Енсар Згодић

Педи и одустајање од комуникације са шупљикантима

Полтичко Сарајево спремно је да жртвује успостављање власти на нивоу БиХ због пута у НАТО. Било да су зелени, црвени, наранџасти, тзв. патриоти или тзв. грађанери – лажна десница или још лажнија љевица, јасно су показали да су спремни да до краја подреде све интересима шефова по цијену хаоса и распада земље.

петак, јануар 4, 2019 / 02:40

Тешко је гдје дискусија бесмисленија као са сарајевским симпатизерима бившег намјесника Педија, потом оног сенатора закрвављених очију, Хилари, Левија и осталог глобалистичко-хушкачког башибозука, Мектића, удбашко-уличарских политичара са протеста у Бања Луци, члановима било које странке и организације са сједиштем на Миљацки.

Огромном већином неинформисаних и индоктринираних људи који не знају, не прате, али у све би да се мијешају, увјерених и самоувјерених у исправност свог мишљења и својих дезинформација, утопијских конструката вишедеценијске пропаганде из сумпордиоксидне котлине, гдје мозак ради тешко, гдје кисеоник не допире у довољним количинама.

Они се чуде свему јер већину ствари чују први пут, сумњају у све из свог дубоког незнања и неупућености. Одустајање од било какве комуникације с овим безумницима и фронталним шупљикатима о било којим темама, било о политици или култури, туризму, времену или економији, једини је начин да се сачува још који живац, јер њима нема спаса, нити средини коју својом беспамећу остављају на маргини било какве сувисле мисли, без трунке отклона од научених мантри колективног пута у изолацију и амбис, геополитички, културни и цивилизацијски.

Сретно и далеко им лијепа кућа била, свима њима ђутуре.



13 КОМЕНТАРА

  1. Лијеп текст изнутра, извана изгледа као да се писац заварио у бункеру савременог Енвера Хоџе = Владимира Путина.
    Има лијеп текст у листу Данас,у режимским медијима Србија је започињала ратове,или су јој пријетили други, или је имала ударе чак 250 пута и један нуклеарни напад.
    То значи да ови заварени у бункеру сваки радни дан у години имају ванредно стање.
    24 часа бити у бункеру је јебено изгледа, зато безимени има вишка слободног времена а режимско безумље му дјелује као дјечија игра у односу шта је он све спреман жртвовати за режим.

    1. Је ли се ти грудваш са србима зато што си добронамјеран, или зато што нас мрзиш, што си гори екстремиста од тога што описујеш? Нешто типа што балије у глас траже правду за Давида?

  2. Зеисе,

    могао би се држати теме, Згодић је написао како у Сарајеву влада колективна искривљена свијест.

    Пусти ти нас Србе, ето ти си нас описао, не окрећи тему, сад опиши свој народ и њихову тотално искривљену колективну свијест, за коју ја одговорно тврдим да је бесповратно и са злом намјером усађена у главу народа, некадашње дјеце, оних који су сад људи од 25-30-35 година.

    Одговори, да ли се слажеш да ли је бар овако како то овај момак написа, све са својим пуним именом и презименом, што код мене увијек изазива поштовање према таквим, без обзира што можда јесу, можда нису у праву?

  3. „Najzamršeniji ljudi na svijetu. Povijest se s nama gorko našalila. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme u strahu od ma kakva riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo.”

  4. „Najzamršeniji ljudi na svijetu. Povijest se s nama gorko našalila. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme u strahu od ma kakva riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo.”

  5. „Najzamršeniji ljudi na svijetu. Povijest se s nama gorko našalila. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme u strahu od ma kakva riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo.”

  6. „Najzamršeniji ljudi na svijetu. Povijest se s nama gorko našalila. Do juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga bujica odvojila od majke rijeke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme u strahu od ma kakva riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom. Htjeli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo.”

  7. У Сарајеву углавном живе неписмени, необразовани људи, најмање 2/3 њих, а друштвене везе им се заснивају на примитивним племенским обичајима који су снажно изражени код њих, попут питања припреме генерацијске освете и слично томе… Е сад, не знам шта тачно ту Ватикан или ЦИА хоће, али засигурно је Европи био циљ да их чврсто и трајно веже уз онај прогресивни, напредни, српски цивилизацијски елемент у БиХ који би их, силом прилика и непитан, требао извући из те њихове друштвене, политичке, моралне, културолошке и духовне таме, заосталости и биједе. То је цијена коју српски народ, и не хтијући, мора платити да би и формално био прихваћен у породицу европских народа којима је одувијек суштински припадао…

  8. Извини Османе, али ево и твој коментар је доказ да је Згодић у праву.

    До душе одавно сумњам да сте ти и Зеис иста личност, данас си то и потврдио, честитам,прави си фашистички идеолог, опасан скоро више као Махмутчехајић, најопаснији међу вас, тачка.

    Ево и теби питање, да ли је Згодић у праву?

    П.С. Нити ја, нити Згодић не тврдимо да је муслимански народ неписмен, него да им је испран мозак, па људи, како вас у Сарајеву није стид да вам она два монголоида Лавић и Куртчехајић буду водећи интелектуалци?

    На погрешном су путу, ево да вам мало тепам, босански муслимани.

    Можда овдје некад Срба не буде, кога ћете онда мрзити?

    Кога мрзе данас у хрватској, Срба нема, зашто су онако несрећни подијељени, имају државу, душу немају?

    Они 2/3 већином мрзе, мрзе кроз Цркву, кроз медије, на концертима, кроз писање и говор биших комуниста-удбаша, данас већих католика од Папе.

    Они данас мрзе Србе, мрзе муслимане, мрзе цијели свијет, дословце би се велика већина, све због три деценије испирања мозга могли звати Мргуд, или Мргуда, по оном штрумфу који каже: „Мрзим да мрзим“

    Па сјети се прославе другог мјеста на свјетском првенству и колективног србомрзачког делиријума већине фудбалера, тренера и десетине хиљада шизофрене омладине.

    Е оно ти је доказ колективног лудила, три деценије испирања мозга и незадовољства личним животом, па тражења криваца у свему и свакоме.

Оставите одговор