Због Македоније Бугарска је почела Други Балкански, и у оба светска рата била на погрешној страни

Територија Македоније у последњих 150 година игра главну улогу у спољњој, унутрашњој и војној политици Бугарске на Балкану. Због територије Македоније Бугарска је у век и по доживела и највећи успех, али и две националне катастрофе.

четвртак, 12 новембра, 2020 / 22:58

За Фронтал.РС из Сјеверне Македоније: Дарко Тодоровски

Ових дана је Бугарска ставила први вето на почетак преговора Македоније са ЕУ. И поред притиска званичног Берлина и дипломатских преговора, Бугарска није одустала од свог мешања у вези Македоније.

Бугарски услови

То је био хладан туш за прозападне власти Македоније, које су након договора са Грчком и промене имена државе, лагали народ Македоније да су им сада врата ЕУ отворена, те да је македонски језик и идентитет загарантован. Али у Софији и Бугарској нису тако мислили.

У октобру 2019. године је Бугарски парламент усвојио Декларацију за
почетак преговора Македоније са ЕУ.

За Декларацију су гласале све политичке партије у бугарском парламенту, а у њој се налазе услови које Бугарска жели да Македонија испуни пре почетка преговора са ЕУ. Ти услови су „бугарска црвена линија“ и земља је јединствена у том погледу. Изградили су државну политику и стратегију.

Иза тих услова стоје предсједник Радев, премијер Борисов, министар одбране Каракачанов, министарка иностраних послова Захариева.

Зајевљеве ружичасте линије

За разлику од бугарских, власти у Македонији немају црвене линије и нису изградили државну стратегију. Од јавности крију информације око преговора. Власти у Македоније као и њихове присталице и медији под контролом, већ су почели да воде кампању како „историја није битна“, исто и језик, а да Македонија мора да искористи шансу коју се јој пружа да почне преговоре са ЕУ.

Иако је Зајев говорио да Македонија не води преговоре са Бугарском око језика и македонске нације, документа које је аустријски новинар објавио око преговора у Берлина показују супротно – да је Заев направио уступке и за језик македонске нације.

У пролеће 2020. године Софија је почела да води агресивну спољну политику, а примена споразума доспела је у ћорсокак. То се догодило због разлика у погледима на историју. Бугарска је тражила признање да је македонски језик дијалект бугарског и да су Македонци наводно били Бугари до 1944. године.

То је равно националној издаји.

Македонско – бугарски споразуми

Македонија и Бугарска су 1. августа 2017. године потписале Споразум о добром суседству, пријатељству и сарадњи, који је отворио још шире изгледе за развој билатералних односа. Побољшане су саобраћајне везе, поједностављене царинске процедуре и почела су да се додељују средства за стварање регионалне инфраструктуре и развој прекограничних пројеката.

Поред тога, Бугарска је почела да пружа снажну подршку Македонији у међународним пословима. Овај споразум отворио је пут за повећан продор бугарске „меке моћи“ у многе сфере живота Македоније. Пуна примена сваке клаузуле Споразума пружиће Бугарској прилику да добије оно о чему је сањала у последњих 150 година.

Бугари негирају постојање македонског језика

Ови захтеви су идентификовани као принципијелни, и Бугарска тражи да они се они уметну у официјалне документе Европске Уније. У међувремену, већина грађана земље је против такве врсте споразума са Бугарском.

Бугарска тражи и да се Македонија одрекне македонске мањине у Бугарској, као и да се из уџбеника историје избаци да је Бугарска била окупатор у Македоније у Другом Светском рату, и поред тога што је Бугарска била на страни нацистичке Њемачке и фашистичке Италије.

Бугарска тражи имплементацију Споразума од 2017. године у цјелости.

Македонци на челу Бугарске

У задњих 150 година све до краја Другог светског рата, доста грађана из Македоније који су се идентификовали као Бугари, били су на високим положајима у Бугарској.

Од премијера, до министра одбране, министра иностраних послова, и на високим позицијама у бугарској армији и полицији. После Другог светског рата, македонци заузимали и били на високим положајима у Југославији.

Међутим, Бугарска је почела да води системску државну политику у односима са Македонијом тек 2000. године. У протеклих 20 година у Македоније је применила своју „меку моћ“ кроз образовање, културне иницијативе, инвестиције и заједничке пројекте које финансира ЕУ. И такође – издавањем држављанства.

Бугарски пасоши – пасоши ЕУ

Од 2000. Бугарска је почела активно да дели своје пасоше грађанима Македоније, захваљујући којима могу слободно да раде и крећу се унутар Европске уније. Од 2019. године око 200 хиљада Македонаца (или око 10% становништва) добило је бугарске пасоше.

Исте године још око 10 хиљада људи пријавило се за документа. Сам поступак издавања држављанства траје око 3-4 године, док кандидати морају признати да су „они, њихови родитељи и њихови преци Бугари“.

Наравно, ово користи Бугарској и то како види историју око Македоније. Ако је током Југославије међу Македонцима било модерно студирати у Београду, сада је то у Софији. Сваке године око 150 македонских дипломаца добије стипендије и оде на бугарске универзитете. По завршетку студија неки од њих остају ту да живе и раде.

Српски и даље популарнији од бугарског у Македонији

Споразум је већ донео резултате. Од закључења споразума у 2017. године промет је повећан за 11%, у 2019. години достигао је 750 милиона евра. Бугарске инвестиције дошле су у Македонију (посебно у банкарском, сектору осигурања, као и у ИТ). Међутим, земље још увек имају чему да теже, посебно у погледу изградње инфраструктуре

Између Македоније и Бугарске, на пример, не постоји железничка линија, која кочи развој економске интеракције и раст трговине. (Не постоји ни између Бање Луке и Београда – прим Фронтал.РС)

У последњих неколико година у Македонији су се појавиле многе бугарске невладине организације, рад бугарских специјалних служби се појачао, као и пропаганда. Тако су се у многим градовима отвориле „канцеларије пријатељства две државе“, али и поред тога, бугарска култура, музика, језик и медији нису толико популарни у Македонији као српски и западни).

Мираш у Македонији: Подршка Бугарске у спору против Српске православне цркве

Али и поред бугарског вета и погоршања односа, Бугарска је спремна да подржи Македонију у спору са Српском православном црквом. Циљ званичног Скопља је да постигне канонски статус непризнате „Македонске православне цркве“.

Од 2017. године, Македонија захтева од Софије да Бугарска патријаршија постане Мајка црква за Македонску цркву. Такође постоји могућност да Македонска црква добије аутокефалију према шеми по којој је то урадила непризната Украјинска православна црква, уз директну подршку Америке.

Због бугарског вета, и најаве за нови вето, као и жестока позиција и услови које је Бугарска поставила Македонији, Бугарска ризикује да изгуби све то што је стекла и урадила у Македонији у заднјих 20 година.

Бугарска је тако близу, а и тако далеко да оствари своје вековне циљеве у Македоније.



1 КОМЕНТАР

  1. Situacija u Severnoj Makedoniji odista napeta ko’ treger, ili bi tako hteli da je prikazu uvek prijateljski i zauvek ugrozeni i nikada osvajcki nastrojeni nebeski (leteci) rod srbi? Historija, nu vraga, ce se ponoviti pa cemo jopet ici da „oslobadjamo“ Makedonce, ilit ce to pre nas uraditi Bugari sa boljom vanjskom politikom, iliti moguce lepi grci sa mnogo boljom ekonomskom politikom. Kao i uvek nama ostaje samo artiljerija i laka pesadija jer „ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo“. Vreme je da odjebemo sa ovim neukim pokusajima da se “ priblizimo“ onima koje smo porobili, opljackali, i rasterali iz zemlje koju smo stvorili zajedno.

Коментариши