Дан китова (ВИДЕО)

Данас, 19. фебруара на планети се обиљежава Свјетски дан китова.

Он је утврђен 1986. године. Тада је Међународна комисија за улов китова послије 200 година беспоштедног истребљења увела забрану лова на китове. Она дјелује и данас и значи да су у читавом свијету лов на велике китове, као и трговина китовим месом забрањени.

Китови су познати човјеку од древних времена. Помињу се чак у Библији. Али до данас они остају у многоме загонетна бића. На примјер, само китови и људи од свих сисара умију да пјевају. Најкраћа њихова арија траје 6 минута, а најдужа око пола сата. О чему и зашто пјевају китови, научници нису успјели да утврде.

/p>

Улов китова је такође познат од древних времена. Посебно интензиван био је у 18. и 19. вијеку, када су неки видови китова били скоро у потпуности уништени.

Човјечанство је користило не само китово месо и маст. Од китових бркова вјешти мајстори правили су корзете и кринолине, жице за кишобране, дршке бичева и плетена сједишта на столицама. И данас, послије успостављања мораторијума на улов китова, наставља се њихово уништавање. Јапан у последњих четврт вијека води такозвани програм научног улова, који изазива много протеста еколога. Сваке године јапански ловци на китове у антарктичким водама и сјеверозападном дијелу Тихог океана убију више од 800 китова, чије мјесто се нађе у ресторанима и супермаркетима земље. Представници Земље излазећег сунца тврде да је лов на китове важан дио њихове културе. Још једна земља која се не придржава мораторијума на улов морског сисара је Норвешка. Овдје лове само мале пругасте китове који живе у сјевероисточном дијелу Атлантика. Али обим улова је много мањи него у Јапану. СССР је некада посједовао једну од најснажнијих флота за улов китова у свијету, али сада је она ликвидирана зато што није потребна – Русија је одустала од индустријског улова китова.