. Чак двије трећине њих су рекле да је то хрватски, а не српски језик.