Нови гасовод изазива забринутост у Европској унији

Нови гасовод између Русије и југоисточне Еуропе изазвао је забринутост у Европској унији, иако је у овај пројект укључена и њемачка компанија Винтерсхал, а бивши канцелар Герхард Шредер је његов главни заговарач.

Енергетски див под руском државном контролом Газпром планира, заједно са западним партнерима, два огромна пројекта гасовода чији је циљ, како тврди, да се осигура снабдјевеност Европе овим енергентом. Међутим, критичари тврде да ће овим пројектима само порасти зависност ЕУ од Русије.

Други нафтовод Јужни ток, који неће почети да функционише прије 2015. године, такође ће испоручивати природни гас из Русије, али ће ићи испод Црног мора до Бугарске, гдје ће се раздвојити у два крака. Једним ће се снабдијевати Грчка и Италија, док ће други пролазити кроз Румунију, Србију, Мађарску, Словенију и Аустрију.

Хрватска, иако је било у плану да и кроз њу иде магистрални вод, тек је у марту 2010. одлучила да се прикључи пројекту. Планирано је да један мањи крак гасовода уђе у Хрватску, али још није одлучено на ком мјесту. За сад се као могућност спомињу Србија и Словенија. Хрватски стручњаци су у вријеме потписивања споразума са Русијом о овом пројекту говорили и о плановима да се из Хрватске на тај начин гасом обезбјеђује и БиХ.

Заговорници руских гасовода тврде да би удружена, ова два пројекта играла важну улогу у гарантовању безбједног и поузданог снабдијевања Европе гасом.

Али неки у ЕУ изражавају забринутост да би се овим пројектима повећала зависност Европе од Русије. Тренутно, Русија обезбјеђује око четвртину европских потреба за гасом.

У међувремену, већина критика које су својевремено биле упућиване Сјеверном току утихнула је, чак су се и највећи критичари, као што је била Пољска, некако смирили.

Сјеверни ток је одавно постао дио европске инфраструктуре – изјавио је европски комесар за енергетику, Нијемац Гинтер Етингер.

Многи су још увијек врло сумњичави према пројекту Јужни ток. Они сматрају да је овај пројекат замишљен само да би "торпедирао" властите планове Европе о својој траси за гасовод на јужном току који би гас доводио директно из Црног мора.

Тај гасовод, по имену Набуко, замишљен је да би повећао број снабдјевача гасом за Европу. Он је још у фази планирања, а гас би доводио са Кавказа и Средњег истока у Аустрију и то преко Турске, Бугарске и Румуније.

Стручњаци вјерују да се неке од највећих свјетских залиха природног гаса налазе у подручју Каспијског мора, посебно у Азербајџану и Туркменистану. Бриселу је јако стало да се докопа приступа тим резервама.

Али пројекат Набуко запиње на неријешеним проблемима финансирања, односно недостатку подршке земаља произвођача гаса. Етингер се брине да би Москва могла добити потпуни монопол над гасом у Каспијском мору.

"Руси су важан партнер за гас који долази из њихове властите производње. Али не бих се баш веселио да нам буду трговински партнери кад се ради о гасу из Азербајџана или Туркменистана", рекао је европски комесар за енергетику.

Русија је недавно позвала ЕУ да престане преговарати о могућем гасоводу с Каспијског мора. Она сматра да би мијешање Европске уније у овај пројект који би заобишао Русију представљало уплитање које би могло додатно да повећа напетости у тој регији, пише Кроенерго.