Банка ХСБЦ у центру пореског скандала

Швајцарски огранак британске банке ХСБЦ налази се у центру великог скандала јер је помагао богатим клијентима, као што су политичари и индустријалци, да сакрију милионе долара како би избјегли плаћање пореза.

Истрага, названа СвисЛикс, спроведена је на основу података банке ХСБЦ са сједиштем у Женеви, које је 2007. године украо бивши банкарски службеник, француско-италијански програмер Ерве Фалсијани.

Париски Монд имао је јануара 2014. године приступ стотинама хиљада тих података које је требало дешифровати, а садрже информације о 106.000 клијената из 200 земаља.

Француски дневник је сарађивао са 150 новинара путем „кодираног форума” како би дешифровао податке о систему швајцарске банке за утају пореза.

Према Монду, од 9. новембра 2006. до 31. марта 2007. године, око 180,6 милиона евра било је у транзиту у швајцарској банци ХСБЦ у Женеви. Тај новац је био сакривен, између осталог и у офшор структурама у Панами и на Британским Дјевичанским острвима.

Документа садрже личне податке о клијентима, поруке банкара и детаље о кретању новца.

После објављивања тих података, у свијету су неки затражили судски поступак против банке која је до сада била поштеђена, а истрага се води у Белгији и Француској.

Један истражни судија у Белгији отворио је истрагу у новембру прошле године због утаје пореза и прање новца и предвиђа издавање међународних потјерница против руководилаца банке уколико они не буду сарађивали са судом.

Британски посланици најавили су такође истрагу о централи те банке у Лондону.

Фалсијани сматра да сви они који покрећу истраге или поступке, треба да имају заштиту, јер је могуће да се појаве и други програмери који би можда открили додатне детаље о швајцарској банци.

По његовим ријечима, новинари који су имали приступ подацима, имали су само „ограничен” приступ и вјероватно је да су и неке француске банке укључене у скандал.

Швајцарска ХЦБС је признала да је имала „пропусте” и саопштила да је то „пракса” коју је користила у прошлости, али да је 2008. године „радикално променила стратегију”.

У документима се помињу имена Саудијаца осумњичених да су финансирали Осаму бин Ладена, као и имена нарко-босова и шверцера оружја и дијаманата.

По наводима банке, нова управа је именована после крађе докумената 2007. године и од тада је број клијената смањила са око 100.000, на садашњих 30.000.

Средства којим банка управља су се смањила са 118 милијарди долара на 68 милијарди долара крајем 2014. године.

Међу клијентима се помињу марокански и јордански краљеви Мухамед ВИ и Абдулах Други, као и један рођак сиријског председника Башара ел Асада.