Додик: Нема успјешне политике без премијерке
СНСД ће за премијера РС највјероватније предложити жену, индиректно је данас назначио Милорад Додик, предсједник РС и предсједник СНСД-а, након данашњег састанка руководства странке с кандидатима на наредним општим изборима у Банском двору у Бањалуци. "Што се тиче премијера, нема успјешне политике без успјешне жене", рекао је помало загонетно Додик. Он је истакао да ће […]
СНСД ће за премијера РС највјероватније предложити жену, индиректно је данас назначио Милорад Додик, предсједник РС и предсједник СНСД-а, након данашњег састанка руководства странке с кандидатима на наредним општим изборима у Банском двору у Бањалуци.
"Што се тиче премијера, нема успјешне политике без успјешне жене", рекао је помало загонетно Додик.
Он је истакао да ће СНСД у наредном периоду на терену промовисати свој политички и економски програм, који је данас представљен, а на страначкој конвенцији уочи почетка предизборне кампање план усвојити и представити јавности.
"СНСД има озбиљне кандидате и озбиљне листе, а наш циљ је побједа јер све анкете и наши обиласци терена то показују. СНСД не калкулише с изборима, СНСД има своје политике и увјерени смо у нашу снагу и побједу. Побједу госпође Жељке Цвијановић за члана Предсједништва", рекао је Додик, истакавши да вјерује у своју побједу за предсједника РС.
Утврдио је да је Младен Иванић, предсједник ПДП-а, бошњачки кандидат за члана Предсједништва, те да иза њега не стоји чак ни опозициона коалиција.
Рекао је да је СНСД за мир и Дејтонски споразум, али да не искључује миран распад БиХ.
"БиХ може да остане у неком оквиру, али ако нема о томе договора онда је једина солуција наравно дезинтеграција, не у смислу насилне сепарације и насиља него у смислу мирног разлаза у оквиру политичког процеса", навео је Додик.
Одговарајући на новинарско питање о иницијативи из америчког Конгреса да буде именован специјални амерички изасланик за Балкан, Додик је рекао да није битно кога шаљу представници међународне заједнице, него да је битан став који долази из РС.
"Ми смо тај став показали, имамо чврст опредијељен став и не може нико ко би дошао са стране да нам нешто наметне. Имали смо ми и раније и америчке људе и разне друге људе са стране. Ми имамо овдје, за разлику од оних који очекују америчку политику, своју политику, политику српског народа", рекао је.
Цвијановићева је истакла да СНСД има јаку инфраструктуру и људе који знају шта им је задатак.
"Наставићемо да радимо све што је потребно за јачање позиције РС и стално побољшање економске ситуације", рекла је Цвијановићева, подсјетивши на изазове у прошлости у виду свјетске економске кризе, протеста у ФБиХ који се нису прелили у РС и протекле поплаве које су погодиле РС.
Игор Радојичић, потпредсједник СНСД-а и предсједник Народне скупштине РС, је рекао да је СНСД успјешно одбранио интересе РС у периоду у којем је било пуно удара са стране.
"СНСД је показао да ниједна ствар не може да прође, а овим другима је пролазило свашта, и када је такозвана опозиција, садашњи Савез за промјене, вршила власт имали смо највећу девастацију уставних надлежности РС", нагласио је Радојичић.
Додао је да РС у наредном мандатном периоду чека много нових озбиљних послова.
"Они с једне стране укључују стабилну и чврсту РС, а са друге стране низ економских и социјалних послова који подразумијевају ред, рад, посао, правду и паре, и да онда људи боље живе", истакао је Радојичић.
svi vi gore pomenuti ste ozbiljni kandidati za robiju
Може све код бајиног режима, а најбоље би било да обуку сукње Тегелтија, Шпирић, Калабић, Додик, Радојичић, Радмановић,…има жена, али ко ће бити лопов, пошто је та именица лопов некако мушког рода!
A šta ako je premijerka tuka, kao što je ova sada? Zar misliš da ti je s njom na čelu vlade politika bila uspješna? Ma, boli tebe uvo za politikom, tebi je bitno samo da se ti zaštitiš od ruke pravde. Mamu ti … lopovsku! Seoska džukelo!
МАНИФЕСТ СНАГА НАРОДА
Вратити отето
* Поновна приватизација
1. Излазак из пакла
Пакао је болно окајавање гријехова. То стигне оне који се не понашају у складу са својим моралним и људским одговорностима. Посебна је тешкоћа када се у паклу нађе с читав један народ ког тамо, до потпуног уништенја, држи шачица његових политичких одметника. Ако се ни сада не тргнемо, тешко да ћемо иком бити преци, а ако и буде било нешто наших потомака, грдно ће нас проклинјати што смо дозволили да им се уништи домовина. У име чега смо дозволили да паднемо у оволико сиромаштво и колонијално ропство? Зашто смо игнорисали логику здравог разума, кад је она темељ опстанка? Зар је нормално и у складу са здравом памети да неко дође, „узме“ предузеће, а онда „отјера“ раднике који су то предузеће градили, стварали, улагали у њега? Није. Али, нико се код нас није довољно снажно и одлучно супротставио томе….
Зашто се не побунимо против групе политичких одметника који нам уништавају нашу привреду, распродају наше ријеке, руднике, бање, поља, наша природна богатства која су нам преци оставили да на њима остајемо и опстајемо? Зашто им се и даље дозвоаљва останак на власт??
2. Циљ
Приватизација је нешто што се догађа само једном, а од тога како је изведена, зависи читава даљња судбина народа. Изведе ли се погрешно, народ је у пропадању, нестајању, о чему свједочи наше садашње стање.. Наставимо ли тако потпуна пропаст је сигурна и већ видљива простим оком. Промјена начина приватизације је наш једини пут изласка из пакла колонијалног ропства у којем се већ увелико налазимо.
Циљ нам је да се из оваквог трагичног стања пријеђе у друго, боље. Када је у питању приватизација онда је то настојање да се из једног својинског стања пријеђе у друго. У том смислу требало би да се угледамо на развијене, тј. да усвојимо њихов својински образац, како би на тој основи и ми постали успјешни. Основа успјешности западних друштава је превласт општег над посебним, појединачним, тј. заједница је изнад појединца. Подстиче се заједничко, а појединцу се омогућава да се на најбољи начин уклапа и да доприноси заједници, из чега онда произилазе и властите добити. Унапређење колективног је услов унапређења појединачног и од тог зависи напредак економије и друштва у цјелини. Ријеч је о колективној приватној својини, тј. масовном дионичарству грађана и радника, као основној својини на Западу. Она је основна и носива због тога што се на тој својинској основи формирају и израстају крупна и најкрупнија индустријска предузећа. Опстанак и напредак крупних је услов опстанка бројних малих и средњих предузећа. Крупна предузећа су основни носиоци развоја привреде.
Да би се развијала, привреди је потребан обилан, јефтин и дугорочно стабилан инвестициони извор. То је управо пронађено у масовном дионичарству. Милиони и десетине милиона појединаца заједно са банкама и фондовима инвестирају уз минималну надокнаду (дивиденду) и уз дугорочно задржавање властитог улога. То је најобилнији, најјефтинији и најстабилнији извор финансирања инвестиција који је до сада пронађен. Управо на тој својинској основи Запад већ дуго односи све своје развојне побједе. Такођер, широка социо-економска интересна повезаност грађана чини повољну основу и за политичку успјешност. Власт је обавезна на рационално понашанје, па не прави штету народу. Управо овдје се налази одговор зашто је масовно дионичарство услов успјешности парламентарне демократије. Тамо гдје тог дионичарства нема, власт је у стању да прави огромне штете народу (као код нас).
Циљ наше реприватизације је јасан: Да би се напредовало неопходно је остварити недостајућу нам масовну дионичарску својину грађана и радника. На тој основи, као и на Западу, осниваће се наша крупна, прије свега индустријска предузећа, за чије пословање ће се везати, као гроздови, бројна успјешна мала и средња предузећа и тако ћемо коначно престати лутати, те кренути путем успјеха и напретка.
3. Криза и како је превазићи
Влада опасно обмањује народ када тврди да је ова криза увезена са Запада, да је пролазна и да ће ускоро проћи. Ова криза је наша, дубока, системска, непролазна уколико се не буде ријешавала. Ово је криза немогућности власти да запосли и богати народ. Умјесто тога власт се безгранично задужује, распродаје, увећава дефиците и губитке, уништава привреду, смањује запосленост. Основни узрок наше кризе је у недостајућој нам масовној дионичарској својини грађана и радника, која је једина повољна својинск основа за оснивање и рад крупних, прије свега, индустријских предузећа. Криза је заправо дуг погрешно проведеној приватизацији. Једини излаз је у исправљању приватизацијске грешке. Погубну приватизацију продаје је потребно замијенити ранијом пожељном приватизацијом подјеле да се спаси бар оно за што се још може спасити.
4. Спријечени у започетој приватизацији подјеле
Да би се убрзано кренуло напријед, брже него у претходном систему, било је потребно претходну друштену, самоуправну, партијску својину замијенити новом, вишег нивоа. Начин да се то оствари била је приватизација подјеле са којом се отпочело почетком 1997. године. Већ у првој години око 850.000 грађана је добило дионице у предузећима трговине, угоститељства, грађевинарства, саобраћаја и занатства. Убрзано су текле припреме за приватизацију индустрије. Са одмицањем ове приватизације расла је одлучност иностраних ментора да се она заустави. Умјешале су се Свјетска банка и ММФ нудећи „савјетнике“. чиме су нас покушавали скренути са нашег пута на нјихов. Када се у томе није успјело, тражило се друго рјешенје. „Када ја постанем Предсједник Владе први закон којег ћу укинути биће Закон о приватизацији“, грмио је Милорад Додик делегат из странке са само два члана у Скупштини! Захвалјујући томе, странци су „порадили“ на томе да Милорад Додик убрзо постане Предсједник Владе и одржи то обећање.
5. Зло издаје
Колоније се више не стичу искључиво оружаном силом. Створени су такви механизми да мање развијени, умјесто властитом, доприносе развоју развијених и тако постају њихове колоније. Методе колонизиранја су до те мјере усавршене да се терет заробљавања преноси на домаћу власти. Трошкова скоро да и нема, а ефикасност је изузетна.
Показује се да је домаћа издајничка власт најокрутнији колонизатор. Тјерана властитим интересом, она иде до краја, до потпуног уништења властитог народа. Најгоре од свега је то што је то прикривено, за многе невидљиво. Нарочито када се све то маскира наводним патриотизмом и национализмом. Издаја се реализује довођењем на власт „пожељних“, оних за изузетним политичким амбицијама и несмиреном похлепом, којима се дозволи неограничено пљачкање властитог народа и државе, па они брзо постају најоданији сарадници спремни на извршавање најопакијих задатака. Заробљавање се тада остварује навођењем на доношење погрешних одлука и закона. Да би се одржале на власти, таквим владама се омогућује и енормно задуживање, како би пропадање домаће привреде било мање примјетно.
Све се то управо нама догодило 18. јануара 1998. године када смо добили издајничку власт, кад нам је за премијера наметнут Милорад Додик! Он одмах поништава дотадашњи начин приватизације подјеле која је требала да нам омогући масовно дионичарство као највеће достигнуће у развоју приватне својине, па да и ми као и развијени одржимо постојећа и градимо нова крупна, индустријска предузећа. Тада смо, умјесто у будућност, кренули у историјску економску прошлост.
Приватизацијом продаје остварена је историјски превазиђена индивидуална приватна својина најнижег нивоа економске рационалности, под којим теретом је уништена дотадашнја модерна, средње развијена привреда. Прво су нестала наша крупна индустријска предузећа, јер није било инестиција за њихов развој. Умјесто њих, на основи индивидуалне приватне својине, развија се њој одговарајућа ситна привредна структура, немоћна за икаква значајнија економска бављења. Што вријеме више одмиче економско пропадање је све дубље. Индивидуална приватна својина, створена приватизацијом, вратила нас је у XIX вијек!
Влада, због своје издаје, не износи на видјело овај проблем. Индивидуална приватна својина је немоћна да изгради крупну привредну структуру која је једина гаранција успјеха. За ту врсту остварења потребна је масовна акционарска својина. Начин да се то оствари је у поништењу постојеће приватизације продаје и остварење нове приватизације подјеле, да не дође до потпуног уништења привреде и народа.
Да смо народ који више мисли на себе, своју дјецу, унуке, праунуке, своју и будућност народа, Милорад Додик је морао да буде ухапшен истог јутра када је пристао на ову велеиздају.Због тога је хиљаде, десетине хиљада људи умрло пријевременом смрћу, ради губитка свог предузећа, незапослености, сиромаштва и безнађа у које су запали.
6. Политичка пљачка
Колонијално заробљавање је сложен друштвени процес у којем је од пресудног значаја пронаћи оданог домаћег издајника. Потребно је одвојити власт од народа да крене у остваривање властитих, насупрот народним интересима. Најбољи начин да се то оствари је увођење власти у криминал, у пљачку народа. Код нас се то дешава већ 15 година!
Погрешна приватизација се показала идеалном приликом за то и власт креће у приватизацијску пљачку народа. Од партије (СНСД) у изумирању (два посланика) онда када је њен вођа, са мјеста Предсједника Владе повео у приватизацијску пљачку народа, сви похлепни су јурнули у ту странку и она је убрзо посатала моћна политичка велесила која од тада управља судбином овог народа доводећи му у питанје и сам опстанак. Резултати нјихова три мандата на власти су: економска и друштвена пустоши, уништена привреда, све продато, распродато, осиромашено, незапослено, све у губицима, дефицитима, дуговима, у безнађу сваке врсте. Народ пропао, опљачкан, а нико није крив! Зар је то заиста могуће? Они се надају да никад неће одговарати и да ће и даље владати, уздајући се у властите изборне преваре и у велики број зависних око себе, присиљених да им пружају подршку на изборима.
7. Приватизацијски геноцид
Одузети могућност бављења индустријом-деиндустријализација, а народ послати да се бави пољопривредом, je једна врста геноцида над тим народон! Мјерено обимом уништења властите индустрије, Додиков пројекат тзв. приватизације продаје, носи сва обиљежја економског геноцида над нама. Одлучност Милорада Додика да нас биолошки уништи да би се одужио онима који су га довели на власт и омогућили му да пљачка властити народ, допире до неслућених граница! А нико га у томе још не спречава!
8. Промијенити систем
Један је проблем то што нам је погрешна приватизација уништила нашу средње развијену привреду, а други много већи проблем је што нам је то донијело погрешан привредни систем који не дозвољава кретање напријед. Од када је појединац проглашен основним носиоцем, а индивидуална приватна својина носивом, држава/власт је остала без својих радних обавеза и не ради ништа друго него пљачка народ и та богатства преноси у руке себи и лојалним појединцима, уздајући се да ће појединци развити привреду умјесто њих. А они, сагласно својој похлепи, непрекидно смишљају нове уцјене и преваре за што веће пљачке народа. Нјихова веза са влашћу, од које стижу потребна средства (субвенције, фондови, продаје и слично), ствара им широк простор за криминал који уништава државу и привреду. Стварни рад и стваралаштво ту немају никакве шансе па све убрзано пропада.
Зато се држава и привреда не могу градити на појединцу и његовој индивидуалној приватној својини, већ на колективној приватној својини и на масовном дионичарству. Суштина сваке успјешне државе и привреде је у ограничавању индивидуалне похлепе, а унапређењу друштвених циљева и интереса. Да би се то и код нас остварило потребно је напустити постојећу приватизацију продаје и остварити нову приватизацију подјеле. Потребно је, умјесто постојеће одлучујуће индивидуалне приватне својине, изградити и успоставити нову носиву колективну приватну својину, масовно дионичарство радника и грађана, те умјесто постојећег привредног система успостављеног на похлепи, на индивидуалној приватној својини, потребно је изградити нови чија ће основа бити у колективној приватној својини, у масовном дионичарству радника и грађана. Тада ће се успостављати сасвим нови друштвени односи у којим ће се унапређивати општи и заједнички циљеви и интереси, а појединци се на најоптималнији начини укључивати у њихово остваривање.
Будућу приватизацију је потребно остварити тако да радници постану одлучујући власници и управљачи у предузећима и привреди у цјелини. Радници су најуспјешнији власници. То потврђују искуства Запада, гдје су радници и у надзорним и у управним одборима.
9. Циљеви нису остварени
У приватизацију се кренуло са циљем да буде боље него што је било. Да буде више богатства и запослености, више социјалне правде, сигурности, стабилности. Ниједан циљ није остварен! Све је супротно и чак горе него што је било. Умјесто развоја све је већи неразвој, са опасном пријетњом нашег сурвавања у трајно сиромаштво, колонијално ропство и биолошки нестанак.
Постоје сви економски, друштвени, политички, социјални, морални, етички и сви други разлози да се обустави постојећа приватизације продаје и оствари приватизација подјеле.
Потребно је вратити отето и ту вриједност подијелити природним власницима радницима и грађанима. У подјелу урачунати неоткупљену вриједност капитала предузећа у претходној приватизацији продаје. Под неоткупљеном вриједности се подразумијева износ капитала који представља разлику између реалног износа уплате на име куповине предузећа и укупне вриједности капитала са којом се ушло у приватизацију. Поштујући принципе: природног власништва, солидарности и друштвене репродукције
подјелу капитала предузећа у приватизацији расподијелити на три дијела:
* дио који припада бившим и садашнјим радницима (50%)
* дио који припада грађанима, борцима и породицама погинулих (25%)
* дио за уплату у инвестициони фонд (25%).
Радници су природни власници својих предузећа. Они су их градили, у њих инвестирали дио добити, отплаћивали кредите. Оно што им је у претходној приватизацији продаје неправедно отето, сада ће им се вратити. Приватизацију треба остварити путем бесплатне подјеле дионица.
11. Инвестициони фонд
Приватизација није и не завршава само на правном преносу вриједности капитала на раднике и грађане. Приватизација подразумијева цјеловиту измјену привредног и друштвеног система, нови распоред снага и односа у друштву и привреди и успостављање нових институција система.
Сва тешкоћа нашег привредног развоја је што је држава окренула леђа привреди узалудно се надајући да ће појединци и тржиште, умјесто ње, остварити успјешан развој привреде. Те заблуде се треба одмах ослободити, јер привреду треба да развија држава, а не појединци и тржиште. Влада која није способна да то ради, нема право да влада.
Да би било развоја нужно је да се привреда напаја са довољно јефтиних и дугорочно стабилних инвестиционих средстава. Код развијених то се остварује путем масовног дионичарства, што је најповољнији финансијски извор инвестиција у привреди, посебно за изградњу крупних предузећа. Услови у којима послује наша привреда су другачији него на Западу, јер су нам странци одузели право да имамо своју монетарну политику.Зато нисмо у станју да, са стране државе, обезбјеђујемо привреду са довољном количином јефтиног новца. Наша привреда је приморана да купује новац на финансијском (банкарском) тржишту по веома високим цијенама. На таквој цијени новца и нестабилним, несигурним банкарским изворима, развој није могућ. Зато, да би било развоја, држава и у нашим условима мора да заузме централно мјесто. Прије свега да снабдијева привреду са довољном количином јефтиног новца. Буџети су, у нашим условима, једини поуздан финансијски извор инвестиција у привреди. Не смију се комплетни буџети користити за потрошњу, а ништа инвестирати, као што је то сада случај. Најбољи начин да се јавна потрошнја смањи је да се дио средстава из сваког буджета усмјери у инвестиције и привреду. Свака тако уложена марка донијет ће најмање четири пута већу вриједност што је основа нових бројнијих запошљавања и повећаног богаћења. Да би приватизација подјеле успјела, односно да би се на тој основи изградио цјеловитији привредни систем нужно је да се из буџета друштвено-политичких заједница (Република, градови, општине) издвајају износи од 30 % који ће се уплаћивати у властите инвестиционе фондове. Поред тога потребно је обезбиједити још један инвестициони извор. Потребно је да буџети друштвено-политичких заједница гарантују износ дивиденде на улоге у те инвестиционе фондове који ће бити знатно већи од износа камата на дугорочну штедњу у банкама. С обзиром да буџет пружа неупоредиво већу сигурност од банака очекивати је значајан прилив средстава по том основу у ове инвестиционе фондове. Посебно имајући у виду да је овако гарантована дивиденда знатно већа од банкарске камате.
Инвестициони фондови као нова институција привредног система носи у себи све гаранције успјеха нове приватизације подјеле.
Када се, око ових инвестиционих фондова у нашим општинама и градовима, окупе хиљаде, десетине хиљада, у Републици неколико стотина хиљада дионичара, ствари ће се из темеља промијенити. И код нас ће се, као и на Западу, створити моћна рационална социо-економска основа која неће дозвољавати Влади да прави штету народу. Поред економског, то би из темеља промијенило и наш политички систем. На власт би долазиле партије које граде, а не уништавају привреду.
Закључак
Масовно дионичарство остварено новом приватизацијом подјеле и инвестициони фондови друштвено-политичких заједница двије су моћне институције новог привредног система које су, у свом здруженом дјеловању, у стању да понесу терет успјешног развоја наше привреде и друштва. Тиме би биле створене могућности оживљавања рада многих наших досадашњих крупних индустријских предузећа, као и изградње нових. То ће нас за за мање од десет година све запослити и учинити богатијим за неколико пута. Створит ћемо перспективу за бољу будућност себи, својим потомцима, народу у цјелини.
Само је потребно да сакупите довољно снаге за ту велику приватизацијску и системску промјену тиме што ћете на изборима указати повјеренје „Снази народа“ која је једина способна и спремна да то обави.
Piih ja mislila da nema uspješne politike bez adekvatnih političara, kad vidiš ti, do premijerke je značii. E moj Dodik, šta i ti pričaš, pa šta vi znate o uspješnoj politici, vi ste jedio uspješni u prikrivanju krivičnih djela, ali i to samo jer prevosudje radi za vas. Uspješne politike, a i države nema bez uspješnih političara, među kojima naravno treba biti odgovarajući broj žena, ali prije svega treba da budu političari koji se zalažu za državu, a ne samo za svoj džep. Dosta je nama ovih priča. Kako ti nije palo ma pamet da premijer treba da bude obrazovana i sposobna osoba, a ne žena?! Time samo obezvrjeđuješ žene.
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/08/blog-post_17.html
Krađe na izborima
Postoji mnogo načina da se pokradu izbori. Neki kažu da postoji 36 različitih načina o čemu je napisana i knjiga. Najlakše je ukrasti glasove onih birača koji ne izlaze na izbore! Oni koji budu određeni za članove biračkih odbora moraju biti savjesni i kontrolisati sve članove tog odbora, jer sigurno među njim ima onih (KP-kontrolor prevarant) čiji je zadatak da kradu glasove za svoju stranku na jedan od sljedećih načina: 1.dodavanjuem listića u glasačku kutiju u korist neke liste ili kandidata; 2.glasač koji je saučesnik kontrolora prevaranta ( KP) ubacuje u kutiju istovremeno dva ili više listića umjesto jednog; 3.pri otvaranju kutije po završetku glasanja kontrolori stavljaju na gomile stotine listića i niko se ne obazire na to šta se dešava pored njega, pa kontrolor prevaranata (KP) uzima grupu listića da bi ih stavio malo dalje i diskretno ubacuje listiće koji su unapred bili pripremljeni; 4.KP potpisuje u knjigu ime apstinenata njihovo ime pred sam kraj glasanja; 5.po zatvaranju biračkih mesta KP preuzima na sebe da broji u zapisniku, a zatim diskretno dodaje potpise koji nedostaju. 5. 5.Istovremeno, kontrolori prebrojavaju listiće i na kraju pitaju da li se broj poklapa sa brojem potpisa. KP odgovara “da”, a to dalje obično više niko ne provjerava, itd, itd….
Napomenimo da članovi Biračkih odbora dobijaju solidnu dnevnicu ( od 70-100KM) i morali bi pokazati više savjesnosti i morala na biračkom mjestu, te spriječiti kontrolore prevarante (KP) u obavljanju njihovih prljavih rabota, a od savjesnosti njihovog rada djelomično zavisi i kako će živjeti ubuduće…
Tehnika kontrole je do danas savršeno napredovala, ali ljudske emocije i ljudska psihologija nimalo nisu napredovale. Čovek je ostao potencijalno pohlepno biće, koje je odbacilo moral i etiku.
U RS, kao i u cijeloj BH, narod je strahovito nezadovoljan ovim stalnorotirajućim političarima koji su bili nesposobni da išta urede i srede u RS i FBiH za 20 godina ( zbog čega je u februaru izbila revolucija u FBIH, a jedva su uspjeli spriječiti da se ne prelije u RS!). Pobunjenici iz FBIH su uložili silnu energiju da nešto promijene na bolje u svom entitetu, ali nisu uspjeli. Glavni razlog je bio što nisu imali PROGRAM, tj. nisu imali nikoga kompetentnog tko bi im napravio program za promjene u FBIH koje će zaustaviti propadanje i donijeti napredak društva. U RS je opozicija smirila narod i obećala im promjene na oktobarskim izborima.
Zato molimo članove biračkih odbora da strogo paze na biračkom mjestu kako se rezultati izbora ne bi falsifikovali, jer tad će propasti i zadnja šansa da se do promjena dođe mirnim putem. Onda nam slijedi revolucija, koja će vjerovatno biti žešća od one februarskee u FBiH.
Međutim, ako građani ipak dozvole da se promjene OPET ne dese, sami će biti krivi i za revoluciju i za sve buduće potope i sl.
Znate šta sada rade SNSD, SDS, PDP i njihovi kompanjoni? Oni su sada zaokupljeni obezbjeđivanjem što bolje pokrivenosti biračkih mesta njihovim ljudima. Razleteli su se na sve strane nude pare, kupuju članove biračkih odbora. Znaju da nemaju šta više narodu ponuditi i obećati. Sprema se velika izborna krađa, ubacivanje velikog broja lisića nakon zatvaranja birališta, spremaju se vreće pripremljenih falsifikovanih listića koji treba da zamene stvarne listiće tamo gde ne budu dobro prošli. Već sada planiraju kako da pokradu i novu stranku “Snaga naroda”, koje se jako boje. Zato su Dodik i SDS osnovali svoje satelitske stranke (Jovičić, Mastilo, Vlajki, Kalinić i druge), da bi “pokrili” sva birališta preko njihovih ( i svojih) članova biračkih odbora i tako pokrali izbore. U tom cilju je svaka od tih stranaka uključena u još mnogo različitih koalicija, da bi tako imala pravo na što više članova biračkih odbora, što je također u tom cilju! Sve te lopovske, banditske stranke imaju samo jednu jedinu ideju u svom programu: „LOPOVLUK“! Oni niočemu drugom ne misle osim: dočepaj se vlasti i pokradi, prevari,otmi, uništi, zaduži, opljačkaj….
Te bolesne psihopate koje vladaju nama 20 godinane ne mogu zamsiliti svoj život van vlasti, jer ne znaju ništa drugo raditi. Tako je bilo i u socijalizmu! Njima privreda, narod i život naroda nisu ni na kraj pameti. Kada bi hiljade ljudi mrtvo ležalo na ulicama, oni to ne bi ni primetili, već bi razmišljali o tome kako da podignu novi kredit za neki asfalt ( ili slično), gde će ukrasti bar 50%!”
Vladislave, to o čemu pričate godinama radi SNSD i njihovi partneri, ali ne i SDS. Svi znamo da je Mladen Ivanić pokraden kada je prošli put bio kandidat za srpskog člana Predsjedništva, svi znamo da SNSD PLAĆA glasove i do 200KM, znamo da plaćaju djeci po 20ak KM da odlijepljuju plakate SDSa i drugih opozicionih partija, znamo da sami ruše svoje bilborde da bi optužili članove SDSa itd.