Уставни Суд данас даје оцјену уставности Статута СНСД-а
Предсједник Уставног суда Републике Српске Џерард Селман рекао је да ће овај суд данас одлучивати о иницијативи за оцјену уставности Статута СНСД-а. „На редовној сједници донијећемо одлуку о овој иницијативи“, рекао је јуче Селман новинарима у Бањалуци. Иницијативу за оцјену уставности Статута СНСД-а поднио је 11. септембра 2012. године дипломирани економиста из Бањалуке Драган Јовић […]
Предсједник Уставног суда Републике Српске Џерард Селман рекао је да ће овај суд данас одлучивати о иницијативи за оцјену уставности Статута СНСД-а.
„На редовној сједници донијећемо одлуку о овој иницијативи“, рекао је јуче Селман новинарима у Бањалуци.
Иницијативу за оцјену уставности Статута СНСД-а поднио је 11. септембра 2012. године дипломирани економиста из Бањалуке Драган Јовић уз образложење да „није у складу са Уставом да предсједник Српске у исто вријеме заступа странку“.
…a o svemu tome odlučivaće (de facto) visokopozicionirani član SNSD-a.
Pa ovo je tragi-komično!
Snsd-ivac odlučuje o ocjeni statuta snsd-a?!?!?!
Otvori se zemljo!!!
Volio bih da nisam bio u pravu ali: http://www.pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/53982/Sud+odbio+inicijativu+za+ocenu+ustavnosti+Statuta+SNSD-a.html
bas me cudi..hahaha ovo nema nigdje :))))))))
Država, to sam ja.
Ova izjava se pripisuje čuvenom francuskom kralju Luju XIV, poznatom i kao Kralj Sunce, međutim istorijski izvori tvrde da on to zapravo nikada nije rekao.
Lako ćemo mi sa Lujem, on se zgodno namestio za intrigantan naslov koji bi trebao da privuče vašu pažnju, ali njegova nikada ne izgovorena rečenica, čini se, nigde se nije tako dobro primila kao u nas Srba.
Jedan moj prijatelj istoričar, napravio je pre par godina istorijski pregled oblika vladavine u novijoj srpskoj istoriji (od 1804. godine). Zaključak je da smo u ovih 208 godina, imali 14.5 godina totalitarnog poretka (nacističku okupaciju i 11 godina lične vlasti JB Tita zasnovane na teroru Ozne/Udbe); čak 155.5 godina autoritarnog poretka (apsolutna monarhija, prosvećena apsolutna monarhija, oligarhija, ustavna monarhija, lična vlast/diktatura, republikanska ustavna monarhija); i svega 38 godina demokratskog poretka (27 godina parlamentarne monarhije i 11 godina parlamentarne i demokratske republike). Ja sam u svojih 43 godine zakačio nešto malo Titove lične vlasti, zatim nešto više republikanske ustavne monarhije, pa njegovim odlaskom oligarhiju, pa onda Slobinu ličnu vlast i sada evo parlamentarnu demokratiju. Sećam se, na Slobu smo se ljutili što je svuda sa sobom “nosio” vlast. Tako, dok je bio predsednik Srbije, to je bila najvažnija funkcija, a kada je postao savezni predsednik, sve ingerencije je mimo Ustava preneo na novu funkciju. Međutim, nešto veoma slično se dogodilo i u demokratskom poretku, u drugom mandatu Borisa Tadića, kada je ponovo mimo Ustava, sva vlast bila skoncentrisana u kabinetu na Andrićevom vencu. A samo par godina pre toga, bez većine u skupštini i vladi, isti taj Andrićev venac sa istim tim stanarom bio je sveden na puki protokol. Tokom ovog kratkog demokratskog perioda naše istorije, čiji smo, srećom ili nesrećom, savremenici, bilo je sličnih fenomena. Imali smo ministre koji su bili stručni i za energetiku a kasnije za verska pitanja, za pravosuđe a potom i za poljoprivredu, za poljoprivredu ali i za trgovinu i usluge, za zaštitu životne sredine i za prostorno planiranje, saradnju sa Hagom i trgovinu (možda ovo poslednje ipak i ima neke veze). Imali smo slučajeve da u vreme korenite reforme jedne važne državne institucije ministar statira a državni sekretar „drma“, ne zbog toga što tako nalažu njihove funkcije, već lične pozicije. Za ovih 11 godina smo se naslušali priča o izgradnji institucija i sistema, ali „s“ od sistema videli nismo. I danas smo svedoci spektakularnih dešavanja na oduševljenje širokih masa. Spiritus movens ovih dešavanja je ponovo jedan čovek. Ne želim da ulazim u njegove razloge i motive, da li su dobri ili loši, u to da li je njegova inicijativa odobrena ili pak sugerisana iz daleka, jer ipak, i on je samo jedan čovek sa svim vrlinama i manama. Bez obzira da li se to što je on započeo meni dopada ili ne, ono što on danas radi, samo prate institucije koje bi to zapravo trebale da vode, i zato se sa pravom pitamo šta će biti sutra kada taj čovek poželi da radi nešto drugo, i da li će na to drugo mesto sa sobom poneti ono što danas voli da radi? Ali, već smo bili svedoci ovakvog principa, i on do sada njegovim pobornicima nikada ništa nije dobra doneo, a zemlji Srbiji još manje. Zato ću za kraj umesto izjave koja je imputirana Luju XIV, citirati jednu drugu, koju je izrekao na svojoj samrtnoj postelji: „Ja odlazim, ali će država zauvek ostati.“ Mislite o tome, vi kojih se to tiče, da li se osećate većim od Velikog Luja?