Прву разгледницу послали су Срби

Сачувани примјерак упућен је у Сомбор 19. маја 1871. године из редакције листа са сједиштем у Бечу. Штампана је у Бечу – типографија Р. фон Валдхајм (R. von Waldheim), а илустровао поручник српске војске Петар Манојловић.

На њој је представљен змај раширених крила који бљује ватру из ноздрва и муње из чељусти. При дну су симболи Оријента и Запада: Босфор, минарети Истамбула, Турчин са лулом, пароброд, тунел, воз, куполе православне цркве, вјероватно у Москви. Детаљан опис са је М. Вернер у тези Прва илустрована дописница – изум Срба.

Илустрација на овој дописници није споредна. Она покрива читаву дописницу и то је аргумент у тврдњи да је ово заиста разгледница. Према томе, прва на свијету. Поштанске саобраћајне карте, потом и дописне карте, ипак, биле су без илустрација све до пред крај XIX вијека, а код нас до 1896. године.

Сатирични лист "Змај" покренуо је 1864. Јован Јовановић у Будимпешти. Име је сковано као игра ријечи: 3. мај по јулијанском календару био је дан одржавања Мајске скупштине 1848. на којој су Срби саставили захтјеве о аутономији које су поднијели врховној власти у Бечу.

Све до 1868. године, када је лист пренијет у Нови Сад, у "Змају" је објављен читав низ илустрованих сатиричних прилога, од којих су поједини представљали изванредне примјере претеча првих стрипова. И посљедњи број "Змаја", издат у Бечу 1871. године, доноси на насловној страни сличан примјер.

Чика Јова Змај

Јован Јовановић Змај је рођен 1833. у угледној грађанској породици. Основну школу је похађао у Новом Саду, а гимназију у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Послије завршене гимназије уписао је студије права у Пешти, а студирао је још и у Прагу и Бечу. За његово књижевно и политичко образовање од посебног значаја је боравак у Бечу, гдје је упознао Бранка Радичевића, који је био његов највећи пјеснички узор. Такође у Бечу упознао се и са Светозарем Милетићем и Ђуром Јакшићем.

Послије завршених студија права, Змај се 1860. вратио у Нови Сад и као један од најближих Милетићевих сарадника постао службеник у новосадском магистрату. Ту се упознао са својом будућом супругом Ружом Личанин. Љубав и срећан породичан живот надахнули су Змаја да напише циклус (збирку) пјесама Ђулићи (од турске ријечи Gül, што значи ружа).

Ипак, служба у магистрату није му одговарала, па ју је напустио и посветио се књижевном раду. Тада је покренуо књижевни часопис Јавор и сатирични лист Комарац. Године 1863. преселио се у Пешту, гдје је радио у Матици српској и као надзорник Текелијанума. Године 1864. покренуо је сатирични лист Змај, чији ће назив постати саставни дио његовог имена.

Године 1870. Змај је завршио студије медицине, па се вратио у Нови Сад, где је започео своју љекарску праксу. Овде га је убрзо задесила породична трагедија: умрла су му дјеца, а потом и жена. Из ове породичне трагедије произишао је низ елегичних пјесама објављене под заједничким називом Ђулићи увеоци.

Домаћа срећа и коб инспирисала је овог пјесника за најљепше стихове које је дао, не само у "Ђулићима" већ и у својим дјечијим пјесмама, управо у "пјесмама о дјеци". Њежан и добар отац, чија су дјеца рано преминула, и уман човјек и велики родољуб који зна вриједност подмлатка, он се, нарочито посљедњих година живота, сав посветио стварању поезије о дјеци и за дјецу.

Велики број његових шаљивих и дјечијих песама, штампаних по разним листовима и часописима, изашао је у два издања цјелокупних дјела: Певанија и Друга певанија. Посљедње су штампане збирке: Снохватице и Девесиље. У прози је написао једну пјесничку легенду ("Видосава Бранковић") и један шаљиви позоришни комад ("Шаран").

Змај је и преводио, нарочито из мађарске књижевности. Најбољи су му преводи мађарског пјесника Шандора Петефија (рођеног као Александар Петровић). Поред осталих пјесама, од њега је превео спјев "Витез Јован". Из њемачке поезије преводи Гетеа ("Херман и Доротеја", "Ифигенија у Тавриди") и с успјехом подражава Хајнеову љубавну лирику и епиграм и оријенталску поезију Фридриха Боденштета ("Песме Мирца Схафије"). Од осталих превода из стране књижевности знатнији су му: "Демон" од Љермонтова и "Енох Арден" од енглеског пјесника Тенисона.

Најразноврснији и најобилнији српски пјесник, Змај је уједно и најпопуларнији. Од свих српских пјесника, он је најдубље ушао у народ, био највише читан и највише вољен. Грађанско друштво је вољело његов лак и приступачан изражај. Због те велике популарности стекао је глас највећег српског пјесника, али му критика то нигда није признала, изузев у самом почетку.

Умро је 1904 год. у Сремској Каменици, у Срему. Сремска Каменица је некада носила име Змајева Каменица, у част Јована Јовановића Змаја.