Обрен Петровић искључен из СДС

"С обзиром на ставове, изнесене у јавности, а који нису у складу са званичном политиком Српске демократске странке, Обрен Петровић више није члан СДС-а због чега је данас избрисан из чланства Српске Демократске Странке", рекао је предсједник Српске демократске странке Вукота Говедарица.

среда, новембар 7, 2018 / 10:57

Говедарица је позвао одговорне и поштене чланове и симпатизере СДС-а у Добоју да се што прије организују и сачувају странку од мешетара и трговаца.

– СДС у Добоју не смије да изгуби на тежини и треба да се врати оној политици и путу који је водио покојни Бранислав Гарић. Заједно ћемо пребродити и ове тешке дане тако што нећемо дозволити да нас неодговорни појединци јефтино продају и изручују онима који хоће да СДС нестане – поручио је предсједник СДС-а.

Истакао је да ће се органи странке ускоро изјаснити о свим отвореним питањима и да ће СДС из овога изаћи заједно, чвршћи и јачи, без обзира на одлазак појединаца којима очито и није било мјесто у СДС.

– СДС, баш као и Република Српска, мора се очистити од корумпираних појединаца чији је једини интерес да што више гомилају лично богаство и то све под плаштом заштите Републике Српске и српског народа – закључио је Говедарица.



12 КОМЕНТАРА

  1. Исправна и очекивана одлука. Кад сам Обрена чуо како покверено и некоректно свједочи против М. Н. и Б.П., те кад чујем шта je радиo и како ради, а СДС му омогућио и дао све, и треба да буде искључен. Види се да је неморалан човјек. Кад би се СДС ослободио малих лопова, неспосбњаковића, тајкуна, полтрона, лезиљебовића и неморалних чланова, а таквих реално нeма много, са задовољством бих се учланио у ту странку, а нисам никад био ни у једној.

    1. СДС-ово руководство је толико глупо да ништа унапријед не може предвидјети.

      Кајо је могуће да Вукота није могао процијенити да ће Омер издати? Како би 8нда могао процијенити и унапријед реаговати на клопке које се постављају РС, ако не може предвидјети овако олугледне ствари?

      Срећа па такав глупан не постаде предсједник.

    2. Тодоре,знаш ли колико је пара,ресурса и свега Милорад уложио да узме Добој и Бјељину?Шта год мислили о њима,заслужују респект.

  2. Шта политичку партију чини битним фактором на политичкој сцени неког простора?
    Има више тога, начела странке, програм који додуше нико не лита, традиција, број чланова, финансијска и медијска (повезано је то) подршка, инфраструктура, но највише су то људи који имају битну улогу код креирања политике странке. Оне препознатљиве фаце преко којих и доживљавамо странку.

    Како сматрам да се преко примјера најбоље може нешто дочарати, узећемо примјер једне друге странке. СРС Републике Српске.
    Они су прије 2 деценије, значи не тако давно, били друга политичка снага у Српској, одмах иза тада неприкосновеног СДС-а, у опасном замаху, са потенцијаклом да за неколико година постати водећа политичка партија у Српској.
    А онда су кренуле подјеле, дијелили су се и дијелили, осипали и осипали. Неки би застранили, бивали проглашени неморалним, корумпираним, прозивани за свакојаке гријехе, да су се огријешили о „партијску дисциплину“ (звучи познато), да су издали странку или начела странке, да шурују са мрским негативцима, увијек би ишле поруке да ће прочишћењем и без тих лупежа и покварењака бити јачи, но врло брзо су остали без свих паметних, остао им је само Мирко Благојевић и неколико столова и столица у просторијама странке.
    Наравно, постали су политички небитни, данас не знам да ли уопште постоји та странка.

    Вратимо се јунаку ове приче, и проказаном одметнику у очима руковдства СДС-а. Не пратим ти ја толико детаљно политичка дешавања, политичари су ми у правилу одбојни, Обрен ми (нисам га додуше пуно пратио) бјеше и у таквој конкуренцији одбојнији од других, неке његове потезе никад нисам могао прихватити.

    Но, овдје морамо бити поштени. Он је човјек странке, мора бити лојалан странци, поштовати политику странке.
    Али он је и начелник своје општине, одговоран је својим суграђанима, и код потеза, дјела, мора (морао би) водити бригу о добробити својих суграђана.
    Ако то подразумијева сарадњу са мрском владом, и то се мора. Или упутити коју лијепу ријеч мрском негативцу, како би касније искамчио коју пару, или како би код неких пројеката његова општина добила бољи третман, и то се мора. Без обзира колико му негативац био мрзак.
    И то је тако.

    Ту зна доћи до проблема са оним ликовима у странци који воде рачуна само о политичком рејтингу, више свом него странке, и који ће зарад мало политичког чара (који ће се брзо потрошити) бацити анатему на сваког ко помисли на сарадњу са мрским негативцима.

    И дошло је до куршлуса. Наравно, одмах ће кренути коментари подршке рецимо на порталу РТВ БН, како треба све те лупеже и покварењаке, Мићу, Цицка Бјелицу и ине, елиминисати и како ће странка без њих бити јача. Да ли ће? Или ће кренути путем СРС?

    Како год. У СДС-у биће још превирања. На њима је да ријеше те унутрашње проблеме. Како буду сејали, тако ће жњети.

    1. КАЛ, поштујем памет, не треба ти оно, „не пратим ја толико политичка дешавања“

      Не да их пратиш, него си један од креатора политичких дешавања, зато пази кад пишеш коментаре, ниси ти обични БОТ, ти си вођа интернет идеолога СНСД.

    2. О себи не пишем, нити ћу кога (осим ако је строго везано за тему) у нешто убјеђивати, нити ћу се коме правдати, о мени нека кажу они који ме познају лично, који су ме познавали и који читају моје постове на порталима и форумима разним.

      Могу само поручити да си подобро промашио у свом виђењу. Али добро, ако вјерујеш у то што си написао, да сам некакав (необични) бот, или неки битан лик или да нагињем СНСД-у, по вољи ти.

    3. Радикале су разбили исти они који су их и формирали. Разбијање радикала у Републици Српској имало је наравно посебан разчог и локалну специфичност. У најкраћем, радило се о уклањању резервног ратнопропагандног положаја СДС који је та странка пуна живописних политичких дилетаната стављала испред борбеног, гушећи сваки демократску алтернативу. Радикали су уклоњени да би се тадашњи СДС могао ударити у главу, а затим поступно склонити са политичке сцене. То склањање је у пресудној, завршној фази.
      О томе је постигнут широки консензус и изван српских центара моћи. Ми, наивни и небитни извођачи радова, знамо да се, од стране Американаца потпуно пробушени СДС, по сваку цијену морао склонити, али се понекад питамо је ли баш све требало тако урадити. Нисмо ли са прљавом водом избацили и дијете? То питање виси у зраку и тражи одгово, и никаква побједничка галама и пијанство не може ублажити његову драматичност.. Јер нама не треба широка националнајкоалиција само због доношења новог устава, него због голог опстанка Републике Српске, дакле српског народа западно од Дрине.

  3. Видим да опет на блогу иде Рајко Васић за мојом причом коју максимално форсирам ових дана.

    Добро је то,нека риба сваког ко нема муда и СТАВ, без обзира што он то ради због своје партије.

    По мени, суштина је да мора постати темељ рада сваке партије њена идеолошка одредница, мора се видјети на дјелу јасна национално одговорна прича, са јасном програмском платформом.

    Платформом која обухвата све поре живота и рада једне уређене заједнице, платформом ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ као одговор бремену времена, све са јасним политичким СТАВОМ о могућој БиХ, ставом који разумије и прихвата сваки њен члан.

    Ту ће бити свашта,неки неће смјети заузети чврст СТАВ, мада по мени мора свака озбиљна партија из Српске изаћи са критеријима кад је у питању јасно дефинисање односа у Дејтонској БиХ, наравно, ако неће да буду оправдано етикетиране као „пробосанске“, ово пробосанске мислим у негативном смислу..

    Да одмах расчистимо, рецимо, сматрам да чврста политика чистих рачуна, политика слова Дејтонског споразума коју води СНСД задњих године и ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ од њиховог оснивања, није анти босанска, напротив.

    Мислим да је таква јасна политика више цивилизацијска и пробосанска, од сваке грађанске и народњачке опције у Федерацији.

    Да ме неко погрешно не схвати, са овим апсолутно не предлажем удруживање позиције и опозиције, напротив.

    Баш мислим да рецимо СДС и ПДП требају остати опозиција са чврстим СТАВОМ, а да како већ написах неки дан, сједу са свим странкама које су добиле мандате у Сарајеву.

    Да договоре да испод чврстог СТАВА нико ићи неће, да то саопште јавности,све да тиме избјегну већ спремљену замку која би им била кроз јавност потурена, замку да су издали српски интерес у Сарајеву, зато што нису прихватили заједничко учеће у власти у Сарајеву.

    Значи, треба да дају народу до знања да све што буде у интересу српског народа, мира и прогреса, да ће за то бити дигнуте све српске руке у Сарајеву, али да остају конструктивна, али жестока опозиција за све нивое власти.

    Иначе, довољно ова садашња коалиција има капацитета да влада, њима би било боље да послушају добронамјерног Лазаревића, па да са прољећа, све на јасном програму и позитивној енергији крену у ПРВУ ПРАВУ ПОСЛЕРАТНУ ОБНОВУ, управо на начин како то и предложих Милу у мојој колумни прије пар дана.

    Сигурно им неће успјети довести опозицију на ниво који је сад у Србији, напротив, што се више буду бавили опозицијом, умјесто да кроз позитивну причу придобију народ и крену у обнову, то ће их лакше младост опозиције искасапити.

    Значи,ПО ЛАЗАРЕВИЋУ, треба на последњи тест ставити ове који су поново добили мандат од народа, па ако буду радили као и до сада, за најдаље двије године одлазе, када прогнозирам ванредне парламентарне и редовне локалне изборе, наравно, по новом изборном закону и електронском гласању.

    У сваком случају, ЗЕЛЕНИ и Лазаревић ће сигурно помоћи око обнове,ако је буде, исто као што ће максимално помоћи младим јастребовима да растјерамо кокошаре за сва времена, АКО НЕ БУДЕ ОБНОВЕ, Ниџо и ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ никад ријеч и СТАВ нису погазили.

    Ми смо национално одговорна авангарда по сваком питању и тачка.

    1. Већ сви знамо шта каже Лазаревић, ред је да сазнамо шта дума дриги дио твоје личности, Муратовић.

  4. То питање можеш поставити некоме коме се кроз историју неко одрекао своје вјере,славе, Божића и Васкрса, код Ниџе, никад нико од очеве, мајкине, чак ни линије моје супруге, није се одрекао своје вјере.

    Ја сам Србин рођењем, нисам по занимању, то смо ми Лазаревићи оставили некад комунистима, данас Србима, муслиманима и хрватима по занимању.

    Ниџо има свијетлу историју, ђед Никола му ослободи Сарајево 1918.године, отац Миливоје 1945.године, Овај Никола сачува свијетлу породичну традицију својом храброшћу, мудроћу и хуманошћу у овом задњем рату.

    Све је то за нас нормално, то је питање части, чак то нема везе само са мушким Лазаревићима, односно са мном, мојим братом, даме, моје три сестре су такође само српкиње.

Оставите одговор