Случај генија са Јејла: Контраефекти опорезивања богатих

Министар лазар Крстић најављује увођење додатног пореза на плате веће од 100.000 динара (870 евра). Пише Раша Карапанџа Очигледан разлог за увођење таквог пореза је жеља за смањењем буџетског дефицита. Држава троши више него што је у стању да сакупи кроз редовне порезе. Министар је дошао на генијалну идеју да тај мањак у буџету попуни […]

четвртак, септембар 12, 2013 / 20:03

Министар лазар Крстић најављује увођење додатног пореза на плате веће од 100.000 динара (870 евра).

Пише Раша Карапанџа

Очигледан разлог за увођење таквог пореза је жеља за смањењем буџетског дефицита. Држава троши више него што је у стању да сакупи кроз редовне порезе. Министар је дошао на генијалну идеју да тај мањак у буџету попуни увећањем пореза на “високе” зараде. Исправни начини за решење тог проблема су болни и то су: смањење државне потрошње и економски раст који води увећању опорезиве основице.

Не треба бити економски геније да се схвати зашто је овај потез министра потпуна бесмилица која неће довести до пуњења државне касе. Рационалан одговор на министров потез биће избегавање пореза на сва примања преко 100.000 динара. Данас је у Србији готово стандард да се плате делом исплаћују преко рачуна, а делом у готовини. Овакав порез ће само довести до увећања сиве економије. Одједном ће се појавити плате од 99.999 динара, а увећаће се и број минималаца јер када неко креће у оптимизацију неки ће да оптимизују и до краја. Србија није прва земља која је покушала увођење овакве пореске политике. Таква политика најчешће има супротан ефекат – смањење пореских прихода. Смањење прихода је веће што је држава мање уређена. Србија је далеко од уређене земље.

Ако мислите да јавни сектор не може тек тако да избегава порезе те ће се ово свести на опорезивање високих плата у јавном сектору размислите још једном. Ако је неко способан да извлачи новац из компанија то су директори јавних предузећа и институција. Сетите се само скандала са Г17 директором Завода за заштиту животне средине који је исплаћивао хонораре запосленима и присиљавао их да му те хонораре враћају у кешу. Па на то додајте трошкове репрезентације, путне трошкове, муфлоново месо у ресторану СДПР-а, …

Поред тога што тај порез неће имати ефекат какв министар прижељкује он је и суштински неправедан. Замислите следећу ситуацију. Имате радника који једног месеца ради и заради 150.000 дин али идућег месеца остане без посла (типичан хонорарни радник – фрееланцер). И замислите другог радника који оба месеца ради за 75.000 динара. Током та два месеца та два радника зардила би исту суму новца, али ће примити различите плате, јер министар Крстић мисли да тако треба. Јасно је да он то не мисли. Поптуно је јасно да овде имамо популизам на делу. Иза ове пореске политике крије се чињеница да политичари мисли да просечан гласач овај порез неће ни осетити. Али и у томе греше.

Оваква регулатива мотивише најпродуктивинији део друштва (обично су они који зарађују највише и најпродуктивнији) да своје време троше на избегавање пореза уместо на продуктивну делатност којом се баве. Тако да оваква пореска политика води паду опште продуктивности као и бежању у пореске рајеве. То за последицу има неповратно смањење буџетских прихода – ко једном отвори фирму на Кајманским острвима или оствари резиденцију у Монаку тај неће пословање вратити у Србију, никада. По правилу, следећи корак државе је опште повећање пореза које ће осетити сви не би ли се закрпиле те ново-изаване буџетске рупе

Чак и када би министар Крстић био у стању да уведе пореску дисциплину која би онемогућила бежање у сиву зону и Кајманска острва, а то нису у стању ни много уређеније државе од Србије, овакав порез би на дуге стазе смањио буџетске приходе. Ко највише улаже у привреду? Они који зарађују највише. Кога ће ти порези погодити највише? Оне који зарађују највише. Па ће они и мање улагати, па ће и економија спорије расти, па ће и буџетски приходи бити мањи.



0 КОМЕНТАРА

  1. Šuplja priča. U javnost nisu izašli konkretni prijedlozi mjera. Ne zna se o kojim poreskim stopama je riječ a Srbijanci digli frku da se kobajagi pohvale kako kobajagi baš oni zarađuju preko 100 hiljada.

    Fora je u socijalnim kartama i poreskom sistemu po kome će oni koji imaju i zarađuju više imati i veće poreske stope. Pošteno.

    Posebna je priča i posebne su mjere za borbu protiv sivog tržišta i isplaćivanja plata na ruke.

  2. Колико год Вучић склапао прсте и говорио ружну истину, јасно је да је у питању популизам, а ово је класичан примјер. Срби не воле оног ко има, и радије би га видјели у блату, него да код њега раде и имају плату. Свима је сметао монополиста Мишковић, а ником не смета монополиста странац који је купио Мишковићево царство. Као што се у тексту предлаже, смањите ви број административних радника, смањите трошкове, смањите крађу, па ако и онда нема за леба, повећајте порезе.

  3. http://vesti-online.com/Vesti/Kolumne/337213/Zreli-za-Lazu

    „Donekle izmenjeno cu citirati Nebojšu Covica: budem li tužio državu, sve pare koje dobijem na sudu dacu psihijatrijskoj klinici ‘Laza Lazarevic’, ciji kapaciteti hitno moraju da se prošire. I u zatvorima trenutno ima više mesta nego u ludnicama.“

    (Lažni) finansijski mesija Lazar Krstic
    http://dverisrpske.com/sr-CS/dveri-na-delu/2013/avgust/lazni-finansijski-mesija-lazar-krstic.php

    ovo je najverovatnije još jedna marioneta kao i čitava ova vlast…Srbija ga je ugasila načisto sa ovakvim „stručnjakom“…čim su njemu neke od mjera za izlazak iz ovih problema: novi aranžman sa MMF-om od 1 milijarde dolara i prodaja Telekoma, Dunav osiguranja, prodaja Čačanske banke, rudnika i sl.

    za ove stvari vam ne treba nikakav nabjedeni ekspert, to može i moja pokojna baba da uradi…a kako smo se mi usrećili sa prodajom Telekoma – to je poznato…

  4. За годину дана 4.000.000.000 УСД, сад још 2-3.000.000.000, а прије мјесец дана изјављивао да Србија неће продати Телеком јер нема пројеката у које би се паре уложиле. Ово је лудница!
    http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=09&dd=12&nav_id=753094

  5. Da li treba oporezivati dohodak ili potrosnju ili kombinovani model?
    Da li se fokusirati na porezne poticaje za nove investicije ili dobit koja se reinvestira ne treba oorezovati?
    Pitanja je puno a ja nisam ekonomista, medjutim sljedeca recenica mi se cini znacajnaom u gornjem tekstu:

    Смањење прихода је веће што је држава мање уређена. Србија је далеко од уређене земље.

Оставите одговор