Спецоперација: Блато мировних преговора
Тренутно је на фронту у бившој совјетској републици Украјини највећи непријатељ и једној, и другој страни – блато. Падају кише и дубока јесен је лагани увод у нову зиму, која сигурно неће бити мирна.
Често кажем да је најважнија тековина Специјалне војне операције, трајна завада Русије са Западом. Понашање политичке формације коју воле називати "колективни Запад", приморава Русију да се ослони на своје сопствене снаге и врати се научној и привредној дјелатности на оним пољима, на којима се у посљедње три деценије сасвим запустила и потпуно се окренула увозу, рекао је на почетку укључења у емисију Актуелности Хепи ТВ из Београда наш Дани(ј)ел Симић.
У овом тренутку, стиче се дојам да је Москва та која хоће да преговара. Амбасадор Руске Федерације у Лондону је јуче изјавио да је напад на украјинску инфраструктуру потпуно оправдан, јер је електроенергетски систем, као дио командно комуникационог система, легитиман војни циљ.
На провокативно питање енглеског јавног сервиса не би ли било боље да Русија напусти Украјину и оконча рат, одговорио је да је повлачење из Херсона војно питање. Да Русија држи позицију на пола Херсонске области коју дијели Дњепар и да намјерава да се врати. Према ријечима руског амбасадора у Великој Британији, Украјина може у сваком тренутку прекинути напад на електро мрежу и то преговорима.
Русија је због финансирања режима у Кијеву са Запада, принуђена да води опсежан стратешки рат. Осим што то указује на трајање и обећава патње цивила на вишој разини, али то није велика брига и приоритет политичара и олигарха са Запада. Преговори су зато искључиво у рукама Брисела и Вашингтона, а код њих за сада нема пуно расположења за то.
Могу се без пуно муке назријети основни обриси будуће руске политике. Она, како сада ствари стоје, може само да иде на заузимање граница референдумима припојених области. Тек након тога Руска страна би могла да преговара без осјећаја понижења свог руководства, али није искључено да у једном тренутку завлада реалитет и потпише се неки трајнији мировни споразум.
У овом тренутку је тешко предвидити шта би он могао тачно подразумијевати, али је сигурно да је Русија у овом тренутку искључиво пред избором да стави под контролу цијелу територију бивше с.р. Укр. (што је сада мање вјероватно) или да се потпише трајан мировни споразум који би подразумијевао мијењање граница на начин на који би то минимално барем задовољило руску страну и надокнадило јој досадашње губитке у људству, техници и економији.
Док се то не деси, добар дио Украјине је често у мраку. Питање колико је уништено електроенергетског система уништено, али у зимском периоду знамо да чак и само отежано снадбдијевање има озбиљне посљедице, јер смо имали то искуство. Многе фабрике које још раде у Украјини, дефинитивно су због овога прекинули свој рад. Четири нуклеарке прикључене на мрежу, према извјештају Међународне агенције за атомску енергију, што ће рећи да према неким подацима Украјина сада располаже са око 30 одсто својих капацитета, које је имала прије 23.11.20’22. године.
Посљедице које овај дуготрајни рат стратешким ваздушним нападима на структуру има, не мора значити да ће то изазвати да Украјинци буду још више окренути против Русије. У Србији је америчко бомбардовање и губитак дијела територије, већ наредне године донио насилни преврат и смјену власти у прозападну. Наравно, оправдање за то су у Србији били избори, а у Украјини је ратно стање и нема говора о било каквом гласању за или против Зеленског.
Из руске перспективе гледано, људи у Украјини се могу растријезнити и одлучити да постојеће руководство и политика вођена у посљедњих 30 година води само у већу катастрофу, депопулацију и сиромашење земље. Што су све чињенице, али које не подржава и непрестано демантује Холивудска ратна машина Запада. И мислим да у свим досадашњим ратним анализама, било са које стране, апсолутно се запоставља значај таквог рата на начин да је то Ахилова пета Русије.
Русија је растерећена одливом рушилачких елемената или слабих карика у виду оних који су побјегли од мобилизације, али у посљедњих тридесет година се слободно може рећи да је систем у Русији пресликан систем из САД. Веома је тешко у Русији сада, поготово када је успостављен нови моментум одушевљења свим западним, који тамо влада још од Петра Великог, да се цјелокупан државни, а посебно естрадно-идеолошки апарат доведе у позицију да сам произведе своје вриједности, које ће супротставити наративу Америчког сна.
Руски сан је тренутно мирна зима, односно могућност да се током зимског сна слабија дејства на фронту искористе за попуну људством и обуку, уз детаљније планове на основу извиђања и анализа досадашњих борбених дејстава. Оно што у стратешком плану Русији тренутно смета, јесте поновни бунт против предсједника Казахстана, који је и поред интервенције Организације за колективну безбједност и сарадњу флертовао са ЕУ и САД, односно са санкцијама Русији.
Тај фронт, тј. нестабилност у Казахстану, велика је опасност за РФ, као што би отварање поновно фронта у Бјелорусији, била панична опасност за режим у Кијеву. Такође је ту проблем Азарбејџана, који профитира и нафтно, гасно.
На самом фронту, руска војска је дјеловала покушавајући да заузме мјесто Новоселовскоје у Лугањској Народној Републици, који се налази на правцу Купјанск – Свјатово. Било је још борбених дејстава око Угљедара и наравно Артјомовска, односно Бахмута. Украјинска страна пребацује јединице из Херсонске области како би поткријепила Харков, а посебно Донбаски фронт на којем руска коалиција има иницијативу која се одржала истом силином невезано за повлачење испод Херсона, закључио је Симић.