Вања Ђурић: Осмомартовски уранак – Је л’ ово нама наша борба дала?

Ово на фотографији није учињено у моје име! Само пар кратких цртица о борби савремених феминисткиња на нашим просторима…

понедељак, 8 марта, 2021 / 18:40

Раније нисам много размишљала о данашњем празнику… Биће да старим!

Елем, не волим да се осјећам дијелом оних група које испред свих жена чине овакве и сличне ствари (увијек измигоље са оваквим гнусобама о 8. марту).

-Абортус није законом забрањен, а вјера и савјест су само ваше…

-Бити мајка је најљепша и највећа улога у мом животу (и ако ја не осуђујем ваш избор да не будете мајке, не видим разлог да са ниподаштавањем и неријетко са сажаљењем гледате на моју одлуку да имам троје дјеце)

-Имамо право гласа, право на образовање, имамо право на рад, заступљене смо у свим сферама друштва…

-Плашим се да нас ове препоруке да одгајамо женску дјецу да увијек имају "своју борбу", "свој став" и "свој динар" бесповратно отуђују и од супротног пола и од породице. Шта ћемо са гомилом женских индивидуа које ћемо научити да стално калкулишу и у сваком односу гледају само себе, себе и себе!?

-Свијет без љубави и толеранције је осуђен на пропаст! А мислим да овим женама недостаје љубав!

-Не мислим да сам боља или гора (свакако не друга особа) због тога што носим мужевљево презиме.

-Када се сестра одрекне наслиједства у корист брата, није мање жена и то није за подсмјех, нити за коментарисање (много је горе када не разговарате са братом послије оставинске расправе). Да не дужим…

-Поштовање и захвалност женама, борцима са почетка 20. вијека

-Насиље не трпе само жене

-МУШКАРЦИ НАМ НИСУ НЕПРИЈАТЕЉИ

-ТРАДИЦИЈА НИЈЕ АУТ

-Бити жена је благослов

-Опустите се, ВОЛИТЕ!



Оставите одговор