Допуна новогодишној анкети: Никола Зирдум

Уредник портала Поскок послао је одговоре о Новој години, па се надамо да му нико неће приговарати да се посрбио, јер – ем одговара на питања ћириличном порталу, ем се то објављује по првом дану јулијанске нове године.

Догађаји који су обиљежили годину:

У свијету: Арапско прољеће. Вол стрит протести, потрес у Јапану и величанствено понашане јапанског народа након тог.

Догађаји у БИХ: Појава ХЕРЕ и њене акције против терора државе БИХ над Хрватима у њој, слом Лагумџијиног унитаризма пред крај године.

Позитивци:

Џулијан Асанж – Че Гевара нашег времена, разоткрио лицемјерје свјетске дипломације, модрених владара овог трулог сустава либералног капитализма. Вјеројатно је и особа десетљећа.

Саркози – показао да у политици не владају тек пуки интереси подршком закону о забрани негирања геноцида о којем већина "хуманог" свијета и данас шути – геноцида над Арменцима. Одлука ће наштетити господарски Француској али ју је француски парламент ипак донио.

Негативци:

Гадафи, начин одласка с власти и обрачун с властитим народом срамотан је, иако је позадинска прича око рушења Гадафија прича за себе.

Андерс Бехринг Брејвик, норвешки наци-терорист који је побио око 90 људи у свом манијакалном нападу.

БИХ позитивци:

Нино Распудић – дао је огроман допринос у раскринкавању сарајевске унитаристичке пропаганде и лобирању за хрватску ствар у РХ јавности те јачању сензибилитета РХ грађана за оним што се догађа у БИХ. Одбио је улазак у саборске клупе иако је данас могао сједити у Сабору да је хтио, и све то самостално и неовисно о било коме. Радио је заправо бесплатно све оно што одговорне нације иначе плаћају лобистичке уреде.

И све то је радио врло квалитетно, не само да је поправио рупе које су у РХ оставили херцегбосански медијски булдождери типа Ројса, него је чак успио до једне мјере промијенити парадигму Хрвата из БиХ у РХ.

Звонко Јуришић – уношењем бисте Анте Павелића у уред СДП-а и практично доказао да је СДП националсоцијалистичка странка.

Валентин Инзко, словенско-аустријски жбир успио је у врлом кратком року од угледног и моћног уреда ОХР-а направити шпрдачину, свести га на разину помоћног уреда СДП-а БИХ. Хвала му на томе.

Патрик Мун – и практично доказао да је школство у Америци лоше, тестиравши на себи познавање опће културе. Амерички дипломат не само да не зна што је једна трећина него не позна ни елементарне политолошке појмове попут појма представничке демокрације у вишеетничким друштвима.

Драги Вођа Златко Лагумџија – успио је оно што Човић и Љубић нису могли годинама, потпуно интернационализирати хрватско питање у БИХ а перцепцију Бошњака у БИХ као народа жртве у врло кратком времену потпуно промјенити у перцепцију народа који жели владати над другима принципом припадничке демокрације, неоотоманског патента који копира стару добру отоманску праксу јањичарења.

Божо Љубић – иако почесто без ауторитета и с нелогичним потезима попут подршке листи Јадранке Косор, одбијањем фотеља и уласка у Платформу доказао да у политици постоје и етички принципи. Да је пристао, свака прича о хрватском праву на представничку демокрацију данас би била прошлост.

Негативаца у БИХ нема. То је иначе један од круцијалних проблема БИХ.

Шта можемо очекивати ​​у 2012?

Бит ће боље. Будући да је рецесија одбила ударити на БИХ нема разлога да нам буде горе. Политички лонац ће још мало кухати, а онда ће се појавити Послужитељ који ће трима народима раздијелити порције које ће моћи јести само под увјетом да их једу за истим столом, који ће касније сви заједно морати поспремити ако желе да им се у кући не развију бактерије.

Сваки ће народ чистити свој дио стола, но цијели стол ће на крају бити уредан и лијеп, а народи сити. Ако Послужитељ не дође, лонац ће кухати док не прегори, и чорба не испари, а то нитко неће дозволити, јер пожари више нису ин…