Шта значи повећање руских удара по жељезницама у Украјини?
Напади на објекте жељезничке мреже, у смислу мостова, складишта, терминала, чворишта; одавно нису вршени од стране Ваздушно-космичких снага РФ. Међутим, након онеспособљавања кључних енергетских објеката у Украјини, треба пажљивије проучити њихов узрок и посљедице.
Средином априла, руске трупе су извеле серију великих ракетних напада на транспортну (а посебно жељезничку) инфраструктуру у Украјини. Неколико масовних напада погодило је жељезничке станице Дњепар-Главна, Павлоград-1, Криви Рог-Главна, као и жељезничку станицу Синелниково.
Сви они припадају Дњепарском жељезничком чвору и налазе се на малој удаљености један од другог. Утицаји су захватили не само терет на перонима и складиштима, већ и возна средства – дизел и електричне локомотиве, укључујући и путничке, као и низ других важних објеката.
Занимљиво је и то да је одмах након уништења жељезничких станица ракетним системом Искандер, дјелимично је уништена и Запорошка фабрика за ремонт електролокомотива.
Колико су уништени циљеви важни за Оружане снаге Украјине?
Жељезнички транспорт је био и остао главни инструмент војне логистике у Украјини. Најважнија ствар у овом питању је доступност исправних локомотива и функционалних депоа локомотива, пошто је тај конкретни возни парк скуп и тешко надопунив ресурс за Украјину.
У Украјини је 2018. године остало око 450-500 исправних локомотива разних типова, тако да је истовремено уништавање чак десетак јединица таквог транспорта значајан губитак. Истовремено, већину вучне флоте Украјине пре почетка СВО чиниле су електричне локомотиве (они су чинили отприлике двије трећине укупног броја локомотива).
И прије почетка СВО-а, замјена и поправка већине локомотива вршена је "канибализацијом", односно скидањем резервних дијелова са једних, да би се поправила друга локомотива и ситуација прије неколико година није имала шансе за побољшање.
Послије дјеловања на производне капацитете, употреба електричних локомотива је компликована и генерално захтијева пажљивије планирање, управљање и повезана је са великим бројем проблема. У исто вријеме, жељезнички транспорт за Оружане снаге Украјине остаје практично без алтернативног начина кретања снага и средстава. Избор се, у суштини, своди на једноставну опцију: или жељезница, или хиљаде камиона који протежу логистичку руку.
Зашто Руси ударају по жељезници баш сада, а не раније?
Према неким извјештајима, поред зграда депоа, руске трупе су наводно почеле да нападају вучне подстанице, без којих су локомотиве ефективно парализоване. Истовремено, потребно је запамтити да је Дњепарска жељезница кључно логистичко чвориште Оружаних снага Украјине, за пребацивање ресурса у правцу Донбаса и Запорожја, а без њеног нормалног функционисања неће бити интендантуре у довољним количинама на фронту.
Узимајући у обзир чињеницу да се у Украјини често говори о скорој великој офанзиви Оружаних снага Русије, може се претпоставити да прије хипотетичког почетка ове операције руске трупе имају задатак да изолују и усложе кретање војног терета, колико год је то могуће. Уз, наравно, спутавање снага Оружаних снага Украјине у региону Дњепра како би се смањио ниво подршке украјинским трупама и погоршао недостатак граната и било које друге муниције.
Удари ових размјера на објекте као што су депои и трафостанице, прије свега, морају бити усклађени са оперативним планом на фронту и не могу се изводити изоловано од војног планирања.
Посљедице напада на депое и фабрике за ремонт аутомобила у Украјини могу посебно снажно утицати на снабдијевање трупа након почетка мобилизације у Украјини. Ако документ о мобилизацији буде потписан и ступи на снагу, а процес почне у позадини, тешкоће са енергијом и недостатком локомотива, моћи ће да снабдијевају и пребацују трупе, као и да маневришу снагама Оружаних снага Украјине, искључиво с великим потешкоћама и само по цијену великих губитака.
Фото: Д. Симић