Алекса Милојевић: Евро вриједи бар шест марака (1)
Фронтал.Рс доноси први дио интервјуа са економистом, Алексом Милојевићем. Разговарао: Марко Шикуљак Тражећи одговоре на пет економских питања, најопширније смо добили од Алексе Милојевића, директора Економског института из Бијељине. Иако смо због замишљеног формата морали да их скраћујемо, њихов садржај је био путоказ да у разговору добијемо одговоре на питања о томе шта је све […]
Фронтал.Рс доноси први дио интервјуа са економистом, Алексом Милојевићем.
Разговарао: Марко Шикуљак
Тражећи одговоре на пет економских питања, најопширније смо добили од Алексе Милојевића, директора Економског института из Бијељине. Иако смо због замишљеног формата морали да их скраћујемо, њихов садржај је био путоказ да у разговору добијемо одговоре на питања о томе шта је све лоше у нашој економији, и шта можемо учинити да је побољшамо.
Некада први директор Агенције за приватизацију Републике Српске, говори гдје смо се прешли у транзицији државног у приватно власништво, зашто је конвертибилна марка прецијењена барем три пута, и зашто је једини пут за побољшање економске ситуације промјена економског система, јер са постојећим ни не може боље.
Шта учинити да побољшамо економску ситуацију?
Промјена привредног система је пресудна. Добар економски систем у најбољи однос ставља све ресурсе и на бази тога се прави развој. Уз лош систем и најбогатији ресурси пропадају. Земље сиромашне ресурсима уз добар систем су богате, као што су Швајцарска, Јапан, па и САД, од којих је трећина пустиња, а једна мочвара, али са преостале трећине остварују силно богатство.
Кина је у једном систему била јако сиромашна, у другом економски напредује. Ми смо у са истим ресурсима у комунистичком систему били кокнурентни са осталима, а сада нисмо.
Упустили смо се у ризичан систем слободног тржишта, а оно је највеће зло за неразвијено тржиште. Кад отворите малу привреду снажним копманијама, она буде смаљевена.
Морамо напустити систем слободног тржишта и прећи у систем регулисаног,онако како се то чини на Западу. Морамо да поновимо развојни пут развијених, држава мора доћи у центар и преузети одговорност за привреду, а не смије јој окретати леђа, распродавати предузећа, не оснивати нова. Мора се регулисати тржиште, монетарну сферу, фискалну сферу, увоз извоз, банкарство и камате, инвестиције.
Међутим, мислим да ће та промјена привредног система ићи врло тешко због тога што је сваки привредни систем распоред интересних група. Ми сад имамо једну врло тешку ситуацију у БиХ – да су наше водеће политичке елите у суштини елите које су кроз приватизацију оствариле велика материјална богатства, а да нису допринијели богатству Босне и Херцеговине. И они ће, наравно, жестоко бранити ову позицију.
Приватизација у Српској: Шта је могло боље, а шта учинити сада?
Тендерска приватизација је била велика грешка и смрт за привреду. Ми смо морали направити приватизацију какву су урадили Словенци, и како смо почели у почетку. Морали смо умјесто продаје трансформисати својине тако да радници постану власници, и да један дио продамо уз попуст, и да тај новац уложимо у предузећа. Такав систем је постојао у почетку, и звао се случајан број, али су га злобници прозвали бинго. Ми смо себичан народ и никако не видимо заједничку корист и не можемо да будемо солидарни са читавим народом.
Ми смо ишли са приједлогом случајног извлачења, јер је само Крајина имала привреду, а други су је оставили у Зеници, Сарајеву и другим мјестима. Да смо ишли на подјелу по предузећима, само би радници фабрика које су остале у Српској имали неке дионице, а остали ништа. Ми смо сматрали да је поштеније да процијенимо вриједност државне имовине и да свако добије подједнако у акцијама, којима после може трговати или их мијењати. Али не да се добија ваучер, па да се људи варају, улажу их у фондове, па фонд не ради или слично.
Приједлог за остварење реприватизације је доста једноставан. Потребно је свакоме признати његова власничка права – и радницима и купцима предузећа. Онолико колико је купљено потребно је признати купцима. Остало је потребно подијелити радницима и продати уз попусте.
Не могу се купити милиони за неколико десетина хиљада КМ. Ако је процијењена (приватизациона) вриједност предузећа десет милиона КМ а оно продато за 100.000 КМ онда је купцу потребно признати тих 100.000 КМ, а осталих 900.000 КМ потребно је подијелити и продати радницима и осталим грађанима.
Било је говора да је курс конвертибилне марке прецијењен, да ли је то тако?
Валутни одбор је одредио да имамо стабилну валуту и формирао Централну банку БиХ која није банка, већ обична мјењачница. Функција Централне банке је да емитује новац, да води фискалну политику, то јесте да усклађује материјалне и новчане вриједности. То нам је одузето, и само оно колико зарадимо преко извоза може да буде емитовано, само се размијени. То је бесмислица, јер се у једној привреди све не извози, и по томе би давно нестало новца код нас.
Међутим отворени су канали дотока, новац од приватизација, кредити, дознаке, потрошње страних мисија и НВО, а курс је чврст. Чим имате чврст курс, а имате дугове и дефиците, имате прецијењену валуту. Ми дефицит морамо надокнадити само извозом, а да би извезли робе морамо оборити њихову цијену, а то значи обарање цијене валуте. Пошто је наше задужење 3 пута веће од БДП, најниже обезврјеђење домаће валуте је шест марака за евро. То се мора догодити, јер марка једном мора изаћи на тржиште, не може се административно одржавати курс.
Свугдје је то изазивало економски хаос, јер ћемо морати три пута више производити и извозити да би вратили дуг. У нашем случају плате ће остати исте, а хљеб ће коштати 3-4 марке. Имате ову најаву да се наплата воде у Бијељини, преко које се враћају кредити за изградњу канализације, врше преко мјеница и залога имовине. Зна се да ће при паду валуте цијене бити повећане и нико их неће моћи платити, па ће наступити пљенидба имовине.
До сада се није помињало да нам је задужење тако велико. У чему је разлика у приказима наших дуговања? Да ли то има и друге последице?
Ја већ годинама говорим да се наш БДП погрешно мјери. У наш БДП је урачунат и платни дефицити и радничке дознаке из иностранства и кредити ММФ. Ја сам израчунао да је у питању око 5 милијарди, а званично је наш БДП 8,4 милијарди. Тако да је наш стварни БДП највише 3,7 милијарде. ММФ одговара да ми имамо 6000 долара по становнику, и да спадамо у средње развијене земље. А прије рата је на територији садашње РС имали смо производ од 1700 доалра, и спадали у неразвијене, као и читава Југославија.
Па ви видите како се са привредом може бити сиромашан, а без привреде средње развијен. Не можемо туђе вриједности рачунати као своје, као да их нећемо враћати. Кад се тако рачуна, ми смо земља пореског раја, са најмањим порезима, и да нам је инострано задужење 20 одсто.
Ако рачунамо само реалне вриједности, када се примијени на оно што се ствара у овој земљи, наши порези износе 65 одсто, а инострана задужења су три пута већа од друштвеног производа. Горња граница задужености је 30 одсто, јер се после тога улази у дубоку кризу.
На западу годинама стоји да су порези 26 одсто друштвеног производа, а са доприносима 42-43 одсто. Уколико су већи, онда улазите у инфлацију, а боље је ако су мало нижи јер више остаје за нвестиције.
Како развијати нашу привреду?
Ми смо мали и немамо снагу да уведемо царине и оградимо се од ЕУ. Морамо наћи рјешење у штедњи. Развој на најнижем нивоу мора почети од природних ресурса, то је најповољнији бескаматни крдит који народ може да има. Шведска је кренула од обраде дрвета, и прво је забранила извоз обловине. Пошто су за обраду дрвета потребне машине, они су радили на њиховом развоју, па су ускоро постали лидери и у тој градњи. Забраном извоза дрвета су појефтинили сировину на домаћем тржишту, па су почели производити намјештај који је био конкурентан.
Енглеска је за вријеме Тјудора извозила вуну, и примијетили су да су све сиромашнији, а да Италија све богатија јер од њихове јефтине вуне праве скуп текстил. Онда су забранили извоз вуне, уништили тако италијанску индустрију, а почели извозити свој текстил који се почели производити.
Ови историјски примјери показују да се мора почети од ресурса, али се он не смије извозити као примарна сировина. Ми морамо почети од шуме, развити дрвну индустрију, а уз њу би се развијале и друге индустрије.
Слично је са рудницима: Не би могли само извозити руду, већ би уз рудник направили жељезару, као што је у бившој Југославији постојала заокружена производња. Наравно, жељезару ако не можемо направити сами, правили би договор са неким другим, уз задржавање већинског власништва.
(наставиће се)
Ništa me više ne može iznenaditiB-)
Aleksa dobro kursira valutu, ali bi bilo lijepo da navede primjer svoje anti-matematike.A sa devalvacijom bi postigao samo hitac u prazno. Priča napamet iako su dostupne statistike i uvoza i izvoza.
Dug je tri puta veći od BDP……:D
Apropos Tjudora i vune, carinski rat je vodila Francuska.
Naročito impresionira ograničenost resursa SAD, trećina močvare i trećina pustinje itd…..
No koga zanima Aleksa je napisao fenomenalnu knjigu, pa ko hoće da shvati pisca nek’ izvoli. Ja sam pročitao…..
Ми смо морали направити приватизацију какву су урадили Словенци, и како смо почели у почетку. Uvijek mi počinjemo u početku i to je naš osnovni problem:D
Е због оваквих експерата смо ми и догурали до овде гдје се налазимо.
„Земље сиромашне ресурсима уз добар систем су богате, као што су Швајцарска, Јапан, па и САД, од којих је трећина пустиња, а једна мочвара, али са преостале трећине остварују силно богатство.“
Како да наставим читати даље кад прочитам овакву небулозу од „експерта“.
@Bojan
Još da pročitaš knjigu……..
Морам рећи да је због подјеле интервјуа питање које се односи на рачунање БДП остало у другом дијелу. Указаћу на пропуст, па би тај одговор требао ући у први дио.
Шта није тачно што овај човјек није рекао? Мени је само мало нереално поредити земље са неколико десетина милиона са ентитетом од 1,4 милиона становника. Енглеска и Италија имају велико учешће у поморском транспорту, он је бржи и јефтинији за разлику од Српске/БиХ који немају ни честитог пута.
Оно гдје би Српска могла направити велики искорак јесте производња ХРАНЕ и електричне енергије! У свијету је несташица хране а и електричне енергије. Дрветом ми не можемо направити велики искорак, прво немамо га довољно, друга ствар је ако би кренули у гигантску производњу за 10 година шуме би НЕСТАЛЕ. Погледајте само Амазон…
Пољопривреда и електрична енегргија само и ово би процвјетало… али неће браћа Срби да раде за СЕБЕ драже им је да буду ситни препродавачи на пијаци, да закидају на вагању него да буду газде и да послују са Русима, Нијемцима на велико… и да чекају 41 марку социјалне помоћи па не иде то народе…
Јагоде, ораси, љешници, то ће увијек ићи, килограм ораха 20 марака, народ ће увијек правити колаче…
Meni je Aleksa simpatičan. Jeste da mu nedostaje harizme, pa on zbog toga pribjegava ovim bombastičnim izjavama o nikakvoj vrijednosti marke ili o američkoj prirodnoj „sirotinji“ – pokušava privući i zdržati pažnju. Pogledao sam video na jubitjuu, taj dio vjerovatno dolazi u drugom dijelu ovog intervjua i tamo ima prijedlog o uspostavljanju velikog državnog drvoprerađivačkog preduzeća.
I nije to toliko šuplja priča. Pogledajte… Profesor se nije bavio suštinom – postoji li u svijetu tražnja za proizvodima jednog takvog preduzeća i šta bi takvo preduzeće proizvodilo… ali mislim da tu ima štofa. Činjenica je da šume imamo, činjenica je da nam šuma pravi gubitke. Red je za rezove i promjene. Koliko bi takvo preduzeće moglo biti partner IKEAma i sličnima, jeste pitanje. Ne voli Šved ozbiljne igrače, njemu je lakše zavrtati šije malima i pretvarati ih u svoje potlačene filijale. Ali eto kontam da bi jedan takav gigant mogao raditi kvalitetne parkete (znate one gotove, lakirane, preskupe), mogao bi raditi iverice i panele (pa da ih prestanemo uvoziti), mogao bi se uključiti i u priču o laminatima, ekskluzivnom namještaju za izvoz, kvalitetnoj stolariji koja na zapadu uveliko potiskuje PVC i Alu profile… Posebno bitan u cijeloj toj priči je održivi razvoj. Sa fragmentiranom strukturom kakvu imamo danas – u kojoj svako goni neki svoj sitni ćar – na kraju strada prirodni resurs. Sa centralizacijom moći i kapitala – lakše bi smo obnovili i zanovili šumsko bogastvo.
Preduslov cijele ove priče jesu poštene namjere osnivača i menadžera. Ako oni u tom nekom budućem preduzeću budu vidjeli još jednu partijsku firmu, zlatnu koku za svoje poslušnike, ljubavnice, rodbinu… onda od toga nema ništa. Bolje ne ulaziti u cijelu priču.
Код нас постоји проблем у економији, и то је јасно, па ћу увијек позорно послушати неког ко указује на проблем. Што се тиче дуга и БДП, мало сам гуглао и видио да се ту помињу цифре од 5,5 милијарди марака и евра, што значи да се ту муља опасно. Ми ту свакако немамо шта много учинити, јер курсом не можемо управљати. Штедња је свакако једно од рјешења, и ту се слажем са Милојевићем, стим да морамо повећати производњу, барем да неке ствари не увозимо, као што каже 1978.
Bez preduzetništva nema ništa. Kako vi zamišljate da će država organizovati preradu drveta ili proizvodnju namještaja. Takve iluzije nisu širili ni naši „mrski“ komunisti. Kako pomoći ljudima da realizuju dobre poslovne ideje je sasvim drugo pitanje, mada je trenutni odgovor sveden na članstvo i podršku vladajućim strukturama.
Što se tiče kursa savjetujem ekspertima i ne-ekspertima da uzmu za primjer neki novi kurs KM od recimo 1 EUR=2,5 KM i da ga primjene na kredite date privredi i stanovništvu uz valutnu klauzulu, pa će lako utvrditi da bi opterećenje poraslo za oko milijardu maraka. Da li bi promjena kursa donijela povećanje izvoza od milijardu maraka? Ne bi. Kada o ovoj problematici bude govorio neko ozbiljan rado ću se pridružiti nastavku priče.
Са овим курсом конвертовања марке за еуро, извоз нема никакву перспективу, да би се подстакао извоз треба нам реалнији курс од овога који служи за банкарске услуге.
Слажем се са предходником да би промјена еурибора, била фатална за кредитно задужене фирме и грађане!
Девалвација која не би изазвала већу инфлацију би позитивно утицала на извоз! Све ове маске око раста БДП служе само за замазивање очију и то актуелна власт не попушта ко одојче сису, мада само по себи ништа не представља, јер реална рачуница говори боље него статистички подаци!
Идеја о девалвацији марке је тотална глупост иза које може да стоји само економиста заробљен теоријом, који нема везе са праксом. Наш извоз је слаб зато што се у овој држави ништа конкретно и квалитетно не производи (бар не у довољној количини да смањи дефицит), а не зато што је марка прецијењена!
Друго, девалвација марке би моментално довела до банкрота ко зна колико хиљада грађана који имају дугорочне кредите са девизном клаузулом, који би изгубили станове и практично све што имају.
Затим би пропале и банке које би девалвацијом биле, буквално, опљачкане, јер су донијели паре из иностранства и за њих купили КМ-ове који би остали без вриједности. Тиме бисмо као земља пали на најнижи могући кредитни рејтинг, већина банака би се повукла (или пропала) а оне које остану би позајмљивале по највишим каматним стопама на свијету.
Четврто, тржиште некретнина би доживјело потпуни колапс, јер би од хиљада станова које би банке заплијениле дошло до презасићења понуде и станови више не би вриједили ништа.
Пето, будући да би дошло до вишеструког повећања цијене свих увозних артикала, животни стандард грађана би пао на ниво из Етиопије, живјели бисмо као Бушмани у Африци. Да се подсјетимо, ми не производимо ни сапун, ни пасту за зубе, ни детерџенте, ни аутомобиле, ни телевизоре, ни рачунаре, итд, итд. нафту увозимо, увозимо и скоро сву храну! Дакле, ово је сценарио у којем литар горива кошта 7 КМ, а најјефтини ауто који данас кошта 15.000 КМ, би коштао 45.000! Чак и они произвођачи који производе чисто домаћи производ, осјетили би вртоглав пад стандарда и подигли би цијене својих производа. То би покренуло вртоглаву хиперинфлацију и више нико не би хтио да прими КМ, ни по каквом курсу.
Па бивша СФРЈ је 100 пута покушала да поправи свој платни биланс девалвацијом, па никад ништа нису постигли осим веће инфлације. Девалвацију као мјеру која побољшава платни биланс може да спроведе само држава која се у великој мјери ослања на домаћу производњу, а коме то није јасно – тај не треба да прича о економији! Овај Алекса је обични излапјели старац и сматрам да је испод нивоа Фронтала да објављује таква блебетања.
Идеја о девалвацији марке је тотална глупост иза које може да стоји само економиста заробљен теоријом, који нема везе са праксом. Наш извоз је слаб зато што се у овој држави ништа конкретно и квалитетно не производи (бар не у довољној количини да смањи дефицит), а не зато што је марка прецијењена!
Друго, девалвација марке би моментално довела до банкрота ко зна колико хиљада грађана који имају дугорочне кредите са девизном клаузулом, који би изгубили станове и практично све што имају.
Затим би пропале и банке које би девалвацијом биле, буквално, опљачкане, јер су донијели паре из иностранства и за њих купили КМ-ове који би остали без вриједности. Тиме бисмо као земља пали на најнижи могући кредитни рејтинг, већина банака би се повукла (или пропала) а оне које остану би позајмљивале по највишим каматним стопама на свијету.
Четврто, тржиште некретнина би доживјело потпуни колапс, јер би од хиљада станова које би банке заплијениле дошло до презасићења понуде и станови више не би вриједили ништа.
Пето, будући да би дошло до вишеструког повећања цијене свих увозних артикала, животни стандард грађана би пао на ниво из Етиопије, живјели бисмо као Бушмани у Африци. Да се подсјетимо, ми не производимо ни сапун, ни пасту за зубе, ни детерџенте, ни аутомобиле, ни телевизоре, ни рачунаре, итд, итд. нафту увозимо, увозимо и скоро сву храну! Дакле, ово је сценарио у којем литар горива кошта 7 КМ, а најјефтини ауто који данас кошта 15.000 КМ, би коштао 45.000! Чак и они произвођачи који производе чисто домаћи производ, осјетили би вртоглав пад стандарда и подигли би цијене својих производа. То би покренуло вртоглаву хиперинфлацију и више нико не би хтио да прими КМ, ни по каквом курсу.
Па бивша СФРЈ је 100 пута покушала да поправи свој платни биланс девалвацијом, па никад ништа нису постигли осим веће инфлације. Девалвацију као мјеру која побољшава платни биланс може да спроведе само држава која се у великој мјери ослања на домаћу производњу, а коме то није јасно – тај не треба да прича о економији! Овај Алекса је обични излапјели старац и сматрам да је испод нивоа Фронтала да објављује таква блебетања.
Ako karensi bord nešto garantuje onda je to realnost kursa… maraka ima onoliko koliko ima evra. Kakva crna devalvacija?!
Koliko sam ja shvatio Aleksu, priča o kursu nije prijedlog, već ilustracija (ne)konkurentnosti naše privrede.
Видео нисам гледао, али ово што пише изгледа као приједлог. Свако мало се појави неки паметњаковић који то заговара. Нпр. професор Томаш у БЛ годинама већ прича о девалвацији, само ми се чини да га у задње вријеме мање зову и мање питају за мишљење.
Нема подстицаја извозу, сваки предузетник се за евро може да бори на домаћем тржишту, зашто би извозио на своју штету!?
ево примјер дрвене еко-палете или брикети, има потражње, али нема интереса да се извоз повећава, јер што зарадиш на мосту изгубиш на ћуприји, људи одустају од тих послова, боље је полако распродавати у овом „домаћем“ оквиру него свјесно радити против себе са извозом!
Слично је са грађевинском столаријом, јел неко примјетио пад извоза на тржиштима која су била отворена за нас а налазе се у ЕУ зони? Да ли још неко мазохистички извози у Шпанију прозоре и врата?
Не вјерујем, јер је неисплативо!
Нешто се послова поправило са Русима захваљујући опоравку долара, па се ту нешто ушићарило, док се са Либијом затворило све због нато злочина који је у току над том земљом!
Нек се неко упита зашто американци стално опомињу Кину да морају ојачати своју валуту, а Кинези упорни па неће, али су зато највећи извозници у свијету!?:P
@ rakovic, 08.06.2011. 13:49:24
Preduzetništvo ima svoja velika ograničenja. U uslovima oskudice kapitala, finansijske i svake druge nediscipline, fantastične korupcije – preduzetnici svoj preduzetnički život svode na puko preživljavanje. Energiju ne troše na inovacije već na utjerivanje dugova, podmićivanje službenika, na izmirivanje obaveza. Tek ozbiljan kapital i stabilnost u procesu proizvodnje – daju priliku marketingu, dizajnu, inovacijama da se razmašu i dođu na svoje.
Nema tog preduzetnika koji će imati dovoljno muda i mišića da organizuje distribuciju ogrevnog drveta, srodnih proizvoda, namještaja… po Italiji. Nije teško zamisliti veliku kompaniju koja bez problema organizuje zakupe desetina malih stovarišta, zavidan autopark… i da na taj način zaobiđemo gramzive grosiste koji na tom poslu već godinama kupe kajmak.
i velika kompanija mora biti vođena preduzetničkim duhom. Ajde malo zamijeni u tvojoj priči subjekta, pa umjesto ozbiljne kompanije stavi državu. Ne ide, pa ne ide. A što se tiče npr. bivših šipadovaca koji su u rasejanju nije ih problem mobilisati.
Ја нисам разумио да Милојевић жели девалвацију, већ говори да ће она неминовно доћи због односа БДП и задужења.
Ја се више не слажем за националну банку. Њене могућности су ограничене, али је потребна, па само да се све плате јавних фирми, пензије, буџетска давања исплате преко ње, она може да живи, а да се не плаћају паре страним банкама. А новац се преко ње може пласирати јефтиније, и помоћи привреди и предузетништву, и пољопривреди, кроз повољне кредите. Влада даје неке подстицаје за младе брачне парове, а то је пресипање из шупљег у празно: Млади пар плати камату од 4 одсто, а из буџета се намири разлика страној банци, и она је опет наплатила велику камату.
Ова прича о извозу сировина ме подсјети на црног грују: нашу сишуму посјекао, па нам сад продајеш кочеве.
Ако ми можемо произвести „кочеве“, онда дрво не треба извозити, већ га прерадити.
@ rakovic, 08.06.2011. 15:51:02
Preduzetniku suprostavljam menadžera. Umjesto preduzetničke improvizacije i sklonosti riziku, treba nam menadžerska čvrsta ruka i stabilnost u privređivanju. Tek ta stabilnost donosi velike brojeve a ti veliki brojevi omogućavaju sili malih preduzetnika da se u njih uklope. Dometi preduzetništva su ograničeni, pogotovo u uslovima nepostojanja velikih domaćih igrača. Naši preduzetnici su ostavljeni na milost i nemilost bjelosvjetskim ajkulama i u tim šemama redovno gube, tačnije minimalno zarađuju.
Nadalje, priča o devalvaciji je poprilično iščupana iz konteksta. Ona se u prvom redu odnosi na aktuelnu vladu i njenu politiku kontinuiteta. Strašno je kada jedna nova vlada, u jednoj siromašnoj zemlji, sa lošim trendovima zagovara politiku kontinuiteta. Taj kontinuitet nas vodi haosu. Haos je plastično prikazan pričom o devalvaciji.
Eno ti menadžera na željeznici RS, koji je zaboravio da ljudi takođe rade na pogonsko gorivo, poslednja plata nekako koincidira sa okončanjem izbora. Ali je čvrsto protiv štrajka, svaka čast.
Što se recepata tiče priča polazi od vođstva (liderstva, motivacije, uređenosti sistema, pa onda ima mjesta i za menadžere. Ali sama inovacija ne dolazi iz knjiga, iako se u literaturi izučava. Voljni faktor nije dovoljan.
Možda će jednog dana ljudi shvatiti da je posao vlasti da urede i održavaju tržište, a ne da ga svojim aktivnostima sistematski narušavaju.
Морам признати да су овакви текстови, а још више коментари, разлог што долазим на Фронтал. Деси се па човјек заиста може прочитати нешто паметно у коментарима корисника (за разлику од оног о Шукалу и напредњацима напримјер).
Мене занима да ли ико од вас мисли да је код нас уопште могућ сценарио да неки економиста изнесе неку револуционарну идеју како да се извучемо из сиротиње и онда да то у власти прихвате и имплементирају?
Ја мислим да је код нас на снази голи лоповлук и крађа милиона у кокошарском маниру и да безвезе ми све ово читамо и пишемо. Прво се треба отарасити лопова.
mitar i orhan (i marko i željko), 08.06.2011. 13:02:40
ЈАСНО ЈЕ ДА СЕ БДП ЛАЖНО ПРЕДСТАВЉА И ДА СМО МИ ПРЕЗАДУЖЕНА ЗЕМЉА. ЕВО ШТА ПОЗНАТИ ПРИВРЕДНИК КАЖЕ ЗА СРБИЈУ (ИСТО ВРИЈЕДИ И ЗА СРПСКУ):
„Све се намерно обесмишљава и фалсификују се сви економски подаци. Рецимо, када погледате званичну верзију БДП, онда видимо да се он приказује да износи 31 милијарду евра, што је потпуна лаж. Па како је то могуће да је толики наш БДП? Хајде да применимо једну сељачку здраву логику, једну пиљарску математику за основце. Ако је стопа раста, када све званичне стопе привредног раста саберете од 2001. до 2010, била 44,8%, а 2001. смо имали 8,8 милијарди евра реалан БДП, онда је БДП нарастао реално на 13,1 милијарду евра, а не на лажних 31 милијарду евра, како се приказује кроз текуће цене. То се види и када се упореди БДП у сталним ценама, јер добијамо реалан БДП од 13,1 милијарду евра. Када знате овај реалан податак, онда се мења и читава економска слика. Све постаје другачије од званичне режимске пропаганде о успеху реформи.
Тврде како Србија није задужена, јер је задужена 39,6% БДП, што је мање од 40% БДП, те има простора за нова задуживања. Истина је потпуно обрнута. Погледајмо релну задуженост. Привреда је задужена 20 милијарди евра, грађани су задужени 5,1 милијарда и држава 12,5 милијарди евра. Колико је то? Укупна задуженост је 37,6 милијарди евра. Ту цифру нико не помиње. Посебно питање је – ко и како ће да врати тај дуг? А дугови се морају враћати. Када знамо ове реалне податке, онда је лако израчунати да је наша укупна задуженост 190% БДП. Ниска задуженост је до 40% БДП. Ми смо, дакле, презадужена држава која се налази пред банкротом. Режим то неће да призна. Стручна јавност о томе ћути. Ситуација је драматична.
Ми се налазимо у огромном проблему. Што пре то грађани схвате, пре ћемо изаћи из проблема. Колико сада видим политичари и даље шире лажи и обмањују грађане.“
ЈАСНО ЈЕ И ДА 1 ЕВРО НЕ ВРИЈЕДИ 6 КМ. ПРОФЕСОР ЗАБОРАВЉА ДА СЕ ЕУРО (КАО И ДОЛАР) ШТАМПА У 4 СМЈЕНЕ. НАРАВНО, БЕЗ РЕАЛНОГ ПОКРИЋА. ЗАТО ИМАМО ИНФЛАЦИЈУ, ПА ДАНАС ЗА 100 ЕВРА МОЖЕМО КУПИТИ ОНО ШТО СМО НЕКАДА МОГЛИ ЗА 100 ДМ.
РЕПУБЛИКА СРПСКА СЕ НЕ МОЖЕ ПОРЕДИТИ СА КОЛОНИЈАЛНИМ СИЛАМА КОЈЕ СУ ЕКСПЛОАТИСАЛЕ (И ЕКСПЛОАТИШУ) ПОЛА СВИЈЕТА, А НИ СА ШВИЦАРСКОМ, ГДЈЕ СУ СВЈЕТСКИ МОЋНИЦИ ЧУВАЛИ НОВАЦ И КОЈА ЈЕ И ПОРЕД ЧИЊЕНИЦЕ ДА ГРАНИЧИ СА ЊЕМАЧКОМ И ФРАНЦУСКОМ И ДА У ЊОЈ ЖИВЕ РАЗЛИЧИТИ НАРОДИ ИЗБЈЕГЛА И 1. И 2. СВЈЕТСКИ РАТ.
Имамо Лијевче, Семберију и Посавину да нас храни, имамо сјајне услове за развој воћарства, које би пратила прерађивачка индустрија. Имамо сјајне потенцијале за проиводњу електричне енергије. Имамо чисту воду. На великом простору нас живи мање него у једном просјечном европском граду.
Заиста треба бити „стручњак“ па довести народ у ситуацију да скапава од глади, а државу до банкрота.
Од банкрота нас само спасавају рођаци из дијаспоре, који овдје упумпавају готов новац и значајно амортизују спољнотрговински дефицит. Само кад бисмо храну произвели за властите потребе (не за извоз), овдје би се могло сјајно живјети.
Ништа се по питању увозног лобија и криминализованог друштва (посебно у сфери извршне и судске власти) неће промијенити ако се не појави неко са харизмом, лудо храбар, спреман на жртву, да преокрене све у нашу корист. Наравно, треба знати да ли онима који нам постављају људе на власт (преко медија и директним финансирањем кампања) одговара да се ми икад опоравимо, мањимо увоз, а повећамо извоз.
МЕНИ СЕ ЧИНИ ДА ИМ ОДГОВАРА БАШ ОВАКВО СТАЊЕ.x-(
drazen78bl, 10.06.2011. 02:04:38
Potpisujem oba posta.
Pa naravno,iscupaju iz naftalina jos jednog “ekonomistu“ ,koji je pobjegao sa gerijatrije.
Valjda poptplatio portira Eurima,koje je promijenio dok je jos imao Dojc-marku,koju su penzioneri vrijedno “konvertovali“iz jednog u drugo i drugo u trece i tako redom.
Pih,
Ovome je jos uvijek u glavi DM prije katastrofalnog uvodjenja Evra,koji je poslije inzinjerski precizno devalvirao.
A sve to ima veze sa nasim “izvozom“ ko lanjski snijeg sa zakasnjelom menstruacijom Karlom del Ponte(ako je ono uopste zensko)
Дражене, не слажем се у потпуности са овим твојим закључком са ким се РС не може поредити, заборавио си са ким се може поредити!?
Не можемо са колонијалним силама, тачно, али зато морамо и можемо са Словенијом, Чешком, Словачком, Финском, Норвешком, Аустријом….шта нас спречава у томе!? Све те побројане ресурсе имамо више од наведених земаља, а код нас криза траје преко 30 година!? Имамо рационалан број становника, нити превише нити премало у односу на ресурсе и природне погодности, и геостратешки значај,да би подигли економију и привреду, а никако нам не иде!
Мени овај наш простор личи на ђавоље двориште, а нама наша лопта отишла на трешњу, они што знају да је скину неће, а они што незнају упорно поломише јадно дрво, али не иде!
Толико.
Алекса Милојевић, се треба бавити чувањем унука, као и сви пензионери. Умјесто тога, он нам прича о неким безвезним анализама. Наравно, г. Милојевић, се у интервију, дотакао и приватизације. Волио бих да нам каже, шта би са оног новца које је прикупио док је био на челу Дирекције за приватизације. Било је ту прилично новца. Вјероватно је од тога направљен приватни Економски институт, а уложено је у бројне некретнине у Београду и Бијељини. Положи рачун Алекса, о парама, па тек онда можеш причати о економији.
aleksa je dosta toga u pravu jedino sto da ima malko morala ne bi pricao o naopakoj privatizaciji kad je ucestvovao u njoj i mozda nije najtacniji naziv privatizacija mozda bi bolje stajalo pljacka,unistavanje ili nesto slicno.ja licno mislim da govoriti o privredi nema nikakvog smisla, jer mi ne mozemo stvoriti koliko ovi mogu upropastiti, dok ne pocistimo dvoriste naravno mislim na politiku i u tom smijeru sam sinoc iznio neka svoja razmisljanja ali je komentar kratko stajao na sajtu i izgleda da ga je malo ljudi procitalo.uglavnom za razliku od drazena ne mislim da nam treba ludo hrabar pojedinac nego manje vise organizovan pokret uglavnom srednje klase i intelektualaca i da su lokalni izbori naredne godine zadnja sansa da de bilo sta promjeni na normalan nacin bez nasilja(a mozda smo i zakasnili mozda su to bili prosli izbori)naime mislim da trenutno ne postoji ozbiljna partija u pravom smislu te rjeci jer snsd po orgadizaciji nacinu djelovanja i ostalom vise lici na mafiju, sds je kupljen a pdp nije samo zato sto se miletu nije dalo preturati po dzepovima zbog nesto malo sice.ostali su vjecna opozicija jer je to njihov maximalan domet.mislim da pojedinac nije rjesenje jer se lako moze desiti da ga pogazi sleper ili slucajno pojede otrovne gljive a osim toga za politiku treba puno para a oni koji ih imaju nece ih uloziti u rusenje sistema u kojem su ih stekli.zato mislim da je masovan pokret jedino rjesenje ako vec nije kasno jer nisam siguran da bi ovi mirno predali vlast i da izgube na izborima osim ako bi vlast predavali pdp ili sds-u jer vrana vrani oci ne vadi a pored njihovih pizdarija snsd-eove bi se brzo zaboravile.ukratko mislim da su lokalni izbori dobra sansa za promjene i mozda poslednja i da nemamo moralno pravo da nista ne preduzmemo.drazene svaka cast interesuje me da li si procitao moj prosli komentar i tvoje misljenje.
herc64, 15.06.2011. 22:48:28
„uglavnom za razliku od drazena ne mislim da nam treba ludo hrabar pojedinac nego manje vise organizovan pokret uglavnom srednje klase i intelektualaca i da su lokalni izbori naredne godine zadnja sansa da de bilo sta promjeni na normalan nacin bez nasilja(a mozda smo i zakasnili mozda su to bili prosli izbori)“
Могу ово потписати и заговарам то више од двије године на овом порталу. Лудо храбар појединац (или више таквих) нам је потребан да би се супротставио увозничком лобију и средио ситуацију у тужилаштву и судовима. Мислите да га то не би коштало главе?
Што се тиче масовног покрета, заговарам то већ дуже вријеме управо овдје, на Фронталу. Са својим пријатељима сам се организовао у мјесној заједници Старчевица и преузели смо Савјет МЗ на прошлим изборима. Покушаћемо да максимално учинимо за наше насеље. Прије тога сам покренуо промјене набоље у згради у којој живим. Једноставно, идем корак по корак. Ако сам сада достигао до нивоа града Бања Лука, бојим се да се ту авантура зауставља. Два су основна проблема. Први је новац, а други су људи (нарочито међуљудски односи). Идеја не недостаје. Ако нема новца, нема ни игранке. Ако ми неко да новац, онда морам њега слушати. Зар не?
Људи су у стању хибернације, као да су хипнотисани Дневником у 19:30 и јако их је тешко покренути. Даље, гледају само свој лични интерес. Велика већина нема капацитет да разумије да поправљањем ситуације у глобалу ће бити и њима боље. Сваком је битно да њему буде боље, сад и одмах, а остали могу скапати од глади, небитно је. Увијек иде оно питање „гдје сам ту ја?“. Јако је мало алтруиста. Гдје нам је поштена интелигенција? У дебелој хладовини конформизма!
Данас сам био на пићу с мојим добрим пријатељима из СДС-а (лично нисам члан нити једне странке). Покушавао сам их добронамјерно убиједити да онај ко жели да преузме власт од СНСД мора довести до значајног заокрета у политици, убиједити људе да је другачији од до сада виђеног и/или понудити нове (некомпромитоване) људе на политичкој сцени. Не једног, већ више њих „убацити у ватру“. Све то, јер сам свјестан да ће јако тешко бити да се направи широки народни покрет (на другој теми сам данас рекао да нам је поново потребан ПОКРЕТ, јер смо егзистенционално угрожени као народ), што ми је жеља. Али жеље и могућности су различити појмови.
Дијелимо мишљење да су локални избори последња шанса за неке промјене (уз непосредно послије њих вандредне парламентарне изборе). Како мислите да се може објединити у један покрет поштена интелигенција? Колико познајете психологију људи? Овдје је човјек човјеку вук, а не блиско биће. Комплекси, его, сујета, завист!
Не знам на који коментар мислите. Молио бих Вас да ме подсјетите!
Поздрав!