Андрићево дјело у сјенци немара и новца

Низом манифестација, на достојанствен начин, како и приличи нобеловцу, прошле године обиљежена је 120-годишњица рођења Ива Андрића. У сијенци прославе, међутим, остала је чињеница да још не постоји критичко издање дјела овог књижевног великана, а јубилеј је пропуштен да се барем покрене иницијатива за рад на овом пројекту.

Шта је у питању, новац или немар? По свој прилици – и једно и друго. Истичући да се о изради овог издања у Задужбини Иве Андрића разговара већ неколико година, и да је то скуп и дуготрајан посао за који је потребно претходно учинити оно што би олакшало рад на том капиталном пројекту, Драган Драгојловић, управник Задужбине, подсјећа да је израђена Библиографија Иве Андрића и дигитализација његове рукописне заоставштине.

– Библиографију је покренула и финансирала Задужбина из својих средстава, уз минималну помоћ Министарства културе – каже Драгојловић. – Објављена је прије двије године, поводом 50 година од Андрићевог добијања Нобелове награде. Послове је обавила Библиотека Матице српске, пошто Народна бибилиотека Србије то није жељела да уради. Библиографија се налази у електронској форми, а штампана је и као књига. Сада је доступна на сајту Библиотеке и Задужбине свим људима широм свијета, који се баве Андрићем и његовим дјелом.

Дигитализација цјелокупне рукописне заоставштине Ива Андрића започета је прошле године уз залагање др Александре Вранеш, декана Филолошког факултета у Београду.

– Они који буду радили на критичком издању, уз добијање шифре, моћи ће сваког тренутка електронским путем да ишчитавају сваки појединачни папир Андрићевих рукописа у својим кабинетима и становима. Више неће морати да заказују вријеме када могу да дођу у Архив Академије нити ће морати да листају папире, од којих многи нису у најбољем стању – каже Драгојловић.

Предсједник УО Андрићеве задужбине, Радован Вучковић, каже да је ријеч о великом и изузетно скупом подухвату.

– Било је неколико концепција око израде критичког издања, али су те разлике превазиђене – каже Вучковић. – Остало је главно питање ко би то финансирао и организовао. Задужбина нема средстава за овај подухват, али може да окупи стручњаке, који би се бавили овим послом. Логично би било да финансирање иде преко Института за књижевност и умјетност, који у том погледу има велика искуства.

Директор Института Весна Матовић, међутим, каже да никако не би могли да се прихвате овог пројекта, јер увелико раде своје, за које унапред конкуришу и добијају средства.

– Нема сумње да је срамота што немамо критичко издање Андрићевих дјела, али око његове израде морали бисмо да се добро договоримо. Иницијатор би природно требало да буде Андрићева задужбина, а ми смо, са својим стручњацима, спремни да помогнемо.