Чекајући кандидатуру: Пољацима смета Русија, Румунима ‘влашки проблем’

Иако је шеф француске дипломатије Ален Жипе изјавио у понедељак у Бриселу да су испуњени услови да Србија добије статус кандидата за чланство у Европској унији и да је о томе "овде данас постигну договор", извори на министарском засиједању су предочили да Пољска, Румунија и Литванија око тога још имају неке ограде.

Министри иностраних послова ЕУ су "отворено политички расправљали" о очекиваној одлуци за додјелу кандидатуре Србији и званичници који су присуствовали засиједању су пренијели да је то била "сасвим слободна размена мишљења, која не говори унапријед о било каквој блокади кандидатуре Србије".

Један њемачки званичник је истакао да све говори да ће у уторак на састанку шефова дипломатија ЕУ бити донесена одлука о давању статуса кандидата Србији, али је додао да засад још увек није постигнут потпуни договор, иако се то очекује.

Он је додао да Њемачка потпуно подржава и охрабрује напредак Србије ка ЕУ, као што је то прије неколико дана изјавио и шеф њемачке дипломатије Гидо Вестервеле.

Литванија, према изворима у Савјету министара, наводи да је још потребно снажније спровођење договора Београд-Приштина и то посебно око сарадње Србије и Еулекса.

Један званичник у Савету министара који је присуствовао министарском заседању ЕУ је агенцији Бета пренио да је Пољска затражила јемство да ће Србија убудуће бити "солидарна с Европском унијом и да неће тако тијесно као досад сарађивати с Русијом".

Румунија је, према званичницима засиједања, указала на питање "поштовања права националних мањина" у Србији, споменувши положај Влаха, односно став Букурешта да тој мањини мора да се омогући статус "румунске националне мањине".