Данас је Свјетски дан Рома

У свијету се данас обиљежава Свјетски дан Рома, с циљем да се укаже на проблеме ове популације и да се подстакну власти да раде на унапређивању њиховог положаја, односно на повећању њихове укључености у све друштвене токове.

На данашњи дан 1971. године у Лондону је одржан Први конгрес Рома, када је за ромску химну проглашена пјесма "Ђелем-ђелем", а установљена је и застава са точком као централним симболом.

Овај конгрес је по први пут на једном мјесту окупио интелектуалце из реда ромског народа, који су на том скупу дефинисали свој циљ – Стоп расизму, дискриминацији и егзилу и први пут дали препоруке за организовање ромског народа.

На конгресу је и верификован назив припадника овог народа – Роми, а дотадашњи називи означени су као недостојни и увредљиви. Одржавање Конгреса допринијело је повећању укључености Рома у друштвени живот и подстакло осуде дискриминације и расизма над припадницима овог народа.

Послије првог Конгреса Рома долази до пораста броја ромских невладиних организација, клубова и културно-умјетничких друштава.

Роми, традиционално мирољубив народ, потичу са простора данашње Индије. Након првих знакова дискриминације и прогона напуштају Индију и у трагању за бољим условима живота насељавају Европу.

Долазак Рома у Европу први пут је забиљежен на подручју Трансилваније (Румунија) 1416. године, док се у хроници града Форелија (Италија) спомињу 1422. године. На просторима БиХ званично се спомињу почетком 16. вијека.

Према званичном попису из 1991. године, у БиХ живи око 9.000 Рома, међутим ромске невладине организације, којих је око 40 у БиХ, констатовале су да је тај број много већи и процјењују да у БиХ данас живи између 85.000 и 100.000 Рома.

Према званичном попису из 2002. године у Србији живи око 108.000 Рома. Према незваничним процјенама, у Србији живи око 450.000 Рома. Више од половине Рома у Србији живи у неформалним насељима, којих према процјенама има око 600, а више од сто на територији Београда.

У ЕУ живи између 10 и 12 милиона Рома, који су у много лошијем социјално-економском положају у односу на просјечно становништво.

Према истраживањима проведенима у шест земаља чланица, само 42 одсто ромске дјеце завршава основну школу, док је европски просјек 97,5 одсто. Према процјенама, само десет одсто ромске дјеце похађа средњу школу. Незапосленост међу Ромима је најизраженија, а резултат тога је да често живе у тешким условима, без воде и струје. Очекивани животни вијек за Роме десет је година краћи од европског просјека