Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Tема недеље

17:10 Скрени лијево у кружном току16:56 Експланаторни скрининг ЕУ - корак ближе ка званичној колонији16:46 Цвијановићка: Данас, као и увијек, уз Додика и Лукића16:43 Возач дуговао 1.623 КМ за казне: Направили штету у саобраћајки, побјегли, бјежали од полиције и на крају ухапшени16:38 Милан Благојевић: Промашени говор10:24 Нова рушевина - нов темељ10:02 Перишић: Алијин савјетник Бојл, потврдио да је циљ резолуције о Среберници - политички09:43 Ухапшен осумњичени за крађу кола - тип Баварско моторно возило09:35 Ирској прија Брегзит - зарадили дупло на царињењу производа из Британије09:29 Вучић лобирао код Јужноамериканаца против Сарајстанског геноцидног циркуса у УН

Благостање

Благостање је оптимистично расположење које води расту потрошње и производње. Подразумијева убрзан економски раст. То је стање развоја и среће. Фактори су благостања субјективни и објективни. Ако се будите насмијани и поред вољене особе редовно сте срећнији од онога што се буди сам и мамуран. Ако радите и својим радом доприносите напретку друштва на правом […]

понедељак, фебруар 16, 2015 / 07:48

Благостање је оптимистично расположење које води расту потрошње и производње. Подразумијева убрзан економски раст. То је стање развоја и среће.

Фактори су благостања субјективни и објективни. Ако се будите насмијани и поред вољене особе редовно сте срећнији од онога што се буди сам и мамуран. Ако радите и својим радом доприносите напретку друштва на правом сте путу. Ако вјерујете и понашате се као да ће сутра бити боље – боље ће и бити. У позитивним очекивањима лежи добар дио благостања а очекивања су доминантно субјективна ствар.

Позитивна очекивања су често пресудан фактор код доношења инвестиционих одлука. Својом инвестицијом у први мах јачате потрошњу а већ у сљедећем кораку повећавате капацитете производње. Субјективно прелази у објективно. Феномен позитивних очекивања изузетно је значајан за благостање и озбиљна друштва озбиљно раде на њему. Уколико око себе сијете мрзовољу, ништа боље нећете ни пожњети. Наш човјек редовно профула и иде корак даље у погрешном правцу – глорификује пораз. Ширећи дефетизам и злурадост сами себе удаљавамо од благостања.

Један од објективних фактора благостања је прошлост. Ако имате ту срећу да су вам преци стотинама годинама у назад били пљачкаши на велико и колонизатори онда су вам оставили машала капитал. Ако су тај свој капитал претворили у лијепе грађевине и институције онда вам је благостање релативно ближе. Лијепе грађевине привлаче туристе а моћне институције стварају људе који су кадри одговорити новим изазовима и способни искористити нове прилике.

Посебно питање јесте прерасподјела благостања. Наш се човјек редовно ухвати прерасподјеле, никако да схвати да благостање у највећој мјери зависи од нивоа дохотка а тек мањим дијелом од тога како ћемо га и на кога дијелити и арчити. Прерасподјелом се може утицати на ниво благостања али је то скупо и ограниченог домета. Много је ефикасније бавити се стварањем.

Благостање се мјери. У тим мјерењима Босна и Херцеговина заузима доњи дио свјетске табеле. 2012. године заузимали смо 99. позицију. 2014. ствари нешто боље стоје, попели смо се на позицију 91. У друштву смо са Турском, Албанијом, Молдавијом. Интересантна је Хрватска јер од 2010. биљежи пад коефицијената и са 38. пала је на позицију 50. ЕУ је скупо коштала Хрвате.

0 КОМЕНТАРА

  1. „Интересантна је Хрватска јер од 2010. биљежи пад коефицијената и са 38. пала је на позицију 50. ЕУ је скупо коштала Хрвате.“
    ………………………………………………………….

    Iskreno, razumijem ideju teksta i salžem se da smo duboko zaglibili u pesimizmu, ali moram i reagovati na citiranu rečenicu jer je ovo dobar primjer onoga kada žmireći opipaš slonovu surlu

  2. Благостање је субјективан осјећај.
    Постоје богати, несрећни и мање богати, срећни људи. Сиромашан човјек тешко да може срећан, али да би о томе дискутовали морамо дефинисати шта се подразумјева под сиромаштвом.

    Добро би било направити паралелу између некадашње и садашње државе, али реалну. Многи ће рећи да је некадашња држава двала станове радницима. Јесте, али није свима и тај број никад није премашио четвртину од укупног броја запослених у неком предузећу.

    Другим ријечима, свима је од плате одбијано, али је само једна четвртина добијала станове. Је ли то правда? По мени није.

    Данас се људи много боље хране, живе у бољим условима него некад, али нису задовољни као што су били у прошлом систему. Комунисти су знали убиједити народ да живи у најбољем систему.

    Плате нису биле ни приближне данашњима, али људи имају осјећај да није било тако. Шта се данас може купити за једну плату, а шта некад лако је поредити и без обзира што би се данашњи систем показао бољи, њуди немају тај осјећај.

    Овим желим да кажем да је поглед на живот врло битан за квалитет живота. Због тога дајем подршку ставу колумнисте Екса.

    Данас би се многи заклели да у комунизму није било драма са немогућношћу плаћања кредита као што то имамо и данас. Комунисти су били мудри па су такве проблеме о којима се морало проговорити паковали у хумористичке серије (Тесна кожа, Камионџије итд.), док се данас о тим проблемима говори у драмама.
    http://www.youtube.com/watch?v=5obYAJXiC1g

  6. blagostanje se moze mjeriti i poznato je koji faktori utiču na ovo što Eks naziva „subjektivnim osjećajem“.. Možeš, Eks, npr. istražiti koliki procenat populacije koristi sedative i/ili antidepresive i zašto da bi izvukao uzroke, ili kako nivo korupcije utiče na motivaciju određenog procenta populacije, nigdje se prošlost ne spominje kao „objektivan faktor“ blagostanja jer na blagostanje ili ono što ti nazivaš osjećajem utiče isključivo sadašnjost..ozbiljniji ljudi su se bavili time pa malo pogledaj..

    Simo,
    društveni stanovi nisu „komunistički“ specijalitet, u Engleskog, Irskoj, Škotskoj (a vjerovatno i drugim zemljama koje ja ne poznajem) takvi stanovi postoje od 19. vijeka.. zovu se „social housing“ ili društveno stambeno zbrinjavanje.tek 80-ih je počeo proces otkupa tih stanova s tim da i dan danas dobar procenat stanovništva tamo živi u takvim stanovima kojima upravljaju opštine a stanarine su izuzetno male,.to je posljedica industrijalizacije.. pored toga, i dan danas nekim zaposlenima u kapitalističkim zemljama firme plaćaju smještaj tj. stan a nekima i auto.

    Eks piše tekst sa fokusom na „kako misliš tako će ti i biti“ tj. misli pozitivno, međutim, iako i to ima značajan uticaj, nije presudan. Društveno blagostanje zavisi od određenih faktora i tačno se zna koji su to…i mjeri se..

  10. Ма јок другари. Не постоје објективни показатељи благостања. Све је то субјективан осјећај, а ове скале за мјерење субјективних осјећаја су продукт западних (али и источних, и вањских, и унутрашњих) непријатеља. Ђавоља работа, сигурно. Питајте владику Григорија, ако не вјерујете.

    Проблем је у народу, незадовољан па то ти је.

    Вођа нас је одбранио од најезде Арапа! Одбранио нас је од страњских пензионера са другог спрата једног хотела у Тузли. Сједио лично, све са премијерком, у друштву Владимира Владимировича Путина и договорио крак гасовода, велики и мали кредит, мазут за гријање највећег града…
    Дјела не можемо побројати (али им се можемо поклонити), а народ опет незадовољан.

    Шта у ствари хоће та свјетина?

    Хоће да једу редовно. Три оброка и ужина!?
    А то што је двије милијарде гладних људи на нашој планети , не знају и не виде. Неписмена багра. Не читају! Незаинтересовани, неће да гледају РТРС, а Вођа је то задовољство учинио доступним свима равноправно (за само осам КМ мјесечно).
    Гледајте и уживајте у благостању.

    Неки, њих 40-ак одсто, би да раде?!
    Луд народ, ништа не ради (одмара) а незадовољан!

    Млади би да се осамостаљују, да формирају породице?
    Не знају несрећници шта су брачне муке. Још мање знају какве су напасти дјеца.
    Шта ћеш, младост- лудост.

    Возили би аута, кажу!?
    А зар нам нетакнуту природу нису довољно загадили злотвори, бацајући осиромашени уранијум? Зар треба да се и сами загађујемо издувним гасовима?

    Свашта се прича, а ја искрено не видим оправданог разлога за незадовољство.

    Е сад што у свим наведеним мукама злопате они који су блиски вођи и они блиски њему блиским?
    Хришћани смо ваљда? А, Божија заповијест лијепо каже: „Љуби ближњег свог, као самога себе“.

    И ово што Карабаја наводи о Данцима, и то је обичан пропагандни памфлет страних сила.
    Чуј, „држава много брине о њима“ и „брига за дјецу је у Данској много јефтинија и квалитетније организована него у остатку Европе?!
    Па мајку му, раскрстили смо са комунизмом. Није посао државе да води бригу о нама. Држава треба да се брине о себи и ближњима и, наравно, о потенцијалним непријатељима.
    А, и ко је овај памфлет објавио? Бука! Мало ли је?

    Због наведеног нудим рјешења:

    – покренути програм РТРС2, са 24-воро часовним величањем лика и дјела Великог Вође и указивањем на благостање и изобиље у коме живимо (уживамо!).
    – за главне уреднике именовати Екса Теслићког и Симу Ороза Натовског
    – препустити се благостању!

  14. Prva asicijacija na blagostanje su mi radne rukavice, obrađeno polje i mašine. Kao da sam nekakav izuzetak? Ostali pod blagostanjem vide palmu na obali mora i ništanerađenje. Nije to u našoj tradiciji. Nekada smo blagom nazivali stoku a oko stoke ima mašala da se radi. Valja potorit, uzorat, posijat, okopat, potrgat, pokosit, pokupit, prevest, samljet, namirit, napojit… Tek onda je blago blago i bez toga blaga nema.

    Elem, naravno da se blagostanje mjeri i naravno da sam rezultate mjerenje uzeo u obzir. Danci nisu na vrhu liste, ispred Danaca su Novi Zeland, Švicarska i Norveška. Naravno da su Danci u prošlosti bili pljačkaši na veliko i kolonizatori. Ni po čemu se nisu razlikovali od Holanđana ili Belgijanaca. Imali su kolonije u Africi, Indiji… znali su ih prodavati drugim pljačkašima na velikom. Grendland drže i dan danas i preko Grenlanda se bore za prirodna bogastva Arktika. Prva karakteristika danske privrede i politike zapošljavanja je sloboda. Nigdje nije tako lako i jednostavno zaposliti i otpustiti radnika. Upravo suprotno u odnosu na naše uslove.

    Odnosi među našim partijama? Meni je to za predizborne kampanje i gotovo. Ljudi kojima je predizorna kampanja 24/7/365 smoriše. Ja bih to smanjio za 30 puta, na 3% današnjeg uticaja.

  15. Ex, nemoj da ti je teško.. uzmi pa pročitaj nešto o „blagostanju“ o kojem govoriš.. promašio si temu.. nije to to.. tvoje shvatanje blagostanja mi se čini bliže onom: „Rad oslobadja“.. pažljivo po toj liniji hodaj..

    spominješ turizam i vezu sa lijepim građevinama.. ma, u Engleskoj i od ruševini naprave turističku lokaciju.. dok se ovdje uludo trošilo vrijeme i resursi oni su od 80-ih brusili svoje strateško opredeljenje u industriji turizma.. ne znam jesi li ikada bio tamo na nekim specijalizovanim turama.. skontao bi o čemu se radi.. da vidiš kako opat u Vestminsterskoj opatiji i prljav veš iznosi da nasmije turiste, uzme im 10ak funti i još ih navuče da kupe koji suvenir.ili u Hempton Kortu ti najnormalnije prezentuje sve perverzije Henrika VIII. drugo je nešto u pitanju.. nešto gdje novac nije presudan..imaš studiju OECDEa baš o tome, pročitaj..

  16. @ aleks, 17.02.2015. 08:28:58

    Zašto polaziš od pretpostavke da nisam upoznat sa materijom? Forma u kojoj pišem ne predviđa ozbiljan i cjelovit osvrt – omogućava tek naznake i navodi na razmišljanje.

    Naravno da su lijepe građevine samo dio turističke priče. Osvrnuo sam se na jake institucije… doduše u jednoj rečenici. Nisam smatrao da je potrebno više od toga. Ti pišeš upravo o jakim institucijama koje stvaraju gotov turistički proizvod. To je čitava nauka.

    Potenciram rad samo iz jednog razloga – blagostanje po pravilu i pogrešno zamišljamo bez rada a rad i blagostanje idu ruku pod ruku.

  18. polazim od te pretpostavke jer vidim da ti fali dobar dio „temelja“.. u razvijenim zemljama „institucije“ ne regulišu cjelokupan život.. ne stvaraju institucije turistički proizvod..ali su obavezne da taj proces podrže.. evo, da ti ilustrujem.. imaš primjer Kastela u BL, koji se trenutno renovira ili, kako je to nazvano, remodeluje.. iako je i u samom projektu navedno da prije svakog zahvata prvo treba izvršiti „arheološku valorizaciju“ područja (jer taj lokalitet nikad nije u potpunosti istražen, u stvari mali dio je istražen) to nije urađeno..arheološki i istorijski narativi (koji čak ne moraju biti uniformni, mogu se dati i različita tumačenja za isti lokalitet)su sadržaj tog lokaliteta kao proizvoda, ne restoran i livada..bez priče ljudi tamo nemaju šta raditi. Priča se ne može nakndadno izmišljati jer današnje komunikacijske tehnologije omogućuju svakom da provjeri najmanje jedan dio priče.. ako institucije nemaju kapacitet da to urade onda se zakonski omogući komercijalnom ili nevladinom sektoru da angažmanom stručnih firmi uradi to istraživanje. dakle, turistički proizvod može osmisliti bilo ko ko se time bavi ali mu treba omogućiti da dođe do ulaznih podataka.. dakle, ne treba čekati da se institucije osposobe da daju taj ulazni podatak već napraviti uslove da se za kraći vremenski period (jer neće niko čekati 10 godina da bi nešto napravio) dođe do potrebnih informacija.. itd.. itd..nije sve u institucijama i građevinama i sirovom radu…

Оставите одговор