СПЦ: Данас Велика Госпојина

Српска православна црква прославиће данас Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника, познат као Велика Госпојина. Овај празник је успомена на смрт Богородице и дан када се вазнијела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља. Према црквеном предању, Пресвета Богородица је, након завршетка земаљског живота, васкрсења и вазнесења на небо њеног сина […]

недеља, август 28, 2011 / 08:27

Српска православна црква прославиће данас Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника, познат као Велика Госпојина.

Овај празник је успомена на смрт Богородице и дан када се вазнијела на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Према црквеном предању, Пресвета Богородица је, након завршетка земаљског живота, васкрсења и вазнесења на небо њеног сина Исуса Христа, наставила његову мисију, а својим молитвама и савјетима помагала је апостоле, често посјећујући мјеста значајна у Христовом животу – Голготу, Витлејем и Јелеонску гору.

На дан њене смрти сишао је са неба Христос и позвао је к себи. Трећег дана послије сахране, апостол Тома отворио је њен гроб, али у њему није било тијела, што значи да се успела на небо.

Живот и смрт Богомајке везан је за смисао хришћанске вјере и молитве, па је сцена Успења, која се слика на западним зидинама манастира, обавезан мотив у православном фрескосликарству.

У српском манастиру Жича, задужбини Немањића, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи душу Богомајке, загледан у њено тијело на одру.

Према канону СПЦ, овај празник спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа.

Међу православним Србима тај дан се празнује као крсно име, слава и завјетни дан појединих насеља, а понегдје се одржавају и литије.

На Велику Госпојину завршава се и пост који траје четрнаест дана, током кога су се православни вјерници уздржавали од мрсне хране, алкохола и цигарета, али и рђавих мисли и дјела.

Вријеме између Велике и Мале Госпојине, која је 21. септембра, назива се међудневница и вјерује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и љековитих трава, а одлази се и на изворе који, према народном вјеровању, имају љековито дејство.

На Велику Госпојину у Чајничу се прославља и чудотворна икона Мајке Божије, звана Чајничка Красница, коју је сликао у Јерусалиму Свети апостол Лука.

Ову икону у Србију је донио Свети краљ Милутин и годинама је чувана на двору као заштитница Немањића.

Боравила је и у манастиру Бања код Прибоја на Лиму, да би у 16. вијеку била пренесена у Чајниче, чинећи чуда и данас као некада.



Оставите одговор