Вашингтон: Изложба робота

Присутни су у индустрији, истраживању свемира, медицини али и баровима, преузимају улоге возача…роботи! У Националном музеју америчке историје у Вашингтону, ових дана, посјетиоци имају прилику да разгледају роботе … Да се диве или критикују свеприсутност снажних киборга. „Ц 3 По” из Ратова звијезда главна је атракција, и уз сама улазна врата музеја као да дочекује […]

недеља, јун 5, 2011 / 14:54

Присутни су у индустрији, истраживању свемира, медицини али и баровима, преузимају улоге возача…роботи!

У Националном музеју америчке историје у Вашингтону, ових дана, посјетиоци имају прилику да разгледају роботе … Да се диве или критикују свеприсутност снажних киборга.

„Ц 3 По” из Ратова звијезда главна је атракција, и уз сама улазна врата музеја као да дочекује госте. Карлен Степсен, кустос за роботе каже да посјетиоци воле златног, витког андроида, премда је он само филмски реквизит, а не прави робот, јер представља нешто много више.

– Роботи имају дугу историју. С обзиром на то да смо ми историјски музеј, тачно пристају у оквиру спектра наших интереса, од индустрије, па до иновација и изума – додаје она, а преноси Глас Америке.

Међу њеним фаворитима је 450 година стара дрвена изрезбарена фигура из Њемачке. Степсенс додаје да је детаљно украшен предмет, висине тек четрдесетак центиметара, у ствари прототип робота из механичког доба.

– Изгледа попут маленог кипа, а ваља се по поду, симулира ходање, подизање до усана и љубљење крста. Има очи које се покрећу са једне стране на другу.

Широм света, више од шест милиона робота ради за фабричким тракама, склапају различите производе, обављају војне дужности. Међу роботима у музеју је „PackBot”, чистач мина којим се даљински управља, а у операцијама праћења и надгледања неког подручја.

Део поставе су и самоходна возила – без возача, попут прерађеног „фолксвагена” који је 2005. у трци дугој више од 200 километара, у пустињи Мојаве, у јужној Калифорнији, освојио награду од два милиона долара .

– То је можда наша будућност; када човек неће управљати већ ће то радити саме машинe.

Брус Хал, председник калифорнијске компаније „Velodyne”, приложио је богату збирку електричних сензора и уређаја за детекцију препрека, које је измислио његов брат Дејв, а нашли су употребу у роботским возилима која су учествовала у тим утркама. Једна справа је названа ХДЛ-64 и садржи 64 ласера, који могу да очитавају око два и по милиона тачака удаљености у секунди од возила!

– То пружа потпуно сазнање о свему што се налази или збива око возила, на основу чега робот може донети интелигентне навигацијске одлуке – појашњава он принцип рада.

– Следећи корак је још мањи сензор који ће бити доступан свим аутомобилима и свим типовима возила којима желимо управљати. Верујемо да ће на крају у читавом свијету улогу возача преузети управо роботи.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор