Пољска предсједава Европском унијом

Пољска данас од Мађарске преузима шестомјесечно предсједавање Европском унијом.

Пољска је раније саопштила да ће се залагати за проширење Уније на западни Балкан.

Међу своје приоритете током тог периода Пољска је навела европске интеграције као извор развоја и стварање безбједне и отворене Европе.

Прво предсједавање Пољске, која се ЕУ прикључила 2004, биће концентрисано на пољопривредну политику, енергетску безбиједност, европски буџет за период 2014-2020., те јачање политике за европско сусједство, прије свега на истоку и југу.

Пољска намјерава да покрене и дебату о "вриједностима заснованим на учењима папе Јована Павла Другог".

По свим овим питањима унутар ЕУ постоје дубоке подјеле и Пољска не очекује да ће оне бити премошћене захваљујући њеном предсједавању, али сигурно је да је ова држава добро позиционирана да допринесе њиховом рјешавању.

Према Лисабонском споразуму, ротирајуће предсједавање је у највећој мјери церемонијална функција и држава која предсједава углавном је задужена за стварање оквира за европску агенду и предсједавање састанцима Савјета министара ЕУ.

Са друге стране треба имати у виду да је бивши пољски премијер Јиржи Бусек предсједник Европског парламента и да је веома важан сектор финансијског планирања и буџета повјерен Јанушу Левандовском, члану Европске комисије из Пољске.

Пољска предсједавање ЕУ преузима у тренутку када јача забринутост да би све израженији популизам и национализам у неким од држава чланица довео у опасност процес европских интеграција, прије свега довођењем у питање Шенгенског споразума и заједничке валуте, двије ствари које многи сматрају највећим европским достигнућима.

За разлику од ових трендова, пољска влада и грађани су изразито еврофилски настројени и надају се да ће током њиховог предсједавања успјети да створе нови талас оптимизма у европским пословима.

У складу са тим, Пољска је ватрени присталица "отварања Европе" и наставка проширења, па се Варшава нада да ће током њеног предсједавања бити окончан рад на приступању Хрватске ЕУ, што би била полазна тачка за брже европске интеграције осталих држава западног Балкана.