НСРС: Усвојене измјене Закона о кориштењу природних ресурса

Народна скупштина Републике Српске усвојила је по хитном поступку измјене и допуне Закона о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, којим се редефинишу намјене коришћења средстава које прикупе јединице локалне самоуправе од накнада. Опозиција је јуче тврдила да се Закон мијења само да би се за реализацију пројекта “Андрићград” утрошила средства […]

петак, јул 15, 2011 / 16:51

Народна скупштина Републике Српске усвојила је по хитном поступку измјене и допуне Закона о накнадама за коришћење природних ресурса у сврху производње електричне енергије, којим се редефинишу намјене коришћења средстава које прикупе јединице локалне самоуправе од накнада.

Опозиција је јуче тврдила да се Закон мијења само да би се за реализацију пројекта “Андрићград” утрошила средства која по основу накнада за кориштење природних ресурса у сврху производње електричне енергије у РС има општина Вишеград.

На сједници су по хитном поступку усвојене и измјене и допуне Закона о високом образовању, којим се желе избјећи штетне посљедице по рад високошколских установа, с обзиром да већина установа није извршила избор гостујућих професора у складу са Законом.

Министар просвјете и културе РС Антон Касиповић истакао је да је потребно регулисати статус наставника и сарадника на академијама умјетности који немају завршен други циклус студија, као и статус високошколских установа које су добиле дозволу за рад према раније важећим прописима на студијском програму фармације првог циклуса.

Судија

У дану за гласање усвојен је Закон о Уставном суду РС, којим се регулише мандат предсједника и судија Уставног суда, поступак њиховог именовања, као и престанак функције.

Министар правде РС Џерард Селман истакао је да је овим законом предвиђено да Високи судски и тужилачки савјет БиХ предлаже листу кандидата за предсједника и судије Уставног суда РС.

"Предсједника и судије Уставног суда РС бира Народна скупштина РС на приједлог предсједника Српске. Предсједник Уставног суда РС бира се на мандат од четири године са могућношћу поновног избора, а прихваћено је опште правило да предсједнику и судијама престаје мандат када наврше 70 године ", рекао је Селман.

Посланици су усвојили Закон о боравишној такси у којем се наводи да страни држављани плаћају боравишну таксу под истим условима и износу као и домаћи држављани, а увојен је и Закон о Судској полицији РС, којим се уређује надлежност, организација, дјелокруг рада и овлашћења Судске полиције РС.

Народна скупштина РС усвојила је Закон о промету експлозивних материја и запаљивих течности и гасова којим се регулише промет, производња и кориштење експлозивних материја, запаљивих течности и гасова на територији РС, као и измјене закона о нотарима, којим се утврђује да се висина и начин одређивања награде и накнаде за рад нотара уређује уредбом о одређивању награда и накнада нотарима коју доноси Влада РС на приједлог министра правде.

Усвојене су и измјене и допуне Закона о основном образовању и васпитању, којим се додатно уређују комбинована специјална одјељена састављена од ученика са сметњама у психо-физичком развоју, као и измјене и допуне Закона о средњем образовању и васпитању, којим се, између осталог, регулише основ за доношење наставног плана и програма, као и дефиниција образовног профила.

Јавна предузећа

Посланици су усвојили измјене и допуне Закона о јавним предузећима, којим се дефинише појам јавног предузећа.

Министар индустрије енергетике и рударства РС Жељко Ковачевић истакао је да су законским рјешењима предвиђени и принципи на којима се заснива обављање дјелатности јавних предузећа.

Девета сједница Народне скупштине РС биће настављена у понедјељак 18. јула у 10.00 часова, разматрањем Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о Правобранилаштву РС.



0 КОМЕНТАРА

  1. Прије бих рекао да су измјене Закона о кориштењу природних ресурса донесене како би Рашид могао експлоатисати наш угаљ из Угљевика, него ради „Андрићграда“.

    Па су усвојене измјене и допуне закона о високом образовању, како би се легализовао нелегалан рад свих приватних и неких државних факултета, чиме се омогућава и конобарима из „Провансе“ да држе гостујућу наставу и чиме се убрзава наша пропаст. Је ли тако, Ања?

    buddha, 15.07.2011. 17:36:47

    Хвала за линк! Зашто не би прогурали још једно поскупљење, кад им нико није пружио отпор код претходног. Овај пут се надам да ће им екипа са Старчевице пружити отпор, а да ће нам се придружити још неки. Ово превазилази сваку дрскост. Топлани сам писао дописе и поправили су нам гријање након тога, али смо платили и пуну цијену и за период кад је гријање било јако лоше.
    Сигуран сам да ће гријање у грејној сезони 2011/2012. бити јако лоше. Високим цијенама су изгубили многе кориснике, који су прешли на друге видове загријавања просторија. Све је мање корисника, а све је мања и платежна моћ становништва. Могу стезати кајш, али једном ће да пукне.

    Ових дана се дигла прашина око 50000 КМ додијељених Пресу. ХОЋЕ ЛИ ИКО ПРУЖИТИ ОТПОР НОВИМ ПОСКУПЉЕЊИМА ГРИЈАЊА, ВОДЕ И СТРУЈЕ, која нас сигзрно очекују? x-(x-(x-(

  2. drazen78bl, 16.07.2011. 01:23:29

    Одлично питање Дражене, ево и ја се чудим како су у титовој диктатуру привредници и привреда имали већи степен аутономије него у овом колонијалном неолиберализму или демократији како је неки називају!?

    у брозовом времену, од наплате струје се финансирало изградња следећих енергана и далековода, зато смо имали тако успјешан развој од готово непостојећег енергетског система до изузетно потенцијалне енергетске земље, од поточара до нуклеарке у Кршком стигло се за двје три деценије!
    Од краја рата 1945 па десетак година касније правиле су се хидроелектране, рецимо у Зворнику. Сада је то овој булументи немогућа мисија, јер не одвајају та средства из напалате ел-енергије за развој, већ тиме крпе рупе по својим буџетима и тако пресипањем из шупљег у празно нестају милиони марака, а струја све скупља и онда се хватамо за „сламку“ какав је тај рашид као он ће нама донијети милионске инвестиције..јбт, које лудило!?

  3. Mi se tesko mirimo sa cinjenicom da u ovoj zalosnoj tvorevini polukolonijalnog tipa (BiH)prirodni resursi ne pripadaju nama vec stranim energetskim kompanijama.
    To da se vec dugo zna za srednji i gornji tok Drine – mislim na podijelu prava na koristenje, za termoenergetski potencijal – vidi napredak TE Stanari, te da se u HE Bocac vec radi na implementaciji upravljackog sistema i za HE na Vrbasu koje jos nisu ni konstruisane, itd. znaci da polako dolazi na naplatu nerazumno i bahato ponasanje lokalnih politicara od 1995 do danas.

  4. sasa, 17.07.2011. 12:18:39

    Америка експлоатише нафту која је природно богатство Саудијске Арабије, Кувајта и или Емирата, али тамо људи не живе на ивици егзистенције. Ако не можеш да се одупреш неоколонијализму, можеш бар да извучеш 20% од свог природног богатства.

  5. Navodno od 100 US dolara zaradjenih na nafti iz Nigerije u zemlji ostaje manje od 1 dolara.
    A da bi se izvuklo bar 20% od svog prirodnog bogastva treba imati sposobne politicera koji ce znati upravljati sa resursima. Koliko su stvarno sposobni nasi „strucnjaci“ govore rezultati…
    Od price o 107 koncesija za MHPP, preko HE na Vrbasu i Drini pa do velikih termoenergetskih projekata mi jos i danas „ceznemo li ceznemo“.
    Kad se samo sjetim likova poput Milovanovica, Glamocica,Mikerevica i sl. pa nije bolje ni moglo biti…

  6. sasa, 17.07.2011. 22:42:04

    “Od price o 107 koncesija za MHPP“

    Тих 107 концесија је дао, на Фронталу најхваљенији премијер, Букејловић. То што су неки безвезњаковићи које нема пашче за шта ујести, добили концесије, а држава нема законске регулативе да им их одузме је нешто што би под хитно требало ријешити. Енергетика је скупа играчка.

    У последње вријеме рјеђе походим Фронтале јер се на њима намножило превише коментартора који о многим темама немју шта рећи, али су зато паметни за све попут Дражена. Јеботе, човјек буквално виси на Фронталима, просипа шупљу популистичку причу, улизује се преко комшије дотура есдесу.

    Наши закони у области рударства и нарочито енергетике су врло лоши, нејасни, за стране инвеститоре неразумљиви. Када се томе дода чињеница да је локалним властима дата већа могућност утицаја на то ко ће добити концесију, онда је то катастрофа. Ми немамо људских ресурса да направимо једну добру комисију на нивоу републике, а камо ли да свака општина има бар једног човјека који је способан дати добру процјену о било каквој инвестицији. Највећи проблем је да је енергетски потенцијал неке општине обрнуто пропорционалан кадровском бази исте што је још већа катастрофа. Још ако се узме у обзир азијатски менталитет владара у тим срединама, онда је реално закључити да су нам перспективе у овој области никакве.

    У посланичким клупама о овим стварима одлучују гуслари, конобари, љекари нарочито. Чак и на том нивоу није ништа боље.

    Нек’нам је Бог на помоћи.

    Хауг.

Оставите одговор