Српским светитељима у манастиру у С. Македонији враћена српска имена

Фреске српских светитеља у Осоговском манастиру, које су непознати починиоци преименовали враћене су у првобитно стање, саопштила је Демократска партија Срба у Македонији.

среда, 9 децембра, 2020 / 00:02

Ова странка је, како стоји у објави на њеном Фејсбук профилу, још прије нешто мање од шест мјесеци поднијела захтјев сјеверномакедонским властима да се фреске врате у првобитно стање.

"Данас смо позвани да се увјеримо да је наш захтјев испоштован. Ово враћа наду да ће и неки други наши захтјеви и добронамјерни приједлози бити озбиљно узети у разматрање после чега ће нам свима лакнути", стоји у саопштењу.

У Осоговском манастиру код Криве Паланке, фреске српских светитеља, цара Уроша, кнеза Лазара, краља Милутина и Стефана Дечанског, преименовани у Цара Владимира Киејевског, Јована Милостивог, цара Константина Великог, Светог Никофора. На сјеверном зиду су фреске Светог Никодима и Стефана Првовенчаног, који су били преименоване у Светог Константина Кавасилу, Архиепископа охридског и Светог цара Јустинијана Првог.

Посланик Собрања из Демократске партије Срба у Македонији Иван Стоилковић напомиње да је прије пола године, када је ова партија сазнала за преименовање фрески разговарао са државним званичницима и црквеним великодостојницима из Сјеверне Македоније како би се оно што је учињено исправило.

При томе, наш саговорник истиче да се не ради о само једном случају.

"Ради се о серији подметања где се, са свих нивоа, и друштва, и државе у целини, покушава да се са једне стране избрише српско постојање у Македонији, а са друге стране да се покуша да се Србија увуче у македонске проблеме, с обзиром на то да су у решавање македонског питања дубоко уплетене Албанија, Грчка и Бугарска. У то смислу ради се свашта, а између осталог, фалсификује се и историја", каже Стоилковић.

Један дио покушаја фалсификовања историје, према речима нашег саговорника, догодио се и у Осоговском манастиру.

"Као припадници српског народа у Македонији, претпостављам и држава Србија, немамо намеру да будемо део македонског проблема. Једино што бисмо могли да будемо јесте да будемо део решења проблема и то ако нас македонска држава позове", наводи Стоилковић.

Фреске су дјело првог македонског световног сликара Димитра Андонова Папрадишког, који их је осликао између 1932. и 1933. године.

Осликавање фресака финансијски су помогли монашко братство манастира Светог Јокаима и Георгије Петров из села Дурачка Река код Куманова, фотограф Игњат Манев из Криве Паланке, пекарски еснаф из истог града, као и трговац Александар Санда Костић из села Калин Камен.

Осоговски манастир посвећен је Светом Јоакиму Осоговском, подвижнику и светитељу из XI века, који се сматра једним од првих словенских светитеља са ових простора. Прву цркву на мјесту данашњег манастира подигао је монах Теофан око сто година касније, а манастир су касније зидали и обнављали српски краљеви Милутин и Стефан Дечански. Од средине XVIII века манастир пропада, а у том периоду изгубљене су и мошти Светог Јоакима.

Садашња велика црква, у којој се налазе фреске српских светитеља зидана је између 1847. и 1851. године.