Лијепом нашом по Заљеву хрватских светаца

Камере ХРТ у "најјужнијем граду"

Прије десетак дана у тиватској спортској дворани "Жупа”, испуњеној до последњег мјеста, смјењивале су се игре, пјесме и аплаузи. Дубровачки Линџо, клапа Рагуза, оркестар и фолклор Бокељске морнарице 809, тамбурашки састав Фијакер из Осијека, популарни хрватски пјевачи Мило Хрнић, Здравко Шкендер и Ален Нижетић били су само дио програма у ком је уживала црногорска публика из"Заљева хрватских светаца”.

Да би вече било за памћење, одјевени у умјетничко рухо, на сцени су се појавили и оперски пјевачи Антонела Малис и Борис Гашпарац, Едита Слаби, састав Егзодус и многи други. Наравно, фешта не би била фешта да није било и гостију, а за ову прилику у "Заљев” су допутовали и тамбураши из Бијелог Поља и КУД "Његош” са Цетиња.

Организатор дружења и домаћин снимања било је Хрватско грађанско друштво.

Добродошлицу у "Заљев хрватских светаца” пожељели су Илија Јановић, подпредсједник општине Тиват, и Марија Ћатовић, градоначелница Котора.

На сјајном дружењу у Тивту убрзо је стигла и – захвалница. И то у виду најаве за емисију."Лијепом нашом” није снимана у Боки Которској, тврде на Хрватској радио телевизији, већ у "Заљеву хрватских светаца”.

Бока – дика од Хрвата

Грађани Црне Горе послије "тиватске вечери” добили су прилику да поново уче географију – своје државе.

Поред Хрватске радио телевизије нова сазнања о Боки которској могу се добити и на Википедији.

Под одредницом Бока которска, између осталог, у овој енциклопедији пише и следеће:

"Хрватски је осјећај у Боки Которској увијек био жив код оних, који су главни представници бокељске културе. Фра Андрија Качић Миошић називао је Боку »диком од Хрвата«. Руски је путописац П. А. Толстој г. 1698. Записао, да су горе Боке Которске »насељене Хрватима«. И у других писаца сачувала су се једнака свједочанства (нпр. Код Николе Наљешковића, Мара Драге, Андрије Змајевића, Крсте Мазаровића, Андрије Баловића). Везе Которана с Петром Зринским су такођер доказ хрватског осјећаја Боке. Стољећима баштинио се тај осјећај с мајчиним млијеком, да Бока постане у новије доба, у раздобљу хрватског народног препорода, жариште покрета за сједињење Далмације с Хрватском. Симбол тога покрета била је хрватска тробојница, која се вијала на бокељским бродовима у другој половици 19. Ст., кад се бокељско бродовље на једра било још једном подигло, носећи и народна имена у поткрепу ових тежња.

Бока Которска позната је као Заљев хрватских светаца, гдје је рођен св. Леополд Мандић (у Херцег – Новом) те блаженици Озана Которска и Грација Которски и др. ”

Свети Леополд

"Хрватски” светац Леополд Мандић, по којем, поред осталих,"Заљев” носи име је Богдан Мандић, рођен 12. маја 1866. у Херцег Новом у православној породици. Отац му се звао Петар, а мајка Драгица, рођена Царевић. Богдан је био најмлађи од дванаесторо браће и сестара. Мандићи су живјели врло сиромашно и једва су прехрањивали дјецу. Када је Петру и Драгици понуђено да најмлађе дијете, Богдана, школују у сјеменишту гдје ће му бити све обезбијеђено прихватили су без обзира што је то значило да ће он прећи у католичанство. Редовничко одијело Богдан је добио 1884. и са њим и ново име – Леополд. До смрти 30. јула 1942. године живио је у Падови и нема података да се икада враћао у Боку.

Богдана Леополда Мандића многи су хвалили па у његовом животопису се може наћи и овакав запис:

"У те се убраја и наша домовина Хрватска, јер је блажени Леополд Мандић по рођењу Хрват, а данас сјајан бисер на круни свете, побожне и жарке Хрватске. ” (Јосип Антоловић,"С духовним великанима кроз свибањ”, стр. 141 – 147. Загреб, 1978.)

Блажена Озана

О Блаженој Озани највише је истраживао дон Нико Луковић. Озана је рођена као Јована у православној свештеничкој породици. Отац јој се звао Перо, дјед Алекса, а прадјед Ђуро. Перов брат, Јованин стриц, Марко се закалуђерио и добио име Макарије и касније је постао владика.

Јована је са 14 година дошла у Котор, као тада и многе Црногорке, да ради као слушкиња. У Котору су је назвали Катарина. Служила је седам година код "тешких” газда, па следећих седам година живјела као искушеница, као и друге покајнице,"зазидана дјевица” под надзором Тома Грубоње. Постала је доминиканка и тим чином добила ново име – Озана. Умрла је 27. априла 1565. у 72. години. Тек 21. децембра 1927. године папа Пијо XI прогласио је блаженом.

Блажени Грација

Грација из Мула рођен је 1438. године, али се не зна ни како се презивао, ни ко су му били родитељи, чак ни да ли му је име Грација рођено или свећеничко, чак нема ни података који доказују да је био Бокељ. Као тридесетогодишњи поморац дошао је у Венецију, тада се посветио цркви и у Падови провео остатак живота. Умро је 1508. и сахрањен је у заједничкој фратарској гробници. Много касније је установљено да је његово тијело нераспаднуто и да се шири пријатан мирис. На Муо је пренесен 1810. године.

За блаженог га је прогласио папа Леон XIII 06. јуна 1889.