Удружење мајки \’\’Дванаест беба\’\’: Нас нико не пита

Седам мајки, чланица Удружења "Дванаест беба” огорчене су што је послије ранијих најава да ће о њиховој трагедији бити писане разне књиге, сад актуелна и прича и снимању филма.

Секретар овог удружења Жељка Тубић истакла је да се још једном показало да о мајкама које су трагичних догађаја у мају 1992. године остале без дјеце због недостатка кисеоника нико не води рачуна, већ их све занима комерцијализација ове тужне приче.

– Нас боли то што нико не брине о томе да ли ми радимо, имамо ли од чега да живимо и могућности да хранимо осталу нашу дјецу. Зато нас још више љуте најаве писања разних књига и снимање филмова – истакла је Тубићева и додала да су мајке огорчене јер неко жели да заради новац на њиховој трагедији.

– Причала сам и са другим мајкама и нажалост то је још једна комерцијализација наше муке, патње, бола и смрти те наше дјеце. До сада су нас звали новинари да се интересују о најављеном снимању филма и другачијем свјетлу у којем ће се приказати тај трагичан догађај, али питамо се како неко о томе може говорити, а да прво нас не пита – огорчена је Тубићева.

Она је додала да иако је Удружење “Дванаест беба” основано прије готово годину нема никаквих помака у остваривању права мајки. Удружење броји само седам мајки из шест градова Републике Српске чије је сједиште у Приједору, али им до сада нико није помогао да плате дуговања за режијске трошкове који су 6.000 марака, а камоли нешто више.

– Нисмо платили ниједну кирију, ни струју јер нико не финансира удружење. Давно смо предали захтјев Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС и добили обећање да ће нам помоћи, али нема никаквих помака – рекла је Тубићева истакавши да се надају да ће им помоћи предсједник РС Милорад Додик.

Она је додала да нико у шест градова, одакле је седам мајки које су се пријавиле за чланство у овом удружењу, није добило помоћ у вези са питањем запослења нити је помоћ добило удружење.

– Кад је откривен споменик нашој дјеци у центру Бањалуке, било је разних обећања за наша права, међутим до данас није ништа остварено. Наша дјеца јесу цивилне жртве рата, али нама мајкама је обећано, пошто су нам дјеца проглашена херојима, да нам слиједи пријем код предсједника Републике, уручивање ордења, остваривање националне пензије, али се од тога ништа није остварило – рекла је Тубићева.

Док не дођу бољи дани, ово удружење броји седам чланица из Приједора, Челинца, Прњавора, Бањалуке, Кнежева и Дервенте, док су се двије мајке одрекле држављанства БиХ и живе у Аустрији, а остале се још нису јавиле.

– Трагамо за подацима о пребивалишту још три мајке, а осим нас у чланство смо примили и Стојана Кобаса, оца тринаесте “звјездице” Слађане која је умрла у својој тринаестој години послије велике животне борбе са тешком болешћу – рекла је Тубићева.