Мале пиваре: Нови тренд, или нада за све праве љубитеље хмеља

Пиво је алкохолно пиће које се прави од квасца, хмеља, јечма и воде. То би била дефиниција, коју би испалио студент-бубатор ако би питање професора гласило: шта је пиво?

Данас, 7000 година након што су се Вавилонци освјежавали „точеним“ у древним крчмама Месопотамије, (о чему постоје докази) на тржишту – а то су грла нас, пивопија – завладала је истост пива. Истина је да су полице у маркетима и фрижидери у кафанама пуни различитих флаша и етикета, али избор се своди на то ко је за „јелен“, а ко за „ нектар“ по навијачком принципу „звезда“ или „партизан“.

У простор на којем су завладале велике корпорације и мале зелене флаше нечујно су се ушуњале мале, такозване „крафт“ пиваре и пивнице, које се бар декларативно труде да квалитет буде испред квантитета, производе мале количине пива и важан им је мирис и укус. У Србији и Хрватској ово је већ „тренд“, а од ненавикнутих становника простора вишедеценијске „гајба пива културе“ понеко ће узвикнути и да је то тек „хипстерај“ и пивско „филозофирање“.

Тако не мисле у Првој фочанској пивари, гдје смо потражили одговор на питање „шта је то крафт пиво и крафт пиварство“?

„Па ако би узели и превели крафт, рекли бисмо да је то занатско пиво и занатско пиварство. Али крафт пиво и пиварство је уствари приступ производњи пива. Квалитет прије квантитета. То је покрет пивољубаца и жеља за што бољим и квалитетнијим пивом. Индустријска пива се своде у већини случајева на „лагер“ пива, тј пива доњег врења. У крафт пиварама се трудимо на направимо што више различитих стилова пива, различитог поријекла, укуса, мириса, боје… Хиљаде различитих рецепата на репертоару, креативне етикете. То је скроз другачији поглед на пиво!“, кажу у фочанској пивари.

Нама то изгледа као производња пива у кућним условима, што је уствари само прва степеница ка крафт пиватству.

„Сви крафт пивари када почну да праве своје пиво у једном тренутку помисле да имају свој паб са својим пивом или крафт пивару. Тако да скоро у 99% случајева је кућно пиварство узрок крафт пиваре“, објашњавају Фочаци чије пиво се може попити у ресторану Антик у Броду на Дрини код Фоче, а почетком рафтинг сезоне њихово пиво ће бити и у пар рафтинг кампова.

Тренутно у БиХ постоји пар оваквих произвођача, а биће све више. Саговорници и познаваоци кажу да се издваја пар крафт пивара: „Каструм Добој“, „Олд Бриџ Мостар“, „Ловац“, „Бру паб“,"БоМар Омарска"…

На свијету постоји огроман број независних пивара. Иако је удио крафт пивара у укупном пивском тржишту у региону прилично занемарљив, у Америци он износи око 15 процената. У Србији је у току 2015. године отворено 10-15 нових микропивара. У Словенији и Хрватској је крафт покрет ухватио маха пар година прије остатка региона.

Владимир Гошић, уредник сајта Светпива.рс каже да је термин „крафт“, тј. занатско пиварство означава пиваре које производе мање количине пива и које су потпуно независне од великих индустријских пивских мултикомпанија. Ове микропиваре се у својој производњи фокусирају на укус самог пива за чију производњу користе само квалитетне састојке.

„Како само по себи нема за циљ профит, и сам производ је резултат квалитета и љубави и не може се поредити са индустријским пивима из фабричке производње које зарад што веће зараде срозавају квалитет пива, прије свега коришћењем ужасних сировина (максимално коришћење крупице итд.) али и техникама којима се скраћује вријеме производње, поново на уштрб квалитета производа“, објашњава Гошић.

Добро пиво, објашњавају пивољупци, комбинација је воде, слада, хмеља, квасца – и љубави!

„За добро пиво се морају искомбиновати сви горе поменути елементи и провући кроз технологију за производњу пива. Та технологија се мора испоштовати до краја да би се добило добро пиво. У кућном или крафт пиварству никако не смијемо додавати кукурузну крупицу или друге адитиве које би утицале на квалитет зарад квантитета пива. Уколико би то урадили били би исти као индустрије пива, а ми то не желимо“, тврде у Првој фочанској и препоручују свима, гдје год да оду, да траже локално пиво, да пробају различите укусе и бирају различите врсте и земље поријекла.

За Владимира Гошића „добро пиво” је веома лична категорија и веома је тешко и субјективно прогласити неки пивски стил или пиво за најбоље.

„Једноставно, свако нека бира и пије пиво за које сам мисли да му је добро и нико га неће успјети убиједити у супротно. Што се тиче објективних карактеристика (ако избацимо из једначине пива са „грешком”), добро пиво једноставно треба да садржи добре састојке. Када се у пиво ради уштеде гура кукуруз и слични неквалитетни састојци (тзв. изазивачи мамурлука), онда дефинитивно не можемо говорити о добром пиву“, каже Гошић и препоручује љубитељима пива да пробају што више различитих стилова пива како би себе нашли у неком од њих.

Нека пива нису баш „за прву лопту“, као „Ламбиц“ због своје киселости или „ИПА“ пива због количине хмеља и горчине.

Прва фочанска пивара препоручује „Американ пејл ејл“, уколико волите тамна пива ту су „портер“, „стаут“ са својим варијацијама, ако хоћете да осјетите све чари хмеља ту су „Индиа пејл ејл (ИПА)“. Ко воли више алкохола нека тражи пива са префиксом „дабл“ или „империал“, а белгијска пива немојте пропуштати!

На сајту „Светпива“ из пивског буквара сазнаћете да постоје само два типа пива – лагер и ејл, а разлика је у квасцу где је код лагера ферментација доња (квасац потоне на дно), а код ејлова горња (квасац остане на врху). Скоро сва пива која долазе из пивара великих корпорација и која се код нас највише троше, су свијетли лагери.

За крај, најбоља препорука пивских занатлија је да покушате направити своје пиво код куће, а поручују да никада није било љепше бити пивопија него баш сада, када сваког дана по свијету ничу нове и занимљиве пиваре.