Србија одредила висину одштете за голооточке затвореникe

Комисија Министарства правде Србије за обештећење донијела је одлуке о висини накнаде штете за првих 15 жртава режима послије Другог свјетског рата, а понуђено им је укупно 13,7 милиона динара /око 119.000 евра/, рекао је државни секретар у ресорном министарству Слободан Хомен.

Он је објаснио да се ради о особама које су путем суда рехабилитоване током 2007. године од неправедних осуда у политичким процесима послије Другог свјетског рата, али није желио да открије њихова имена.

Комисија је оштећенима, махом затвореницима који су казне служили на Голом отоку, послала споразуме о одштети с предложеним износима на усаглашавање и уколико их прихвате, биће им исплаћено укупно 13,7 милиона динара.

Хомен је рекао да се приликом одређивања износа одштете Комисија руководила рјешењима која су прихваћена у цијелом региону, од седам евра по дану проведеном у затвору.

Најнижа одштета износи 266.000 динара /2.321 евро/ и требало би да је добије жена која је годину дана провела на Голом отоку 1950. године, док је највиша накнада од два милиона динара /17.452 евра/ понуђена политичком затворенику који је у том затвору провео 2.920 дана – од 1949. до 1956. године.

„Судови у Србији су за непуних пет година од почетка примјене Закона о рехабилитацији, рехабилитовали 1.870 људи“, рекао је Хомен за Тањуг.
Он је навео да је Комисија почела рад у фебруару, а до сада је примила 190 захтјева за накнаду штете.

Право да поднесу захтјев за накнаду штете имају све рехабилитоване особе, а предуслов за рехабилитацију је поништење судских пресуда којима су жртвама политичког прогона, због неслагања с тадашњим режимом, били одузети част и углед, стицање права на пензијски стаж и мјесечну новчану накнаду, на здравствену заштиту, на враћање конфисковане имовине или обештећење и право на рехабилитациону накнаду.