Неприватизовани Ефбихов Телеком и управа по страначкој мјери

Управа "БХ Телекома" је поништила конкурс и промијенила увјете како би омогућила постављање кадрова владајућих странака на кључне позиције у овом предузећу, кажу у ЦИН-у који пишу "Телецом" те им причу пресловљавамо на азбуку.

петак, 30 марта, 2018 / 21:15

Пише: Центар за истраживачко новинарство (ЦИН)

Посљедњи конкурс за извршне директоре у "БХ Телецому", једној од најпрофитабилнијих државних фирми, поништен је и поново расписан како би био прилагођен кандидатима који су међустраначким договорима одређени за те позиције.

Раније су кандидати који конкуришу на руководеће мјесто требали, између осталог, имати петогодишње искуство у руковођењу. Међутим, након најмање десет година праксе, овај увјет је промијењен и смањен на само три године.

Између двије конкурсне процедуре договорена је коалиција владајуће Странке демократске акције (СДА) и Савеза за бољу будућност (СББ). Извршни директори који су примљени на другом конкурсу били су чланови ових странака или су то касније постали. Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) открива да су двојица имала мање од пет година искуства на руководећим пословима.

Саговорници ЦИН-а кажу да се на позиције у "БХ Телецому" постављају људи по страначком договору, а конкурси се обликују према њима.

"Прво се договоре људи па се онда распише конкурс", каже Енвер Биједић, бивши федерални министар промета и комуникација.

Распоређивање на позиције

У прољеће 2015. године "БХ Телецом" је расписао конкурсе за генералног директора и шест извршних директора. У року од три мјесеца за генералног директора је изабран дугогодишњи члан СДА Мирсад Заимовић који је потом требао предложити шестеро својих најближих сарадника.

Уз генералног директора, то су најодговорније особе у фирми. Они доносе кључне одлуке. Њихова просјечна плаћа је око 4.000 КМ. За ове позиције је потребно расписати конкурс и добити сагласност Надзорног одбора и Владе Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ), док друге упосленике Управа може запошљавати без конкурса.

Заимовић је средином 2015. године разговарао са 42 кандидата, али конкурс није успјешно завршен. Умјесто сталних, изабрани су вршиоци дужности извршних директора, дугогодишњи упосленици "БХ Телецома" Алма Чоло, Орхидеја Јунузовић, Тарик Чаршимамовић, Аднан Хуремовић, Нихад Боровина и Седин Кахриман. Заимовић каже да се конкурсна процедура, уз остало, одужила и због промјена у Влади Федерације.

"БХ Телецом" је у већинском власништву Федерације БиХ. Након опћих избора 2014. године власт у овом ентитету су формирале: СДА, Демократска фронта (ДФ) и Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗБиХ). ДФ је послије иступио, а у октобру 2015. године је потписана коалиција СДА и СББ-а.

Након тога се почела мијењати и структура Управе "БХ Телецома".

У јануару 2016. године су међу вршиоце дужности извршних директора ушли члан СББ-а Муамер Хаџовић и Дуљко Хасић, који се након избора на руководеће мјесто учланио у ову странку. Они су замијенили дотадашње Хуремовића и Боровину који нису чланови ниједне политичке странке. Хаџовић и Хасић нису конкурисали за ове позиције у марту 2015. године.

Мирсад Заимовић каже да је њихова имена добио од Владе Федерације БиХ која је послала претходну сагласност за именовање.

Међутим, премијер Фадил Новалић објашњава да Влада ФБиХ не даје приједлоге кандидата. "Превише је то усмјерено на Владу, вјерујте ми. Ми смо се најмање бавили кадровима", каже Новалић, додавши да се у Влади само ‘дигне рука’ за оно што предложи надлежно министарство.

У Федералном министарству промета и комуникација, пак, одговорност враћају на Новалића.

"Влада Федерације у консултацијама са Уредом премијера предлаже кандидате за именовање вршилаца дужности", пише у објашњењу из Министарства.

Хаџовић у "БХ Телецому" ради од 2013. године, а именован је за в.д. извршног директора у Дирекцији за инвестиције.

Хаџовић је за ЦИН рекао да се није пријавио на конкурс јер "није имао аспирација" за то. Ипак, када га је непуну годину дана касније Влада предложила за ту позицију, прихватио ју је, али каже да не зна како су баш њега предложили.

Објашњава да се 2012. године учланио у СББ и предао им биографију, али тврди да ни с ким из Странке није причао о позицији у "БХ Телецому".

"Те коалиционе договоре који се врше, да будем искрен, нисам учествовао нити знам детаље тих преговора. Послије тог коалиционог договора који се десио, дошао је приједлог Владе за именовање вршиоца дужности", каже он.

Хасић је на мјесто в.д. извршног директора у Дирекцији за развој пословања дошао из Вањскотрговинске коморе БиХ гдје је био директор Института за едукацију. И он тврди да је дошао на приједлог Владе и да га прије тога нико о томе није обавијестио.

"Искрен да будем, није ми било необично. (…) Ја себе сматрам врсним економистом у држави и шире, интернационалног опсега", рекао је Хасић и објаснио да се на први конкурс није пријавио јер за њега није ни знао.

Хасић је током 2016. године три пута дао донацију за СББ, укупно 3.200 КМ, а како сам каже, у Странку се учланио годину дана касније. То је урадио јер је чуо да га је СББ предложио у Управу "Телецома" па је сматрао да не би било коректно "да остане по страни".

"Чуо сам и, да бих био коректан и према Странци, онда сам се ја учланио и, ето, онда донирао сам", каже Хасић.

Предсједник СББ-а Фахрудин Радончић је новинарима ЦИН-а рекао да не зна да ли су чланови његове странке у Управи "БХ Телецома": "Знам да је "Телецом" депо кадрова Странке демократске акције и да комплетно руководство, практично, чине људи из Странке демократске акције".

Директорове комбинације

Према Хасићевим ријечима, Дирекција за развој пословања представља "економију ‘БХ Телецома’" и он је најодговорнија особа за приходе фирме. Годишњи приходи "Телецома" крећу се око 500 милиона КМ. Добит овог предузећа у 2016. години је била око 76 милиона КМ и мања је за скоро 20 милиона КМ у односу на годину прије.

Прије његовог именовања на овој позицији вршиоца дужности директора је седам мјесеци био Седин Кахриман, члан СДА и предсједник Опћинске организације ове странке у Вогошћи.

Генерални директор Заимовић објашњава како је Кахриман пребачен на позицију вршиоца дужности извршног директора за информационе технологије када је из Владе дошло Хасићево име као приједлог. Он каже да Дуљко Хасић као економиста није могао водити Дирекцију за информационе технологије која је остала слободна након премјештаја Боровине на нижу позицију.

"Тако да смо направили ту комбинацију да добијемо обојицу у Управи", каже Заимовић који је потом предложио поништење дијела конкурса како би се и они могли пријавити.

"Ја сам схватио да и њима треба дати прилику да конкуришу, на бази оних искустава које сам имао у том периоду у којем смо сурађивали." Период о којем Заимовић говори трајао је десет радних дана – толико су времена Хасић и Хаџовић били на функцијама када је поништен конкурс.

Увјети на новом конкурсу су били другачији – умјесто дотадашњих пет година искуства на руководећим пословима или осам година искуства у струци, од кандидата се траже само три године искуства у руковођењу. До тога је дошло након измјена Статута "БХ Телецома" које је предложила извршна директорица за правне послове, управљање организацијом и људским ресурсима Алма Чоло.

Она објашњава да члан управе не може бити неко ко није био руководилац па је између два ранија увјета нашла средину.

"Па, ако неко може бити министар на државном нивоу, а да нема никаквог искуства, ја мислим да може и члан управе (…) да има три године руководног", објашњава Чоло, дугогодишња чланица СДА.

Промјенама, међутим, нису обухваћене ниже позиције па кандидати који конкуришу за директоре регионалних дирекција и даље морају имати пет година искуства у руковођењу.

"Ми смо размишљали да ли да и то смањимо, али смо дошли до закључка да регионални директори имају веома широк спектар дјеловања", каже Чоло. "По мени, не би ваљало да имају мање од пет година руководног искуства."

Заимовић каже да то није логично те да се ту поткрала грешка: "Ја не знам да је такво нешто направљено".

Двије седмице након што су измјене ступиле на снагу, расписан је нови конкурс за три извршна директора. Измјене су ишле наруку пријављеним кандидатима. Новоизабрани чланови Управе Кахриман и Хаџовић имали су мање од пет година искуства у руковођењу.

За потребе конкурса је направљена још једна измјена – до тада је за извршног директора за информационе технологије могла конкурисати само особа са завршеним електротехничким факултетом, а сада је то проширено на факултет за саобраћај и комуникације који је завршио Кахриман.

Кахриман није желио коментарисати ове измјене, утјецај СДА на његово именовање, као ни то како му је објашњено пребацивање са једне позиције на другу:

"Није мени им’о потребу нико да објашњава нити ја имам потребу сад да нешто то посебно објашњавам". Навео је да је био најбољи кандидат на конкурсу.

На питање новинара ЦИН-а да ли је Управа "Телецома" намјестила позиције како би одговарале кандидатима, Заимовић је одговорио:

"Ми правимо тим, ми смо креирање тима морали уоквирити. Морамо поштовати законску процедуру и прописе унутар ‘БХ Телецома’. Ја сам тако тим видио."

Чланови странака само у управу

Сви чланови Управе "БХ Телецома" негирају везу политике и њихових именовања у јавним предузећима.

"Могла сам припадати било којој партији, могла сам не бити члан политичке партије, али мислим да у том тренутку није било бољег", каже Алма Чоло.

Новалић каже да постоји утјецај из Владе, односно "коалициони утјецај" на избор кадрова те да се тежи постизању националне и коалиционе равнотеже. И други саговорници ЦИН-а говоре о подјелама позиција у јавним предузећима.

"Нажалост, то тако функционише: узми ти директора, ја ћу извршног директора, овог, оног, хајмо подијелит позиције", каже Жељко Комшић, предсједник ДФ-а, објашњавајући да је њему нуђен такав договор када му је предсједник СДА Бакир Изетбеговић рекао: "Узми Телецом!"

Изетбеговић је одбио разговарати са новинарима ЦИН-а.

Енвер Биједић признаје да се ово дешавало и када је он био федерални министар промета и комуникација.

"То је принцип свугдје у свијету да руководне функције у јавним предузећима добијају чланови странака које супституирају у власти", објашњава овај члан Социјалдемократске партије.

Извршна директорица Чоло сматра исправним да политичке партије које добију власт имају могућност да утјечу на избор кандидата у јавним предузећима.

"Ипак, те су партије освојиле власт. Ово је државна фирма. Државна – није приватна. У приватној нек’ буде директор ко год хоће".



Оставите одговор