Самоопределење

У теорији и пракси савременог политичког организовања усталио се један термин који никоме није ни двосмислен ни упитан. Термин је САМООПРЕДЕЛЕЊЕ, где се подразумева изворно право народа да гради свој организациони систем. Кроз цео Деветнаести и Двадесети век, а и на почетку Двадесетпрвог века на свим деловима планете ово универзално право нко и не оспорава […]

уторак, 25 октобра, 2011 / 12:59

У теорији и пракси савременог политичког организовања усталио се један термин који никоме није ни двосмислен ни упитан.

Термин је САМООПРЕДЕЛЕЊЕ, где се подразумева изворно право народа да гради свој организациони систем.

Кроз цео Деветнаести и Двадесети век, а и на почетку Двадесетпрвог века на свим деловима планете ово универзално право нко и не оспорава те би све било у реду кад, по виђењима неких међународних квази политичких, дипломатских и иних кругова то право није примерено Републици Срспкој и српском народу.

Овде, као и у много чему, предњачи фамозни врло високи и они око њега који се поломише од труда да покажу да и само позивање на ово универзално право „угрожава“ некакву њихову визију БиХ.

Последње активности чију кулминацију очекујемо током 2011. године а које ће да долазе од високог, разних међунардоних кругова из Сарајева а и шире, али и од виртуелних невладиних организација показују највиши степен пристрасности према сарајевском политичком лобију, а о објективности, и недај боже – поштовању – нема ни говора.

У сваком случају, универзална права, па и право на САМОПРЕДЕЛЕЊЕ, Република Српска и српски народ ИМАЈУ, али исто тако имају намеру и да их користе у својој праведној и демократској борби за све врсте опстанка и све врсте аутономије.

Високи и њему слични могу поседовати огромну количину силе (као и што поседују) али право народа на опстанак и своју организацију ничим не могу ни угрозити а камоли спречити. Активности које предузимају више говоре о њима самима.

Нама је све јасно.